Deset godina posle poplava: Srbija značajno unapredila spremnost za buduće katastrofe

BEOGRAD - Prema proceni studije predstavljene danas na reginalnoj konferenciji "Deset godina posle poplava 2014", navedeno je da će poplave biti sve veći rizik u Srbiji, ali da bi na pojedinim lokacijama šteta sada bila smanjena i za 90 odsto zahvaljujući unapređenju zakonskog okvira, boljoj koordinaciji između institucija u prevenciji i reagovanju na katastrofe, ulaganjima u infrastrukturu za odbranu od poplava, kao i sprovodenim programima stručnog usavršavanja u oblasti upravljanja rizikom.

Konferenciju je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, uz podršku EU i okupio predstavnike i predstavnice vlada, razvojnih i međunarodnih partnera, kao i donosioce odluka u oblasti finansiranja rizika od katastrofa sa Zapadnog Balkana, s ciljem da se ojača regionalna saradnja u izgradnji otpornosti na katastrofe, posebno u kontekstu evrointegracija zemalja regiona.

Otvarajući konferenciju, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, podsetio je da je, od Međunarodne donatorske konferencije u julu 2014. godine u Briselu, EU doprinela merama smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji sa približno 250 miliona evra.

Zahvaljujući toj podršci, kako je naveo, obnovljeno je više od 2.400 domova, na desetine važnih objekata i 73 mosta, dok je više od 36.000 poljoprivrednih domaćinstava ponovo stalo na noge.

"Deceniju nakon razornih poplava, EU i Srbija su dokazale da, kada radimo zajedno, možemo da se suočimo sa prirodnim katastrofama i doprinesemo boljem životu građana. U situaciji koja je sve teža i izazovnija zbog klimatskih promena, EU i Srbija su u proteklih deset godina učinile mnogo u prevenciji poplava i smanjenju rizika. Nabavljena je potrebna oprema, očišćeni su kanali kako bi voda mogla da otiče, a uvedeni su i sistemi za rano upozoravanje, kako bi se ljudi evakuisali na vreme, ukoliko bude potrebno" istakao je Žiofre.

On je odao priznanje Srbiji za učešće u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije, uključujući gašenje požara u Grčkoj i pomoć Bosni i Hercegovini tokom poplava.

Državni sekretar MUP-a Srbije Vladan Zagrađanin naveo je da je kroz Mehanizam civilne zaštite EU, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije 13 puta uputio pomoć drugim zemljama samo tokom 2024. godine, pomažući kako u otklanjanju posledica poplava, tako i u odgovoru na druge elementarne nepogode.

"Period od deset godina Ministarstvo unutrašnjih poslova je iskoristilo kako bi dodatno izgradilo sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i pojačalo sposobnosti za efikasan odgovor na svaki mogući izazov. Naši spasilači timovi pomagali su za vreme nezapamćenih katastrofa u Turskoj i Grčkoj, a nabavkom dva helikoptera za gašenje požara, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije je u mogućnosti da pruži neophodnu pomoć građanima naše zemlje i zemljama regiona", dodao je Zagrađanin.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Čedomir Rakić istakao je da su uložena značajna sredstva u održavanje postojećih, ali i planiranje novih vodnih objekata i sistema, zahvaljujući sredstvima iz budžeta Srbije, iz fondova Evropske unije, kao i iz zajmova.

On je dodao da je za upravljanje vodama ove godine opredeljeno 5,63 milijarde dinara, od čega je za uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda opredeljeno 4,4 milijarde dinara.

Državni sekterar u Ministarstvu za javna ulaganja Boban Birmančević istakao je da je Srbija izgradila otporniji sistem za upravljanje rizicima od katastrofa, što se ogleda ne samo u boljoj infrastrukturi i zakonodavnom okviru, već i u većoj spremnosti građana i institucija da se suoče sa izazovima koje donose prirodne nepogode.

"Naš cilj nije samo smanjenje rizika, već i stvaranje sigurnijeg i otpornijeg društva, koje će biti spremno da odgovori na buduće izazove", dodao je Birmančević.

Zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Fabricio Andreuci, UNDP kontinuirano podržava Vladu Srbije da unapredi zakonodavstvo i međuopštinsku saradnju, opremi i obuči pripadnike lokalnih štabova za vanredne situacije i civilnu zaštitu, kao i da razvija nove, digitalne alate za planiranje i spremnost na katastrofe.

Drugog dana konferencije će biti predstavljena nova verzija Registra rizika od katastrofa, geografsko-informacione baze podataka o svim identifikovanim rizicima za teritoriju Republike Srbije, koja sada sadrži i podatke o zdravstvenim rizicima, kao i informacije koje su od ključnog značaja za zaštitu zdravlja ljudi u vanrednim zdravstvenim situacijama i prirodnim katastrofama, poput onih o kapacitetima zdravstevnih ustanova.