Nenad Šaponja: Dnevnik Pavla Ugrinova predstavlja svedočanstvo o vremenu velikog pisca

BEOGRAD - Treći, konačni tom dnevnika Pavla Ugrinova (1926-2006) "Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“, uz prethodne dve knjige, dragoceno je svedočanstvo o vremenu velikog pisca i kulturnog stvaraoca, ocenio je danas urednik izdanja Nenad Šaponja.

Na promociji trećeg toma "Nulte egzistencije" u Biblioteci grada Beograda, Šaponja je istakao da u 20. veku uz Borislava Pekića i Dobricu Ćosica, i Ugrinov (1926-2007) ima toliko veliki romaneskni opus.

"Ugrinov je veliki pisac sa delom koje tek treba da bude iščitano", ocenio je Šaponja.

Napomenuvši da zahvaljući "Nultoj egzistenciji" "ponovo čitamo i pred sobom imamo Ugrinova", Šaponja je dodao da je pola godine pred smrt pisac završio rukopis dnevnika.

Šaponja je rekao da se izdavačka kuća Agora naposletku odlučila dnevnik u tri toma, jer nije bilo jednostavno objaviti jako obimne materijale, a i zgodnije je čitati jednu po jednu knjigu.

Treći tom je objavljen na 100 godišnjicu rođenja stvaraoca, A Šaponja je dodao da se u njemu Ugrinov pokazuje kao ostvaren, zreo pisac, dok je dnevnik kompletna slika njega kao stvaralačke ličnosti.

Šaponja je dodao da se kroz dnevnik Ugrinova, na ličan način, kao kroz specijalne naočale, može razumeti kakvi su bili zemlja i društvo od 1946. do 2006. godine.

Prema njegovim rečima, dnevnički zapisi Ugrinova su "neverovanto svedočanstvo o vremenu studenta, skojevca i ratnika, koji dolazi u Beograd da studira ekonomiju, a posle se prebacuje na režiju i kreće u umetnički svet".

Ugrinov je režirao predstavu "Čekajući Godoa", kojom je otvoren Atelje 212 1956. godine, pisao je književnu kritiku u Večernjim novostima, radio je drame najpre na Radio Beogradu, a potom i na Televiziji Beogradu.

Podsetivši da je umetnikovo pravo ime bilo Vasilije Popović, Šaponja je objasnio da ga je kao stvaralac zamenio imenom Pavla Ugrinova, bliskog prijatelja iz mladosti, koji je 1941. u velikoj eksploziji u Smederevu.

"Tražili su mu iz NIN-a da uplate honorar za tekst, a postojao je Vasa Popović, humorista. I onda je on ad hok smislio da se potpiše kao Pavle Ugrinov", rekao je Šaponja.

Književna kritičarka Slađana Ilić je primetila da je Ugrinova tištala unutrašnja teskoba, pojačana činjenicom da se kad bi pogleda unazad shvatio da se "suštinski ništa ne menja".

Prema njenim rečima, Ugrinov je shvatio "da decenije prolaze, ali kad se sabere - sve je mutna voda u koju je zagledan".

"Sa otklonom iz 2006. godine, pita se kakav je to bio život. Izvesno nije kakav je želeo da proživi, iako je u potpunosti ostvario na profesionalnom planu sve što je poželeo, i porodični je bio lep, ali ipak neke stvari su mu izmakle", ocenila je Ilić.

Prema njenim rečima, "dnevnici su i kolaži izjava javnih ličnosti o aktuelnim događajima, i kroz njih vidite kako se menjaju ljudi, nazori i međusobni odnosi".

Priređivač izdanja Pavle Popović je rekao da je njegov otac bio zaveštao da roman o bombardovanju "Zauvek" izađe deset godina kasnije, kako bi postojao vremenski odmak, a i dnevnici od hiljadu i po strana su stajali u fioci.

"Tri godine kasnije sva tri toma su ispred nas", naglasio je Popović.