U Muzeju žrtava genocida predstavljena knjiga "Piroćanci - Pravednici među narodima"

BEOGRAD  - Knjiga "Piroćanci - Pravednici među narodima" donosi emotivne i ljudske priče, doprinos je čuvanju kulture sećanja i podseća koliko je važno biti čovek u vremenima zla, istakao je danas jedan do njenih autora direktor Odeljenja opštih poslova Istorijskog arhiva Pirota Davor Lazarević.

Na promociji održanoj u Muzeju žrtava genocida, Lazarević je rekao da knjiga, čiji su autori i Jasna Ćirić i Ivana Tasić, donosi emotivne ljudske priče iz vremena kad život nije mnogo vredeo, a neki odvažni ljudi u Pirotu su pokazali da "nije teško biti čovek uz malo dobre volje i velike hrabrosti".

"Piroćanci - Pravednici među narodima" donosi priče o pet pirotskih porodica i devet pravednika koje su tokom Drugog svetskog rata pružile pomoć i utočište svojim jevrejskim sugrađanima u vreme martovskog pogroma 1943. godine i deportacije pirotskih Jevreja u nacističke logore smrti.

Knjiga u izdanju Istorijskog arhiva Pirota, u saradnji sa Jevrejskom opštinom Niš, je nastala na osnovu svedočanstava preživelih i arhivske građe prikupljene u postupcima dodele priznanja Pravednika među narodima.

Lazarević je rekao da je devet pravednika u danima bugarske okupacione vlasti tokom Drugog svetskog rata uspelo da izvuče devet pripadnika jevrejske zajednice, smeste ih na bezbedne lokacije, kao i da živi i zdravi napuste Pirot.

Prema njegovim rečima, u Pirot su se sa Iberijskog poluostrva bili doselili Jevreji Sefardi, a pred hapšenje 1943. godine bilo ih je, uz neke izbegle iz drugih krajeva, oko 180.

Lazarević je rekao da su bugarske okupacione vlasti 12. na 13. mart 1943. godine upale u kuće jevrejskih porodica u Pirotu, uhapsili sve, uključujući žene i decu, i odvele ih u Sokolanu Pirotske gimnazije, koja je bila improvizovani logor.

Iako su Piroćanci nastojali da izvuku neke od Jevreja, a deca su bila prioritet, Jevreji su ubrzo sprovedeni do železničke stanice, a Lazarević je naveo da je bilo spašeno još svega nekoliko Jevreja prilikom transporta na konačno odredište u koncentracioni logor Treblinka, "odakle se niko živ nije vratio".

Lazarević je pomenuo slučaj Božidara Zdravkovića Macka, koji je spasio jevrejsku porodicu sudije Leona Sida, tako što je najpre sakrio njihovo malo dete, a potom i ostalima obezbedio krivotvorene dokumente zahvaljujući kojma su uspeli da se domognu Bliskog istoka.

Jevreji na matičnoj teritoriji Bugarske nisu dirani, za razliku od okupiranih područja Grčke i Jugoslavije, a Lazarević je dodao da su bugarske vlasti, iako su se povinovali naređenjima Nemaca, nisu delovali rigidno prema domaćem stanovništu koje je nastojalo da spasi Jevreje i "ostavljali su prostor da se spašavanje desi".

Idejni tvorac knjige i predsednica Jevrejske opštine u Nišu Jasna Ćirić je ocenila da je knjiga "pitka i emotivna", dodavši da je izuzetno jaka i priča o dečaku Izraelu Leviju koji je kao trogodišnjak sakriven i čuvan u Pirotu na tavanu, dok ga posle rata nije preuzeo stric.

Ćirić je rekla da medalju Pravednika među narodima dodeljuje Izrael svima koji su spašavali Jevreje, a da nisu imali koristi od toga, a prema podacima iz 2025. godine Srbija ih ima 142, dok se očekuje upis još šest u septembru.

Ćirić je najavila i da je u planu pravljenje Parka pravednika u dvorištu gimnazije u Pirotu, gde će biti zasađeno devet stabala.

V. d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je istakao da publikacija govori o ljudima koji su rizikovali živote da bi spasili svoje sugrađane.

Iz Muzeja žrtava genocida su naveli da je današnji događaj prva zajednička aktivnost sa Istorijskim arhivom Pirota, nakon nedavno potpisanog Protokola o saradnji dve ustanove, koji treba doprineti razvoju novih istraživačkih, izdavačkih i programskih projekata posvećenih kulturi sećanja i očuvanju istorijskog nasleđa.