Papas: Svetske izložbe ostavljaju dubok trag, primeri Ajfelova kula, Svemirska igla

BEOGRAD - Svetske izložbe su, kada je reč o ljudskim dostignućima, još od davne 1851. godine pozornica na kojoj se spajaju revolucionarne inovacije i neizmerna ambicija i dugo nakon što poslednji posetilac napusti izložbu, kapije se zatvore, a većina paviljona razmontira, ostaje dubok trag, nasledstvo po kojem ih pamtimo, izjavio je kopredsedavajući Instituta za proučavanje međunarodnih izložbi Čarls Papas, saopšteno je iz EXPO 2027.

Prema njegovim rečima, najopipljiviji tragovi svetskih izložbi su arhitektonska čuda koja godinama kasnije i dalje dominiraju pejzažima gradova domaćina.

Tako je Ajfelova kula, koja je prvobitno planirana kao glavni ulaz na Svetsku izložbu 1889. godine (Exposition Universelle), nadmašila svoju inicijalnu svrhu i postala simbol Pariza jednako prepoznatljiv kao beretke.

Danas je ona najvredniji brend među svetskim spomenicima, sa procenjenom vrednošću od zapanjujućih 600 milijardi dolara.

"Ukoliko otputujemo nekoliko hiljada kilometara zapadno videćemo da Svemirska igla, retro-futuristički toranj nastao za Expo 1962, i dalje probija oblake iznad Sijetla. Biosfera u Montrealu, geodetska kupola koju je osmislio Bakminster Fuler za Expo 1967, sada je muzej posvećen ekologiji. U Šangaju, nekadašnji Kineski paviljon na Expo 2010 danas kao Kineski umetnički muzej fascinira posetioce svojim zadivljujućim crvenim dizajnom 'carske krune'", istakao je on.

Kao najnoviji ovakav primer naveo je paviljon Ujedinjenih Arapskih Emirata inspirisan sokolom izgrađen za Expo 2020 Dubai, koji je sa svojim mehaničkim krilima nakon završetka izložbe postao kulturni centar i simbol ambicija nacije i dodao da su svi ovi paviljoni postali neodvojivi deo identiteta gradova domaćina, privlačeći milione posetilaca godišnje.

Papas ocenjuje da ova čudesna i monumentalna zdanja nadilaze svoje fizičke granice u našoj mašti, a odgovarajući na pitanje da li se može reći da su promenila svet, kaže "ne toliko koliko manje opipljivi, ali dalekosežniji aspekti svetskih izložbi", jer su one ostavile značajan trag u domenu tehnologija, nauke, sporta, pa i umetnosti i tako trajno izmenile svet učinivši ga ovakvim kakvog ga danas poznajemo.

U tom smislu kao možda najznačajniju izložbu navodi onu održanu 1893. godine u toku koje je rivalstvo između Tomasa Edisona i Nikole Tesle bukvalno osvetlilo Električni paviljon.

"Edison je promovisao svoj sistem jednosmerne struje podigavši toranj visok 25 metara, na čijem se vrhu nalazila užarena sijalica teška pola tone. Tesla nije zaostajao i oduševio je posetioce demonstracijom bežičnog osvetljenja i propuštajući kroz svoje telo 250.000 volti koristeći svoj čuveni Teslin kalem i pretvarajući se u ljudsku munju. Tog dana, Tesla je odneo pobedu kada je njegov sistem naizmenične struje postao električni standard u Americi", podseća on.

Dodaje da su revolucionarni globusi Džozefa Šedlera, nagrađeni na svetskim izložbama 1867. i 1873. godine, bili dizajnirani specijalno za domove i škole, smanjujući svet za milione koji verovatno nikada pre nisu videli predstavu cele planete kao i da je sa svetskih izložbi poteklo i usvajanje Brajevog pisma, patentno pravo, ali i međunarodni zakon o autorskim pravima.

I oblast sporta našla je svoje mesto na izložbama pa je, kako navodi Papas, možda najstariji trofej u međunarodnom sportu, Američki kup, potekao sa Velike izložbe u Londonu 1851. godine.

O njegovom današnjem uticaju najbolje govori podatak da je trku održanu u Barseloni 2024. godine, posetilo oko 500.000 ljudi i potrošilo oko milijardu evra na hotele, restorane i lokalne usluge.

Kao što je sportu potrebna pozornica da bi zablistao, tako je i umetnosti potrebno mesto na kojem će oživeti.

Zahvaljujući svetskim izložbama, milioni ljudi imali su priliku da upoznaju kapelu Luisa Komforta Tifanija u Čikagu 1893, revolucionarna dela Art nuvo pokreta italijanskog futurizma, austrijskog ekspresionizma i mađarske avangardne umetnosti. Pikasova čuvena "Gernika" naručena je za Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine.

Kroz sve ove segmente, ističe Papas, svetske izložbe opstaju mnogo duže od svojih kratkih životnih ciklusa od tri ili šest meseci, pa čak i duže od ljudi koji su ih posetili, bilo na jedan dan ili ceo mesec.

Njihova velika i mala dela nastavljaju da dotiču svakodnevne živote miliona, čak i decenijama kasnije.

Papas se temom izložbi bavi kao glavni pisac časopisa "Exhibitor" od 2002. godine i za to vreme postao je jedan od istaknutih sagovornika na temu Svetskih izložbi, uključujući konsultacije na Expo 2020 Dubai i ponudu Mineapolisa za Expo 2027.

Njegove knjige, "Flying Cars, Zombie Dogs, and Robot Overlords" i "Expo 2020 Dubai: The Definitive Edition", istražuju kako su svetske izložbe oblikovale istoriju i transformisale svakodnevni život.