Popadić: Nagrada publike na švajcarskom festivalu je ogromna čast i vetar u leđa

MOKRA GORA - Režiser Luka Popadić rekao je danas da je nagrada publike na 59. Filmskom festivalu u švajcarskom Soloturnu za njegov dokumentarni film "Moja švajcarka vojska" ogromna čast i vetar u leđa.

Popadić je objasnio da nije stigao na prikazivanje tog filma na 17. Filmskom festivalu Kustendorf jer je bio na dodeli nagrada u Švajcarskoj.

"To je nagrada publike na nacionalnom švajcarskom festivalu i to je za mene ogromna čast i uspeh i to će mi dati vetar u leđa za buduća ostvarenja", rekao je Popadić Tanjugu nakon dolaska na treći dan Kustendorfa.

Film je njegov prvi dokumentarni celovečernji debi nastao iz jedinstvenog ugla gledanja, iz iskustva samog autora koji je istovremeno srpski filmski režiser i oficir u švajcarskoj vojsci.

Njegovo delo govori o Sadu, Turubanu i Andriji, švajcarskim građanima s tuniskim, šrilankanskim i srpskim korenima, odnosno o „Sekonodsima“, kako se nazivaju deca migranata u Švajcarskoj i prikazuje duboku povezanost građana sa vojskom.

"Ja kao narator kroz prizmu te insitucije sa dosta smeha probam da pitam, šta za mene i za nas koji smo rođeni u drugoj generaciji znači ta vojska, ta zemlja i nacionalni identitet", kaže Popadić.

On otkriva mnogima nepoznatu činjenicu da u zemlji čokolade, banaka i sira 150.000 Švajcaraca poseduje puške i vojničku opremu.

"Švajcarska ima po glavi stanovnika jednu od najvećih vojski u Evropi, Švajcarci imaju obavezu da služe vojsku, drže pušku kod kuće, jednom godišnje idu na vojnu vežbu, a postoji mogućnost napretka u činovima i pojedini generali su, naprimer 11 meseci bankari, novinari ili tesari, a mesec dana oficiri u vojsci", navodi Popadić.

Na pitanje kako publika u Srbiji, a kako u Švajcarskoj doživljava film koji obiluje humorom i to balkanskim Popadić navodi da je srpska publika filmski izuzetno obrazovana, a da i švajcarska prihvata njegov humor čim je dobio nagradu publike.

"Verujem da je filmska pismenost srpske publike veoma visoka. Vi da sednete u taksti moći ćete s taksistom da pričate o Bergmanu ili Tarkovskom. Srpska publika ne prihvata samo naš humor, već može da razume i film iz Irana ili Švedske što i Kustendorf potvrđuje", dodaje Popadić.

On je stari znanac sa Kustendorfa i dva puta je nagrađivan: za film Mamci i udice pripalo mu je Bronzano jaje 2014. godine, a Ringišpil je osvojio Nagradu Vilko Filač za najbolju fotografiju 2015. godine.

"Ja sam vrlo čest gost na festivalu, od druge godine, i kad sam imao film, i kad sam „padobranisao“ i razvila se ljubav prema njemu. Ovde sam imao prilike da odrastem, da imam prve susrete sa velikim autorima, prva poznanstva, diskusije u kafani o tome šta je film i šta je život. Kustendorf je jedan od najčarobnijih festivala. Obožavam da dođem ovde da nahranim dušu dobrim filmovima i razgovorima", zaključuje Popadić.

Distribucija filma „Moja švajcarska vojska“ počinje u aprilu u Švajcarskoj, što je prema autoru, veliki uspeh s obzirom na to da je reč o dokumentarnom filmu.