Istraživanje: Mozak se povezuje tako da odgovara maternjem jeziku

VAŠINGTON - Čini se da jezik koji učimo dok odrastamo ostavlja trajni, biološki otisak u našem mozgu, otkrili su naučnici.

Osobe čiji je maternji jezik nemački i arapski imaju različitu snagu veze u određenim delovima jezičkog kruga mozga, istakli su istraživači 19. februara u studiji NeuroImage, nagoveštavajući da kognitivni zahtevi našeg maternjeg jezika fizički oblikuju mozak, preneo je Sajans njuz.

Nova studija, zasnovana na skeniranju skoro 100 mozgova ljudi, jedna je od prvih u kojoj su naučnici identifikovali ove vrste strukturnih razlika u ožičenju kod velike grupe odraslih osoba, koje govore jedan jezik.

"Specifične poteškoće (svakog jezika) ostavljaju različite tragove u mozgu", kaže neuronaučnik Alfred Anvander sa Instituta Maks Plank za ljudske kognitivne nauke i nauke o mozgu u Lajpcigu, u Nemačkoj.

Prema njegovim rečima, nismo isti ako naučimo da govorimo određeni jezik.

Svaki jezik izražava se uz pomoć različitih trikova, neki koriste bogate sisteme sufiksa i prefiksa da bi izgradili "ogromne, guste reči".

Drugi raspoređuju reči unutar fraza da bi stvorile značenje.

Naš mozak obrađuje ove trikove u sazvežđu moždanih regiona povezanih belom materijom.

Ovo tkivo usmerava dugačke nervne ćelije nalik na kabl iz jednog dela mozga u drugi i ubrzava komunikaciju između njih.

Povezivanje regiona mozga na ovaj način je deo mustre na osnovu koje učimo: što češće koristimo vezu, ona postaje robusnija.

Različiti delovi jezičkog kola mozga obavljaju različite poslove.

Ali dok je velika struktura ovog kola univerzalna, svaki jezik ima "svoje poteškoće", što može rezultirati različitim mrežama bele materije, kaže Anvander.

Još uvek se ne zna da li menjanje bele materije kada je reč o jeziku utiče na još nešto pored njega, kaže Anvander.

Ali barem u okviru jezičkog kruga, novi rezultati nagoveštavaju da su naši maternji jezici mnogo više od reči sa kojima smo odrastali - oni su bukvalno deo nas.