Georg Georgijev: Stav Bugarske je nepromenjen o evropskom putu Severne Makedonije

SOFIJA/SKOPLJE - Ministar spoljnih poslova Bugarske Georg Georgijev razgovarao je danas telefonom sa svojim makedonskim kolegom Timčom Mucunskim i obavestio ga o odluci bugarskog parlamenta od 30. maja ove godine u vezi sa napretkom Makedonije u procesu pristupanja EU.

Prema saopštenju bugarskog Ministarstva spoljnih poslova, Georgijev je Mucunskom rekao da stav Bugarske ostaje nepromenjen, odnosno da je zvanična Sofija „za kategoričnu posvećenost evropskom konsenzusu iz jula 2022.", uz poziv Vladi Makedonije da sprovede postignute sporazume.

Georgijev je, kako se navodi, posebno naglasio da Bugarska nema nikakve uslove izvan francuskog predloga i da je to takođe jasan signal konstruktivnog pristupa Bugarske.

Iste stavove iznela je i zamenik ministra spoljnih poslova Elena Šekerletova, koja je na sastanku zvanično predala Odluku Narodne skupštine ambasadorki Makedonije u Sofiji, Agnezi Rusi-Popovskoj, i upoznala je sa njenim punim tekstom.

Šekerletova je naglasila da ovaj čin pokazuje široku saglasnost koja postoji u Bugarskoj u vezi sa evropskim putem Zapadnog Balkana.

Bugarska je time pokazala da je dosledna u svojoj podršci Makedoniji i da ostaje čvrsto posvećena sprovođenju sporazuma između EU i Skoplja.

„U tom kontekstu, zamenica ministra Šekerletova izrazila je nadu da će uravnotežen ton u tekstu Odluke i jasna garancija da naša zemlja nema drugih uslova osim skupa mera dogovorenih u evropskom konsenzusu biti objektivno prepoznati i saopšteni javnosti od političkog rukovodstva Republike Severne Makedonije“, navodi se u saopštenju bugarskog Ministarstva spoljnih poslova, koje prenose skopski mediji.

Makedonski premijer Hristijan Mickoski je ranije rekao da trenutno nema potvrde da će biti sastanka između makedonske i bugarske delegacije na marginama samita NATO-a u Hagu. On je rekao da će u narednim danima kontaktirati predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu kako bi se raspitao o odgovoru druge strane.

"Korišćenje članstva u EU ili integracije zemlje u EU kao političkog oružja za rešavanje bilateralnih pitanja od pre nekoliko vekova je zaista nespretna diplomatija. Ove godine nam je bilo važno da svet shvati da suština problema nije u tome da se u Ustav dodaju Bugari, odnosno prema podacima poslednjeg popisa, preko 800, koji su deo bugarske zajednice u našoj zemlji i koji kažu da im je maternji jezik bugarski. Suština je pokušaj da se političkim inženjeringom stvori nova makedonska nacija, koja je rezultat odluke Kominterne posle 1945. godine prošlog veka i da ta nova makedonska nacija koristi novi makedonski jezik, koji postaje zvaničan u UN, kao deo jugoslovenske federacije 1945. godine i da je zasnovan na bugarskim korenima“, rekao je Mickoski.

Dodao je da je bivši ministar spoljnih poslova Bujar Osmani to znao.

„Tačno je znao šta radi, zario je nož direktno u pluća makedonskog identiteta, i nikada neću zaboraviti da je, prihvatanjem francuskog predloga, direktno zario eksere u ruke i noge makedonskog identiteta. Borićemo se do kraja, dok god možemo, ne znam da li ćemo uspeti, ali stičemo simpatije“, rekao je Mickoski, preneo je skopski portal Nezavisne.