Goran Gocić: Literatura treba da bude trans iz kog nastaje govor koji opčinjava

BEOGRAD - PIsac i filmski reditelj Goran Gocić rekaoje danas da je pisanje romana “Fikser“ za njega predstavljalo izazov jer je morao da se “ogoli“ više nego u prethodnim delima, pošto u ovom ostvarenju ima mnogo ličnog iskustva koje je isprepletano sa iskustvima junaka.

Gocić je rekao Tanjugu da literatura treba da predstavlja "posebnu vrstu transa iz kojeg nastaje govor koji opčinjava“, dodajući da je “stranputica pisati novinarski ili feljtonistički“.

"Govoreći o svom romanu, autor je objasnio da je polazna tačka lik "fiksera", čoveka koji u ratnim uslovima obavlja različite poslove za novinare i ekipe sa terena.

Naglasivši da je "taj posao za vreme rata bio dosta opasan i grub“, Gocić je dodao da se kroz hijerarhiju razvija i novinarska profesija u međunarodnim redakcijama.

Prema njegovim rečima, u toj strukturi najpre nalazi fikser, zatim "stringer“, odnosno slobodnjak ili frilenser, potom reporter, pa urednik redakcije, uz napomenu da velike medijske kuće imaju razvijene mreže dopisnika širom sveta.

"Neki su stacionirani kao te velike novine, Njujork Tajms ili nemački Frankfurter… i imaju razvijenu mrežu po celom svetu dopisnika“, rekao je autor.

Gocićev junak počinje kao fikser i mašta da jednog dana postane reporter, koji u njegovoj percepciji predstavlja „nekog kao malog boga“.

Govoreći o samom zanimanju fiksera, Gocić je istakao da su to ljudi koji prevode, ali i oni koji poznaju političke prilike i mogu da olakšaju rad reporterima, brzo ih dovode do potrebnih sagovornika i sažimaju informacije.

“Zanimljivo jedno zanimanje, kao neki šegrt novinarski“, naveo je Gocić.

Podsetivši i na opasnosti ratnog novinarstva, Gocić je istakao da su novinari ranije stradali uglavnom slučajno, dok su danas u savremenim konfliktima često direktna meta.

Govoreći o sopstvenom ratnom iskustvu i beleškama iz tog perioda, Gocić je istakao da je imao potrebu da ga “potisne” i zaboravi što pre.

"Vodio sam beleške o potpuno drugim stvarima tada, o filmovima koje sam gledao i knjigama“, naveo je on, dodajući da nema nijednu fotografiju sa fronta.

Kako je rekao, tada su ga zanimali i filmovi iz devedesetih, naročito pojava reditelja kao što je Kventin Tarantino, a ne direktna ratna dokumentacija.

O pitanju književnog pisanja o ratu, Gocić je ocenio da je reč o temi koja neminovno privlači autore jer u sebi sadrži koncentrisana iskustva života, smrti i ekstremnih emocija.

“To jeste velika tema u umetnosti i književnosti“, rekao je on, dodajući da je potrebna određena vremenska distanca kako bi se događaji mogli sagledati i „sumirati“.

Prema njegovim rečima, prebliska ili previše udaljena perspektiva može da oteža književnu obradu događaja, jer u prvom slučaju nedostaje distanca, a u drugom neposredno iskustvo.

Govoreći o sopstvenom stvaralačkom procesu, Gocić je naveo da je primetio kako se određene teme “nameću“ iz podsvesti.

„Ako tema krene da se ponavlja, shvatim da treba kopati dublje… rat je došao podsvesno na red“, rekao je autor.

On je priznao da je ranije pisao „preterano intelektualne stvari“, sa mnogo akademskog žargona i stranih reči, ali da s godinama sve više teži jednostavnosti izraza.

"Kod mene je jednostavnost kao neka nedostignuta ideal ili ambicija“, naveo je Gocić, ističući da je posebno zahtevno pisati u prvom licu i „ogoliti se“.

Govoreći o procesu rada na romanu, istakao je da se projekti često razvijaju mimo početne namere, ali da je u slučaju „Fiksera” uspeo da ostvari ono što je prvobitno zamislio.

"Prvi put mogu da se pohvalim da sam uradio tačno ono što sam želeo“, rekao je Gocić, dodajući da je njegov lični sud na kraju presudan.

Govoreći o inspiraciji i pisanju, Gocić je istakao da je važno biti u posebnom mentalnom stanju i izbegavati trivijalne motive.

"Imate neke trenutke u životu kada ste u posebnom stanju mentalnom i emotivnom… literatura treba da bude to, vrsta transa iz kojeg nastaje govor koji opčinjava“, rekao je pisac.

Priznavši da je oduvek bio fasciniran muzikom i da je, da je mogao da bira, pre bi postao muzičar nego pisac, Gocić je dodao da muziku smatra "kraljicom umetnosti“.

"Muzika je nešto posebno… najbliža metafizici“, naveo je Gocić, dodajući da ipak smatra da ima više dara za pisanu reč i govor.

Gocić je govorio i o iskustvu intervjuisanja i radu na knjizi “Emir Kusturica: Kult margine” o srpskom reditelju, navodeći da je dobio značajan i obiman intervju koji je u velikoj meri ušao u knjigu.

"Nisam uvek zadovoljan kako uradim knjigu, ali ta knjiga je dobra“, rekao je on, dodajući da smatra da je u tom delu postigao značajan uspeh i da je intervju bio ključni element celog projekta.