Stjepanović: Bilo bi korisno da se održi sednica Saveta bezbednosti UN o Dodiku, da se čuje i glas RS

BANJALUKA - Pravni zastupnik Republike Srpske Lazar Stjepanović izjavio je danas da bi bilo dobro da se održi posebna sednica Saveta bezbednosti UN vezano za situaciju u BiH i presudu Miloradu Dodiku, što su zatražile Rusija i Kina, i naglasio da je važno da se čuje glas RS posredstvom Rusije koja, kako je naveo, može da uputi čitavu međunarodnu zajednicu o tome šta se dešava u BiH.

''Mislim da bi bilo korisno i dobro da dođe do posebne sednice SB UN jer bi se time zakružila čitava priča, s obzirom na to da je međunarodna zajednica proizvela ovakvu situaciju i trebalo bi da je i reši'', kazao je Stjepanović za RTS.

On je naveo da je u SB UN, u okviru zatvorenih konsultacija, sinoć bila ''žustra rasprava'' o situaciji u BiH i dodao da je to očekivano imajući u vidu suprotne stavove zapadnih država, koje smatraju da Kristijan Šmit jeste Visoki predstavnik u BiH, a na drugoj strani Rusije i Kine, koje nisu dale saglasnost za njegovo imenovanje.

Govoreći o najavljenom referendumu o Dodiku nakon presude i oduzimanja mandata, Stjepanović je ukazao da je referendum Ustavom garantovano pravo građana da se izjasne i neposredno učestvuju u bitnim političkim pitanjima kao što je presuda Suda BiH predsedniku Republike Srpske.

On smatra da je korisno da se referendum održi jer bi time bila poslata poruka šta građani RS misle o presudi, kao i da bi CIK-u i političkom Sarajevu bio jasniji stav građana RS i da oni neće prihvatiti nezakonitu i političku presudu Suda BiH.

"U situaciji kada je predsednik osuđen na godinu dana zatvora i kada mu je na šest godina zabranjeno bavljenje politikom, zato što izvršava Ustavom propisane nadležnosti, to je bitno političko pitanje i referendum će svakako dati priliku građanima da se izjasne. Građani RS su ti koji glasaju i biraju predsednika RS i zato smatram da će se oni (Sarajevo) naći u nezavidnoj poziciji", kazao je Stjepanović.

Dodao je da RS ima zakon o referendumu i građanskoj inicijativi i da je propisana jasna procedura sprovođenja referenduma, kao i da će, ukoliko Skupština RS donese takvu odluku, biti jasni dalji koraci po tom pitanju.

Na pitanje o tome šta bi značilo, ukoliko CIK ipak odluči da raspiše vanredne izbore i ko bi na njima učestvovao, Stjepanović je kazao da trenutno niko u BiH, pa ni CIK kao centralni organ za sprovođenje izbora, ne zna na koji način da organizuju prevremene izbore.

Podsetio je i da su se pojedini predsednici političkih partija u RS izjasnili o tome kako će pristupiti eventualnom organizovanju prevremenih izbora, a da je predsednik PDP-a Draško Stanivuković izjavio da stranka neće učestvovati na tim izborima.

"Mislim da će se doći u nezahvalnu situaciju i podele. Većina građana RS će biti protiv izbora i takvog načina biranja predsednika RS, ali su određene partij zauzele stav da treba izaći na izbore, mislim da je tu reč o ličnom animozitetu prema Miloradu Dodiku i da se ne gleda šira slika o situaciji u kojoj su se našle RS i BiH, već da žele da iskoriste priliku da ostvare neki rezultat na izborima koji ne bi mogle ako na izborima učestvuju najjače političke partije u RS", kazao je Stjepanović.

Govoreći o presudi Dodiku, naveo je da očekuje da će pravni tim Dodika nakon apelacije Ustavnom sudu BiH podneti žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i izrazio uverenje da će se, kako kaže, konačno primenjivati i poštovati pravo.

On je kazao da je Evropski sud za ljudska prava u presudi savetniku člana Predsedništva BiH Slavenu Kovačeviću protiv BiH pokazao da se pridržava i da poštuje Ustav BiH.

Stjepanović je ocenio da odbrana Dodika ima dobru argumentaciju za podnošenje aplikacije Evropskom sudu za ljudska prava i pojasnio da je u slučaju Dodika prekršen člana 6 Evropske konvencije koji propisuje pravo na pravično suđenje, kao i član 7 koji da neko može biti kažnjen samo na osnovu zakona.

''Ako imate situaciju da krivično delo nije moglo da se implementira u krivični zakon BiH na način na koji je to urađeno, odnosno odlukom nekog fizičkog lica, onda Evropski sud ima jasnu i laku situaciju da donese presudu u korist aplikanta i da na taj način utiče na dalju sudbinu BiH'', rekao je Stjepanović.

Naglasio je da odluke Šmita nisu mogle da menjaju zakone na nivou BiH jer se, kako je rekao, time krši Ustav BiH koji propisuje da je parlamentarna skupština jedini zakonodavni organ koji može da menja i donosi zakone.

''Ni tužilaštvo ni sud nisu smeli da postupaju, a kamoli da donose presudu i osuđuju predsednika RS'', naglasio je Stjepanović.