Održana promocija knjige "Treći paradoks" Vladimira Arsića

BEOGRAD - Promocija knjige "Treći paradoks" dramaturga i pozorišnog kritičara Vladimira Arsića održana je sinoć u RTS klubu u Beogradu.

Osim autora, na promociji su govorili: recenzent knjige Radomir Putnik (pisac, dramaturg, teatrolog, pozorišni i književni kritičar), Miroslav Damjanović, vlasnik izdavačke kuće NNK Internacional.

Knjiga "Treći paradoks" predstavlja zbornik intervjua, kritika i eseja iz oblasti pozorišne umetnosti, a iz pera Arsića.

Tokom večeri pušten je snimak TV emisije “Metropolis” u kojoj je Arsić govorio o večnom odlasku rumunsko – francuskog dramskog pisca Ežena Joneska (1909-1994).

Kasnije je emitovan audio zapis u kome Vladimir Arsić priča o ne toliko prijatnoj strani rada na RTS-u, gde nije nailazio na razumevanje generalnih direktora koliko je kultura važna za program.

U tom svom radio eseju on je prepričavao sve moguće nevolje na tu temu.

Vladimir Arsić je diplomirani dramaturg, dramski pisac, scenarista i novinar.

U svom plodnom stvaralaštvu napisao je 30 drama, dramatizovao 20 tekstova i napisao više od 100 scenarija za emisije, dok se kao teatrolog bavi pozorišnom kritikom već tri decenije.

"Pokušavao sam da zaboravim neprijatnosti iz prošlosti, tokom tih devedesetih godina. Bilo je tada veoma teško, bukvalno nismo znali šta će se desiti, šta bi nas snašlo. A onda su konačno posle pada Slobodana Miloševiča, usledile te toliko olekivane promene 5. oktobra 2000. godine", prisečao se Vladimir Arsić i dodao da je sa svojim dragim prijateljem i kolegom Radomirom Putnikom bio deo medijske kuće RTS.

“Istina, moram reći, Putnik i ja ipak ne bismo nikada realizovali neke projekte da nismo bili baš na Radio-televiziji Srbije. Zaista je nemoguće bilo snimiti neke od emisija i serija na bilo kojoj drugoj televiziji”, ocenio je Andrić, koji je radio u Radio Beogradu od 1975. kao urednik emisije posvećene kulturi "Radioskop" i kao odgovorni urednik Redakcije za kulturu Prvog programa.

Od maja 1987. godine bio zaposlen u Televiziji Beograd.

Autor je nekoliko serija i emisija kao čuvena "Teatar u Srba", i ostale - "Kolektivne senke", "Let na sceni", "Kod Hiperborejaca", "Milosrdni anđeo".

Radio je i kao urednik Redakcije za kulturu RTS-a, glavni i odgovorni urednik Kulturno-zabavnog programa, kasnije i kao odgovorni urednik Programa za mlade na istoj televiziji.

Kolega Radomir Putnik, i sam u sličnoj karijeri dramaturga i teatrologa, prisećao se studentskih dana, jer je upoznao Arsića na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.

"Tada smo želeli da unesemo nešto novo u kulturu. Bilo je to neko davno, drugo doba, kada smo bili mladi. Sada je drugačije, on vidim farba kosu u belo, a ja gubim kosu. Mi smo svedoci raznih promena u elektronskim medijima", kaže Putnik i dodaje da je Arsić sve zajedno – ljubitelj pozorišta, televizije, pozorišni kritičar, dramski pisac, scenarista, svedok teatra.

"U to naše doba Ežen Jonesko i Semjuel Beket su bili prevratnici, a danas su klasici. Bili su prihvatani nekako sa sumnjom, taj teatar apsurda, a eto danas su klasici", kaže Putnik.

On je govorio o Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu BITEF koji je od 1967. godine donosio uvek nešto novo, te su se mogle videti koreodrame, perfomansi, teatar tela, post-modernizam u pozorištu. Teatrolog Putnik podseća takodje da je mjuzikl “Kosa” davne 1969. u Atelje 212 doneo revoluciju.

"Trebalo je prvo razumeti, a onda tumačiti sve to. Arsić je to umeo, činio je za televiziju i radio. Nezgodno je bilo za radio, kada se snima pozorišna kritika. Nije smelo da bude dugačko, u tri minuta da stane kada se emituje, dakle to je jedna i po šlajfna teksta. Oni koji se bave novinarstvom, znaju o čemu govorim. Tekstovi su mu bili analitički, a Arsić na radiju nije imao vremena da sve kaže što vredi da se ispriča o nekoj predstavi. To je ipak nedovoljno u svega par minuta, kao kada u Dnevniku kažu “a sada pet minuta o kulturi”. Zašto bismo samo pet minuta odvojili na kulturu, a onda govore o nekim drugim nevažnim stvarima?", smatra Radomir Putnik.

Vladimir Arsić u zborniku “Treći paradoks” u svojstvu hroničara umetničkog života piše o pozorišnim predstavama, televizijskim projektima, kao i o umetnicima i ličnostima koje su ostavile primetan trag u srpskoj kulturi.

"Imao je kulturološki pogled na svet, pisao je o raznim fenomenima. Da mu ne stajem sada na ranu, ali kad se samo setimo uz koliko muke se borio da se snimi serijal “Teatar u Srba”. I kada je konačno u tome uspeo, serija je dobila status kultnog i kapitalnog dela. Siguran sam takvog projekta nema nigde na Balkanu", zaključio je Radomir Putnik.

Kao recenzent knjige Putnik napisao je da je Vladimir Arsić u svojoj novoj knjizi ponudio čitaocima izbor tekstova posvećenih problematici pozorišta i televizijskog stvaralaštva. Zapisi, kritike, analize i osvrti nastajali su tokom nekoliko decenija, a zajedničko im je da pružaju sliku minulih vremena i svedoče o umetničkim nastojanjima svog doba.

"Zajednički imenitelj jeste kreativna radoznalost kojom autor istražuje događaje, pojave, zbivanja i doprinose raznih stvaralaca kulturi i umetnosti ne samo naše zemlje. Ta Arsićeva znatiželja da ispita, analizira i definiše domete i mogućnosti umetničkog stvaralaštva, slikovito govori o njegovoj sposobnosti da ponudi određene kritičko-analitičke sinteze u oblasti dramske književnosti, pozorišne umetnosti i televizijske delatnosti", zapisao je Putnik.

Izdavač knjige Miroslav Damjanović ispred “NNK Internacional” je izjavio da je Arsič bio i ostao hroničar kulturne baštine i pozorišta bivše Jugoslavije.

Damjanoviću se odmah dopao rukopis na prvo čitanje kada mu je Arsić ponudio da objavi, jer se lako čita, te govori o važnim ljudima – umetnicima koji zauzimaju važno mesto kod nas.

Izdavač je napomenuo da se odlučio da štampa knjigu "Treći paradoks" što je cilj njihove kuće da se razlikuju od naše kulturne javnosti, tako da objavljju nekomercijalna, a vredna, kvalitetna i zanimljiva dela.

Osim “Trećeg paradoksa”, Arsić je takodje objavio knjigu pozorišnih kritika "Prikazivači veština" (2001), roman "Rajske prevare” (2007), a RTS mu je 2009. otkupio TV seriju o čuvenom vlasniku – osnivaču pivare i industrijalcu Đorđu Vajfertu (1850-1937), iz 13 epizoda.

Bio je scenarista dugometražnog dokumentarno-igranog filma “Putokazi nebeskog mladoženje” o naučniku Mihajlu Pupinu.

Jedan je od osnivača pozorišnog festivala u Mladenovcu i istovremeno njegov selektor dugi niz godina. Više puta nagrađivan za dramske tekstove radija, televizije i pozorišta, kao u teatru za decu “Boško Buha” davne 1979. za komad “Bajka o sanjaru i psu”.