Istraživanje: 48 odsto građana Hrvatske povremeno ili često namerno izbegava vesti

ZAGREB - Čak 48 posto hrvatskih građana povremeno ili često namerno izbegava vesti, dok osam posto vesti uopšte i ne prati, rezultati su istraživanja Agencije za medije (AEM).

Prema danas objavljenim rezultatima na pres konferenciji ‘‘Demokratija u doba TikToka i izbegavanja vesti‘‘, direktor Agencije za medije Josip Popovac istakao je potrebu medijske i zakonodavne regulacije u doba sve jačeg širenja i konzumiranja vesti, ali i dezinformacija na društvenim mrežama uz istovremeno smanjivanje značaja tradicionalnih medija i pojačanog trenda izbegavanja vesti kod krajnjih korisnika – građana .

‘‘U fragmentarnom mrežnom društvu u kojem danas živimo moramo, a to je naše regulatorno pitanje, osigurati minimum zajedničke stvarnosti. Moramo platforme naterati na to da određeni deo sadržaja mora biti u ponudi naše zajedničke stvarnosti‘‘, kazao je Popovac dodavši da to pomaže društvenoj koheziji i zaštiti demokratskih vrednosti.

Zamenik direktora AEM-a Robert Tomljenović naglasio je značaj konferencije i rasprave o tome na koji se način društvo i zajednica informiše.

‘‘Živimo u jako složeno doba u kojem algoritmi određuju kako ćemo se i o čemu informisati, a u kojem društvene mreže razlamaju naš zajednički javni prostor na hiljade paralelnih svetova, svakome od nas nudeći njegovu personalizovanu sliku sveta, a istovremeno sve se više građana aktivno i globalno izbegava informisati‘‘, kazao je Tomljenović.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i medija Krešimir Partl naglasio je da se konferencija održava u sklopu projekta koji je finansiran iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO) koji uključuje i uspostavu mreže fact-ćeckera i javnu objava podataka o finansiranju medija.

‘‘Pokušavamo vratiti relevantnost medijima uz ulaganje u profesionalno novinarstvo" kazao je Partl.

Tri ključna razloga namernog izbegavanja vesti

Rezultate istraživanja o medijskim navikama hrvatskih građana koi otkrivaju i da gotovo 60 posto ispitanih nikada ili retko ciljano traže vesti, odnosno da do vesti u pravilu dođu slučajno, predstavili su profesori Ivan Burić s Fakulteta hrvatskih studija i Marijana Grbeša s Fakulteta političkih znanosti.

Istraživanje je pokazalo da građani uglavnom izbegavaju vesti vezane uz određene teme pa ih tako čak 40 posto izbegava ako su vezane za politiku, a svaki četvrti hrvatski građanin vesti vezane uz ideološke ili svetonazorske rasprave.

Ističe se i da je ‘‘Generacija Z‘‘ (rođeni 1997.–2012.) vodeća u nenamernom izbegavanju vesti, a Generacija Y (rođeni 1981.–1996.) vodeća je u čestom i dugotrajnom izbegavanju vesti.

Ispitanici su istakli da bi veći broj pozitivnih vesti podstakao češće praćenje vesti, što je posebno svojstveno mlađim građanima, pripadnicima generacije Z i Y.

Istraživanje je utvrdilo i relativno niski nivo poverenja u novinare kao profesiju. Prosečna ocena poverenja u novinare na lestvici od 1 do 5 iznosi 2,62. Građani tako manje veruju novinarima nego naučnicima (ocena 3,73), no ipak nešto više nego PR-ovcima (ocena 2,33).