In memoriam: Novosel je bio jedan od najuspešnijih svetskih trenera 20. veka

ZAGREB - Legendarni hrvatski i jugoslovenski košarkaški trener Mirko Novosel preminuo je u 86. godini života, a iza njega je ostala ogromna zaostavština i pregršt trofeja, kao i promene u igri koje su bile revolucinarne za to doba, podsećaju "Sportske novosti".

Košarka je odlaskom Novosela izgubila jedno od najvećih imena u istoriji, ne samo na ovim prostorima.

Novosel spada među najtrofejnije trenere 20. veka. Bogata karijera hrvatskog stručnjaka prelila se na nekoliko era tog sporta i obeležila generacije, a Novosel će zauvek ostati upamćen kao čovek koji je transformirao košarkašku filozofiju sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Novosel je rođen u Zagrebu 30. juna 1935. godine, a igračku karijeru je proveo igrajući u lokalnom klubu Lokomotivi za koji je nastupao 14 godina, od 1952. do 1966, a zatim je vrlo brzo ušao u trenerske vode.

Već 1967. je preuzeo Lokomotivu i rukovodio sa klupe do 1971, a klub je četiri godine posle toga dobio ime po kojem ga danas svi poznaju - Cibona.

Popularni "Cibosi" su pod Novoselom ostvarivali i svoje najveće uspehe. Vodio je Cibonu u periodu između 1976. i 1985. i sa njom osvojio dve titule jugoslovenskog prvaka, čak sedam kupova SFRJ, a ono što se najviše pamti su dve titule klupskog prvaka Evrope, 1985. i 1986. godine. Ti su mu uspesi obezbedili i da dobije priznanje za najboljeg evropskog trenera.

Novosel nije bio uspešan samo u Ciboni, već i na mestu selektora Jugoslavije.

Osvojio je srebro, zlato i bronzu na Olimpijskim igrama u Montrealu, Moskvi i Los Angelesu, srebro na Svetskom prvenstvu 1974, zlato četiri godine kasnije, dve bronze (1982. i 1986.), kao i dva zlata na Evrobasketu, 1973. i 1975.

Pred kraj trenerske karijere je sa Hrvatskom ostvario još jedan veliki uspeh, osvojio je bronzu na SP u Nemačkoj 1993.

Posle Cibone, Novosel je od 1988. do 1990. godine vodio italijanski Napoli, a posle posla hrvatskog selektora otišao je u penziju.

Zatim je bio Cibonin počasni predsednik, a 1991. dobio je nagradu Franjo Bučar za životno delo, a 2007. godine primio je najveće individualno priznanje kad je primljen u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu.