Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije: Sveti Sava primer da vera i znanje nisu u suprotnosti

PODGORICA - Pravoslavna gimnazija „Sveti Sava“ iz Podgorice svečano je proslavila svoju školsku slavu — Svetog Savu, utemeljivača srpske Crkve, prosvete i duhovnosti.

Tim povodom upriličena je Svetosavska akademija u kripti Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, koja je okupila brojne visoke zvanice, nastavnike, učenike, roditelje i prijatelje, a prisustvovao je i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Prisustvovali su i ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori Aleksandar Petrovič Lukašik, ambasador Srbije Nebojša Rodić, predsednik Opštine Nikšić Marko Kovačević, predsednica Skupštine opštine Podgorica Jelena Borovinić Bojović, poslanik u Skupštini Crne Gore Dragan Bojović, direktorica OŠ ,,Novka Ubović” Ljiljana Ražnatović, direktor JU Muzeji i galerije Dragan Radović i mnogi drugi.

Kako je objavljeno na sajtu Mitrpolije, svetosavska akademija protekla je u svečanom i nadahnutom raspoloženju, a poseban pečat dali su nastupi dece škole veronauke. Njihovi recitali, pesme i scenski prikazi, prožeti iskrenom dečjom radošću i duhovnom dubinom, podsetili su sve prisutne da se svetosavsko predanje ne čuva samo kroz knjige i istorijske datume, već pre svega kroz živu reč, vaspitanje i primer mladih naraštaja.

Mitrpolit Joanikije je govorio o značaju Svetog Save za srpski narod, istakavši da njegov lik i delo predstavljaju celovit uzor hrišćanskog života, u kojem se spajaju vera, znanje, služenje i ljubav prema narodu i otačastvu. Posebno je naglasio da Sveti Sava nije bio samo duhovni pastir, već i prosvetitelj, koji je od najranijih dana negovao knjigu, učenje i sticanje znanja.

,,Sveti Sava je za naš srpski narod, primer u svemu. U veri, pobožnosti, u rodoljublju, ali i u pogledu toga kako treba razvijati svoje talente, kako treba sticati znanje, kako treba služiti Bogu i svome otačastvu i svome narodu – kako treba služiti svome spasenju, kako treba ići za Hristom. Sveti Sava je najbolji primer u našem rodu kako treba, dakle, verovati i učiti. On je od ranih svojih dana bio predan službi svojoj Crkvi, ali i knjizi, duhovnosti, sticanju znanja. Nije slučajno što su pravoslavni Srbi u svim srpskim zemljama u 19. veku, odlučili da Sveti Sava bude školska slava", podsetio je Joanikije.

Osvrnuvši se na često prisutnu tvrdnju da su vera i znanje u suprotnosti, on je ukazao na činjenicu da istorija srpskog naroda upravo suprotno svedoči i pritom je naglasio da su najznačajnije ličnosti srpske duhovne, kulturne i naučne istorije bili ljudi duboke vere, koji su svoje talente razvijali uz blagodarnost Bogu.

,,Tu zabludu najbolje demantuje Sveti Sava, a posle njega i Njegoš, a posle Njegoša i Nikola Tesla i Milanković i skoro da nemamo velike ličnosti u našem rodu, a da nije bio verujući čovek, ni u istoriji, ni u našoj prosveti, niti bilo ko je postigao neke visoke rezultate od svetskog značaja, a da nije blagodario Bogu na darovima koje je dobio i da na takav način nije razvijao svoje talente uz pomoć Božije blagodati i Božije milosti“.

Naglasio je da znanje koje se odvoji od ljubavi i dobrote gubi svoj spasonosni smisao i može postati razorno, jer samo po sebi nije dovoljno ako nije prožeto milošću i odgovornošću.