24. februar 2023 23:10

Lordanu Zafranoviću i Den Tani uručena nagrada "Beogradski pobednik" na 51. FEST-u

Izvor: TANJUG

podeli vest

Lordanu Zafranoviću i Den Tani uručena nagrada "Beogradski pobednik" na 51. FEST-u

Foto: TANJUG/VLADIMIR ŠPORČIĆ

BEOGRAD - Prestižna nagrada "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, na 51. FEST-u, svečano je dodeljena večeras u Mts Dvorani dvojici laureata - reditelju Lordanu Zafranoviću i producentu Dobrivoju Tanasijeviću - Den Tani.

"On je čovek koji nikad nije prestao da nas šokira, postavlja pitanja i daje odgovore. Jedan je od predstavnika Praške škole, ali pre svega, on je predstavnik tolerancije i morala u teškim vremenima, koji nam je podario velike filmove", ovim rečima je glumica Hristina Popović kao voditeljka otvaranja Festa, opisala hrvatskog i jugoslovenskog režisera Lordana Zafranovića.

Nagradu značajnom filmskom umetniku je uručila glumica i rediteljka Gorica Popović.

"Hvala vam puno. Jako sam uzbuđen zbog ove nagrade večeras. Naravno, FEST kao festival je jedna velika svečanost filma. Za nas stvaraoce, odgovornost je zaista ogromna, jer nakon intimnih radnji, naših radova, stvaranja filma, mi izlazimo pred vas. Vi ste naša publika i nikada to niste ni prestali biti. Mi zbog vas pravimo filmove. Zato mi je ova nagrada "Beogradski pobednik" izuzetno draga, a nadam se da nije i poslednja", vidno uzbuđen je istakao Zafranović.

Dodao je da je posebno zahvalan svim filmskim radnicima sa kojima je intenzivno sarađivao tokom punih šest decenija svoje plodne karijere na igranim i dokumentarnim filmovima.

Lordan Zafranović je jedan od najznačajnijih filmskih reditelja sa ovih prostora koji je nedavno obeležio 60 godina karijere retrospektivom ranih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Antologijski flmski autor je večeras otkrio publici da je 1971. godine, od kada je došao na Akademiju za film u Beogradu, bio u ogromnoj grupi domaćih književnika kao što su Danilo Kiš, Filip David, Branimir Šćepanović, koji su "na mene izvršili jedan ogroman uticaj i nekako smo spojili tu literarnu snagu sa filmskom slikom".

Reditelj i scenarista je ocenio da su tada kao stvaraoci svi imali nešto što je bilo zrelo, kulturu i umetnost, u jednoj zreloj civilizaciji kakva je bila Jugoslavija.

"Film je kompleksna umetnost koja objedinjuje sve ono što određuje i deli jedno društvo. Ima u njemu i muzike, književnosti, slikarstva, čak i ekonomije. Ipak, bez jedne bogate zemlje i isto tako bogate kulture, teško može da se napravi dobar i veliki film", ocenio je Zafranović.

Autor je kultnih igranih i dokumentarnih ostvarenja među kojima se izdvajaju „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Večernja zvona“, „Testament”, te su na velikom ekranu prikazani inserti iz tih naslova, kao i iz dela - "Neđelja", "Valcer (Moj prvi ples)", "Ave Marija (Moje prvo pijanstvo)", "Predgrađe (Ibisa)", "Muke po Mati", "Ubistvo u noćnom vozu", "Ujed čoveka", "Krv i pepeo Jasenovca", "Haloa (Praznik kurvi)", "Zalazak stoljeća (Testament L. Z.)", "Osveta je moja Lacrimosa", "Simfonija nebeskog grada".

"Još jednom vam hvala na ovoj prekrasnoj nagradi koju posvećujem svima vama u publici i mojim dragim prijateljima koji su došli da uveličaju ovu svečanost i moju nagradu. Nadam se da ćemo se uskoro videti sa mojim novim filmom", zaključio je u svom govoru Lordan Zafranović, misleći na svoj najnoviji projekat, čije je snimanje u toku - „Zlatni rez 42" (decenijama je radni naslov bio "Đeca Kozare“), o užasima logora Jasenovac, gde igraju Predrag Miki Manojlović, Irfan Mensur, Leon Lučev, Džek Dimić i drugi.

Filmski producent, Dobrivoje Tanasijević, popularan kao Den Tana, poznat je po ostvarenjima „Kičma“ Vlatka Gilića, „Poseban tretman“ Gorana Paskaljevića, filmu koji je osvojio mnoge nagrade među kojima i za žensku ulogu na filmskom festivalu u Kanu, a laureatkinja je bila Milena Dravić.

Voditeljka događaja Hristina Popović je opisala Den Tanu kao svestranu osobu, od fudbalera, preko glumca, producenta, ugostitelja, do sportskog radnika, te "da je imao u potpunosti život kao holivudski san, toliko da ga se zasitio i vratio se u Srbiju".

"Nema nigde na svetu bolje publike nego ovde, to sam siguran. Bez vas ne postoji ništa, ne bi bilo sporta, ni kulture, ni filma", pohvalno se izrazio Den Tana o publici Festa.

Otkrio je da je odrastao na Zelenom vencu i naučio da radi na pijaci i spomenuo da ima divnog prijatelja Pericu sa kojim se druži čitav život već 85 godina i koji je ustao u publici da ga vidi cela Mts Dvorana.

"Otišao sam u svet i imam tri pasoša. U nemačkom piše da sam rođen 1931. godine, u američkom da sam '33. godište, a srpski pasoš kaže da sam se rodio '35. godine. Birajte koju god želite godinu, ja sam srećan što sam rođen", kaže Tana.

"Bio sam u 70 zemalja sveta tokom života i nigde nisam čuo da bilo ko mrzi Srbe. Jedino ovde u Srbiji čujem da neko mrzi Srbe. Imam prijatelje svih religija i rasa. Takođe imam prijatelje u raju i paklu, pa se nadam da ću na kraju završiti i u raju i paklu. Družio sam se sa lopovima, gangsterima, ali nisam postao nijedan od njih", rekao je Den Tana, i zahvalio Srbiji što je podarila takva imena kakvi su bili naučnici Nikola Tesla, Mihailo Pupin i vajar Ivan Meštrović.

Den Tana je poznat i kao producent filma „Suton“ koji je takođe režirao Goran Paskaljević, a u kome igra jedini srpski oskarovac Karl Malden (osvojio za kultni film "Tramvaj zvani želja" (1951) Elija Kazana).

Dao je izuzetan doprinos u stvaranju Legata posvećenom Karlu Maldenu u Jugoslovenskoj kinoteci.

Poseban segment bio je posvećen ispraćaju velikana sedme umetnosti, od 2022. godine, te su emitovane fotografije na velikom platnu: reditelji - Bob Rafelson, Karlos Saura, Piter Bruk, Hju Hadson, Žan Lik Godar, Volfgang Petersen, Piter Bogdanović, glumci - Irena Papas, Đina Lolobriđida, DŽejms Kan, Olivia Njutn DŽon, Rej Liota, Sidni Poatje, Robi Koltrejn, Vilijam Hart, Filip Bejker Hol, kompozitori - Angelo Badalamenti i Vangelis.

Takođe, prikazane su i slike naših umetnika koji su nas napustili između dva Festa - Branka Veselinović, Branko Cvejić, Davor Janjić, Dejan Mijač, Milovan Vitezović, Radko Polič, Vesna Latinger, Mladomir Puriša Đorđević.

Nagrada „Beogradski pobednik“ ustanovljena je 2014. godine na predlog Jugoslava Pantelića, umetničkog direktora FEST-a. Prvu nagradu „Beogradski pobednik“ dobila je Milena Dravić i reditelj Aleksandar Sokurov 2015. godine, a nakon toga ovo prestižno priznanje dodeljeno je Velimiru Bati Živojinoviću, Viktoriji Abril, Ričardu Drajfusu, Mikiju Manojloviću, Džonu Mektirnanu, Nedi Arnerić, Ištvanu Sabou, Emiru Kusturici, Karenu Šahnazarovu, Radetu Šerbedžiji, Puriši Đorđeviću, Miri Banjac, Dušanu Makavejevu i drugima.