Crna Gora: Ustavni sud dostavio Službenom listu odluku o ukidanju neradne nedelje

PODGORICA - Ustavni sud Crne Gore dostavio je Službenom listu odluku o ukidanju člana Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji je propisivao zabranu rada trgovina nedeljom i u dane državnih i drugih praznika.

Iz Ustavnog suda je saopšteno da je na sednici održanoj 28. januara ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, jer se njime krši sloboda preduzetništva garantovana Ustavom, kao i ustavni princip jednakosti svih pred zakonom, jer je jednoj grupi preduzetnika/trgovaca omogućeno da obavlja delatnost nedeljom i u dane državnih i drugih praznika, dok je drugoj grupi to zabranjeno.

"U odluci se navodi da Ustav garantuje pravo zaposlenih na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne propisuje pravo na odmor isključivo nedeljom", objašnjavaju iz suda.

Napominju da je Crna Gora potpisnica Konvencije o sedmičnom odmoru u trgovini i kancelarijama, kojom je predviđeno pravo na jedan slobodan dan u toku sedmice i da kad god je to moguće to bude dan koji se podudara sa danom u sedmici, koji, kada god je to moguće, treba da se podudara sa tradicionalnim danom odmora, ali ne mora nužno biti nedelja, ako priroda posla ili pružanje usluga to onemogućava.

Takođe, Zakonom o radu zaposlenima je garantovan jedan dan sedmičnog odmora, koji se koristi nedeljom ili drugim danom u sedmici, u zavisnosti od prirode posla, uz obavezu poslodavca i države da obezbede korišćenje, odnosno poštovanje tog prava.

"Time što je zakonodavac jednoj grupi preduzetnika omogućio da radi a drugoj ne, upućuje na to da Skupština Crne Gore uvažava činjenicu da postoji potreba za kontinuiranim i svakodnevnim radom određenog broja subjekata radi snabdevanja potrošača. Međutim, uspostavljanjem izuzetaka bez obrazloženja zašto je napravio razliku među preduzetnicima, zakonodavac nije postigao ustavnopravno prihvatljivu ravnotežu između prava preduzetnika kojima je dopušten rad nedeljom i prava onih kojima je on zabranjen, do stepena da se bez ikakve sumnje može otkloniti prigovor o pojavi nejednakosti druge grupe subjekata u odnosu na prvu", navodi se, između ostalog, u obrazloženju.