Brisel: Hrvatska da prioritet da ulaganjima koja podstiču rast

ZAGREB/BRISEL - Hrvatska treba da preduzme mere za poboljšanje kontrole neto rashoda, poboljša kvalitet i efikasnost državne potrošnje i da prioritet ulaganjima koja podstiču rast, neke su od preporuka koje je danas objavila Evropska komisija.

Komisija je u okviru prolećnog paketa Evropskog semestra objavila izveštaje za sve države članice u kojima se analizira privredni društveni razvoj, daju ocene o sprovođenju preporuka, kao i nove preporuke.

Hrvatska je, prenosi Hina, za ovu kao i za prošlu godinu dobila pet preporuka. Prva se odnosi na kontrolu neto rashoda gde Hrvatska znatno odstupa od preporučenih gornjih granica. Prema proračunu komisije, neto rashodi u Hrvatskoj porašće za 5,7 posto u 2026. godini, a kumulativno za 37,5 posto u 2024., 2025. i 2026. godini.

Projektovani rast neto rashoda u 2026. godini iznad je preporučene maksimalne stope rasta, što odgovara odstupanju od nešto više od 0,3 posto BDP-a na godišnjem nivou. Kada se 2024., 2025. i 2026. godine uzmu zajedno, projektovana kumulativna stopa rasta neto rashoda takođe je iznad preporučene maksimalne stope rasta, što odgovara kumulativnom odstupanju od 1,6 posto BDP-a.

Uzimajući u obzir fleksibilnost za veće odbrambene izdatke predviđenu nacionalnom klauzulom o odstupanju, uzimajući u obzir 2024., 2025. i 2026. godinu zajedno, projektovano kumulativno odstupanje neto rashoda iznosi 1,0 posto BDP-a.

“U nadolazećim godinama javne finansije biće pod sve većim pritiskom zbog rastućih potreba za potrošnjom za produktivna ulaganja, starenja stanovništva, prilagođavanja klimatskim promenama, odbrane, dvostruke tranzicije i drugih konkurentskih prioriteta”, navodi komisija.

Ističe se i potreba da Hrvatska poboljša kvalitet i efikasnost javne potrošnje, kao i da prioritet ulaganjima koja podstiču rast, uključujući i na lokalnom nivou.

U prvoj preporuci od Hrvatske se traži jačanje odbrambenih rashoda i spremnosti, uz efikasnu tu potrošnju i prilogođavanju budžetu.

Komisija, između ostalog, traži i da mere protiv rasta cena energije budu privremene i usmerene na ranjiva domaćinstava i energetski intenzivne firme, uz bolju kontrolu javne potrošnje, preispitivanje poreskih olakšica i nastavak reforme poreza na imovinu.