Marko Braković: Knjiga “Tvrda kora“ nosi moje životne ožiljke

BEOGRAD  - Psihoterapeut i pisac Marko Braković rekao je danas da je njegova nova knjiga "Tvrda kora“ nastala u formi dnevnika, inspirisana autorima poput Dostojevskog, Bukovskog i Kamija, ističući da je bilo znatno zahtevnije pretočiti lične zapise u književno delo nego napisati roman.

Braković je rekao Tanjugu da svaki autor ima svoj način pisanja i da se književnost ne stvara isključivo kao lični zapis, već kao komunikacija sa čitaocima.

„Obraćaš se ljudima, ne sebi. Nije lako kao što deluje. Ljudi misle da pišem svaki dan po malo, ali meni je to bilo teže nego da napišem neki veći roman. U suštini, ovo je nastavak ’Balade dekadenta’, ali u dnevničkoj formi “, objasnio je Braković.

Navevši da je „Tvrdu koru“ želeo da napiše po uzoru na autore poput Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, Čarlsa Bukovskog i Albera Kamija, koji su kroz svoje dnevnike ostavljali lične zapise, Braković je dodao da knjiga nosi i njegove sopstvene životne ožiljke.

“Kada su drugi ljudi u pitanju, njihove priče utiču na tebe. Mogu da te troše, promene ili rane. Terapija je dvosmerni proces u kojem se razmenjujemo“, rekao je Braković.

Prema njegovim rečima, knjigu završava porukom da čovek najpre treba da pomogne sebi kako bi mogao da pomogne i drugima, odnosno čitaocima, poručujući da ljudi treba da budu snažniji i otporniji na “šamare života”.

“Hajde da ne budemo grožđe koje se zdrobi. Budimo orah, lubenica. Ona se teško pokvari i kada je prskaju pesticidima, ima debelu koru. Poruka je: budi otporan, stisni se“, poručio je pisac.

Braković je rekao da knjigu čine fotografije i ilustracije, ali i scene obrađene uz pomoć veštačke inteligencije, koja je, kako je naveo, jedna od čestih tema razgovora na turnejama i panelima na kojima učestvuje.

„Veštačku inteligenciju treba da koristimo samo kao alat koji nam pomaže. Da mi brže uradi prelom i korice, da mi brže pronađe podatke. Ja pišem. Ne može da mi uzima moje meso, moje meso sam ja“, ocenio je Braković.

Govoreći o ličnim iskustvima, Braković je rekao da ga je bolest tokom pandemije virusa korona suočila sa pitanjem smrti, zbog čega tu temu nije mogao da izostavi iz knjige.

“Imao sam tokom korone krize i ozbiljne posledice od drugog soja virusa. Bilo je psihoze koja je trajala nekoliko meseci i to postoji u ’Tvrdoj kori’. Nisam mogao taj deo da preskočim“, rekao je Braković.

Govoreći o smrti, naveo je da ga najviše brine umiranje u agoniji, dok sam čin smrti vidi kao prirodan proces.

“Voleo bih da se desi brzo i što kasnije“, rekao je Braković.

Prema njegovim rečima, svest o prolaznosti života trebalo bi da podstakne ljude da više vremena posvete sebi, bliskim ljudima, ljubavi i putovanjima.

“Postojalo je jedno istraživanje u kojem su učestvovali ljudi koji su bili relativno situirani, a kada su ih pitali za čim žale, niko nije govorio o novcu, automobilima ili stvarima. Govorili su da su trebalo da imaju više vremena za sebe, da se druže sa ljudima, da putuju i da imaju ljubav“, naveo je autor.

Braković je istakao da pravi životni prioriteti nisu materijalne stvari, već odnosi sa drugim ljudima i sposobnost čoveka da bude prisutan u sopstvenom životu.

Kako je ocenio, savremeno društvo previše promoviše preduzetništvo kao univerzalni put uspeha i među mladima je prisutna velika želja da postanu preduzetnici, jer pokušavaju da pronađu izlaz iz sistema u kojem se osećaju zarobljeno.

Prema njegovim rečima, preduzetništvo nije nešto što se može usvojiti isključivo kroz kurseve ili knjige, već određene osobine postoje od ranog detinjstva.

“Preduzetnik se postaje kada si klinac i prodaješ školjke na moru. To dete koje će da proda školjke neće da se igra sa loptom, taj je preduzetnik“, rekao je Braković.

Govoreći o savremenom kapitalističkom sistemu, ocenio je da on od pojedinca zahteva stalnu borbu i prilagođavanje, zbog čega mnogi ljudi pomoć traže kroz psihologiju i različite oblike samopomoći.

„Živimo u eri kada država više ne pomaže, kada više nemaš institucije koje ti pomažu i brinu o tebi, već si u kapitalizmu gde si ’on your own’“, rekao je Braković.

Prema njegovim rečima, popularna psihologija postala je odgovor na osećaj usamljenosti i pritiska koji ljudi doživljavaju.

„Ljudi se sami bore, nema više nekoga da ti dođe i da te razume. Moraš da platiš da bi imao pomoć“, rekao je Braković.

On je ocenio da obrazovanje i rad na sebi ostaju važni uprkos svim društvenim promenama.

„Škola je važna. Fakultet, obrazovanje, specijalizacija, putovanja na seminare – sve je to važno“, rekao je Braković.

Braković je ocenio i da je kvalitet filmova i serija opao jer se, kako kaže, često proizvode sadržaji čiji je osnovni cilj samo zadržavanje pažnje publike.

„Samo da se ljudska pažnja zadrži dva sata, da plate karte, pojedu kokice i popiju koka-kolu, a ne da gledaju film“, rekao je Braković.

On je naveo da su nekada filmovi ostajali ljudima u sećanju i oblikovali ih, dok danas mnogi sadržaji brzo prolaze bez dubljeg uticaja.

„Velikih filmova nema, jedan u 50, i manje od toga“, rekao je Braković.

Govoreći o digitalnom dobu, ocenio je da se pažnja publike sve više skraćuje i da se sadržaji prilagođavaju sve kraćem vremenu koncentracije.

„Pogledajte koliki su rilovi, 30 sekundi, minut. Tolika je pažnja. Mislim da je sada pažnja na mrežama izražena u sekundama“, rekao je Braković.

Braković je ocenio da se od površnosti savremenog sveta čovek može braniti razvijanjem ukusa i kritičkog mišljenja.

„Mora da se kopa, mora da se traži, mora da se zna koji autor ima integritet. Ako ga ima, ja mu verujem. Ako ga nema, onda ga ne gledam“, rekao je Braković.

On je ocenio da umetnost i kultura mogu biti način odbrane od osećaja besmisla koji, kako smatra, postoji u savremenom društvu.

„Tako se branimo od nihilizma koji nam je nametnut“, rekao je Braković.

Govoreći o sopstvenim izborima, naveo je da danas pažljivo bira gde će gostovati i da mu je važniji kvalitet razgovora od gledanosti.

„Ne zanima me uopšte gledanost, zanima me samo kvalitet. To je integritet“, rekao je Braković.

On je dodao da se integritet ne stiče lako, jer savremeni sistem često podstiče vrednosti koje su suprotne tome.

„Beskompromisnošću, dobrim ukusom, znanjem, verom u sebe i samopoštovanjem dobija se i brani integritet“, zaključio je Braković.