Dževad Galijašević: "Bosanski lonac" ponovo ključa od optužbi i kontraoptužbi

BEOGRAD - Fantazmagorija o "snajperskom safariju" tokom rata u BiH, poput one o 500.000 silovanih muslimanki, pronašla je konzumente na Zapadu gde su vlade evropskih zemalja u ovoj priči našle novu šansu za nastavak trućanja o lažnom moralu i izmišljenim evropskim vrednostima, piše stručnjak za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević.

U autorskom tekstu za portal Fakti.org, Galijašević kaže da "bosanski lonac" ponovo ključa od optužbi i kontraoptužbi na političkoj sceni, prisluškivanja i sporosti istraga u vezi sa katastrofalnim poplavama u Јablanici, slučajevima pedofiilije i nedavnom stradanju stanara Doma za penzionere u Tuzli.

Uz sve to, u javnost je ponovo vraćena davna priča o navodnom "snajperskom safariju" tokom rata u BiH, navodi Galijašević i ukazuje da je priča o snajperistima storija o turistima za koje se misli da su u ratnim godinama nesmetano ubijali odrasle civile i decu u opkoljenom Sarajevu.

"Sada ju je aktuelizovalo tužilaštvo u Milanu s ciljem da utvrdi da li su navodi o 'snajperskom safariju' tačni i da li su u tome učestvovali državljani Italije, o čemu se, sporadično, govorilo već duži niz godina".

Galijašević podseća da je ova tema ranije obrađena u filmu "Sarajevo safari" scenariste i režisera Mirana Župančiča, ali i u dokumentarističkom romanu "Vedran i vatrogasci" autora Harisa Imamovića.

U toj knjizi o snajper turistima su i reči američkog vatrogasca DŽona DŽordana, koji je tokom rata bio ispomoć sarajevskim kolegama, a kasnije se pojavio i kao svedok u Haškom tribunalu. Njegovo svedočenje o ovoj temi, ipak nije bilo dovoljno ubedljivo. Govorio je, naime, da je, uočio neke strance na snajperskim mestima, ali nije potvrdio da je bilo koga od njih video da puca na ljude, podseća Galijašević.

"Ono što ovu sarajevsku priču čini nerealnom jeste potpuno jasna i čvrsta antisrpska pozicija Italije tokom rata u BiH. Nažalost, evropski političari i analitičari, još uvek istoriju Balkana i etno-religijskih odnosa na njemu, shvataju kao gomilu neodređenih pojmova, beskorisnih saznanja i propagandnih floskula i parola, oblikovanih u ratu devedesetih, za potrebe obaveštajnog, vojnog i ekonomskog pohoda, britanskih, nemačkih i američkih vlasti", piše Galijašević i ukazuje:

"Fantazmagorija o 'snajperskom safariju' tokom rata u BiH, poput one o 500.000 silovanih muslimanki, pronašla je konzumente na Zapadu gde su vlade evropskih zemalja u ovoj priči našle novu šansu za nastavak trućanja o lažnom moralu i izmišljenim evropskim vrednostima".

Kao nekad u ratu, Galijašević ističe da su, "Bošnjaci opet započeli sukobe i političke obračune sa Srbima i Hrvatima, ali i međusobno preteći daljom eskalacijom nesuglasica".

Aktuelna vlast "Stranaka Trojke", tačnije, glavni šef ovog interesnog i mafijaškog saveza u vlasti, aktuelni premijer vlade bošnjačko-hrvatske Federacije Nermin Nikšić, poigrao se dopisivanja, sa direktorom entitetske policije Vahidinom Munjićem koga su zapadne službe povezale sa kokainskim kartelom "Tito i Dino", navodi Galijašević.

Ovaj put, kaže, ta kompromitujuća prepiska u kojoj su dogovarane nameštene istrage protiv političkih protivnika i otkrivani detalji o akcijama Tužilaštva na dokumentovanju kriminala u vrhu vlasti, dovela je, konačno do sudske odluke Vahidinu Munjiću - do zabrane obavljanja dužnosti direktora Federalnog MUP-a.

U senci tog događaja, piše Galijašević, ostali su propusti u utvrđivanju okolnosti u kojima je 17 lica stradalo u poplavama u Јablanici kao i neadekvatni potezi u vezi sa dva slučaja u Tuzli: otkrivanjem lanca pedofilije kojim su, kako se sumnja, upravljali neki policajci i požarom u Domu penzionera u kom je stradalo 15 stanara.

"Vlast se optužuje i za porast ubistava u Sarajevu i raširenost silovanja i trgovine drogom. Među nerazjašnjene, a zanimljive spada i 'slučaj' novinara Avda Avdića kom je Hrvatska zabranila ulazak na svoju teritoriju, označivši ga kao pretnju nacionalnoj bezbednosti", navodi Galijašević.

Da bi odvukle pažnju od svih ovih problema, stranke iz Sarajeva su, podseća takođe, pokušale Mirka Šarovića, poslanika u Predstavničkom domu PS BiH da imenuju za glavnog pregovarača "između Evropske Unije i ove jadne države".

"Muslimansko Sarajevo i SDS su tako pokušali sebe da predstave kao tumača evropskih vrednosti", navodi Galijašević.

U takvoj atmosferi, kaže, saradnik službe i novinar Avdo Avdić, napisaće iznenađujući tekst protiv žene prvog među Bošnjacima – Sebije Izetbegović. "Zbog njenog statusa, u kome je doktorka Sebija, u zanosu političke kampanje, za konkurenta svog muža Bakira, napisala, lekarima neprimerenu, opasku: „Kad pomislim da sam mu ja porodila majku „mea kulpa (krivica je moja)".

"Tako je ginekolog i lekar Sebija, iz političkih razloga, odbacila Hipokratovu zakletvu i lekarsku etiku. Avdić je zbog ovih sarkastičnih i nehumanih ispada napisao javno: Sebija je kriva za poraz svoga muža i njegove stranke SDA pred koalicijom oko Denisa Bećirovića, pa i za uplitanje u predmet potpredsednika SDP i vlade bošnjačko-hrvatske federacije Vojina Mijatovića, te da bi bilo najbolje, da Bakir Izetbegović ukrade telefon svojoj ženi i onemogući joj, kako god zna, javne nastupe", navodi Galijašević.

S obzirom na to da ovdašnji politički sistem i dalje odlikuje nametanje opcija sa privilegovanih pozicija, on se nikako ne može smatrati demokratskim i različitim od totalitarnog. Pitanje je, kaže Galijašević, šta je svrha te politike danas i istovremeno odgovara:

"Svrha je da stvara iluziju debate ili slobode u društvu, a da deluje efikasno samo u svom interesu. Po formi nedovoljan, u biti potpuno psihološki pogrešan bez ikakvog promišljenog sistema i zajedničkog smisla i akcije – to je stvarni rezultat našeg odgovora na ovakvu predratnu, ratnu i posleratnu politiku".