Veštačka inteligencija pomoći će da se što ranije otkriju retke bolesti

BEOGRAD - Univerzitetski Klinički centar Srbije, Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj i KBC Zemun, u saradnji sa Institutom za veštačku inteligenciju Srbije pokrenuli su pilot projekat "Upotreba veštačke inteligencije u ranoj dijagnostici retkih bolesti", kako bi bolesnici što pre došli do pravovremene i tačne dijagnoze, saopštio je danas Institut za veštačku inteligenciju Srbije.

Kako se navodi, to će bolesnicima pružiti šansu za blagovremeno uvođenje terapije, povećati mogućnost za pozitivan ishod lečenja, zaustavljanje daljeg napredovanja bolesti, kao i kvalitetniji i aktivniji život uz podršku čitave zajednice.

Prema rečima doktorke Branke Rakić, vođe grupe "Primena veštačke inteligencije u zdravstvu" u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, istraživačima je izuzetno značajno što imaju mogućnost da rade na projektu koji će imati veliki društveni značaj i koji će omogućiti detekciju obolelih u vrlo osetljivoj grupi pacijenata, kao što su bolesnici koji boluju od retkih bolesti.

Oni će, kako je rekla, i dalje raditi na razvijanju alata za obradu srpskog jezika koji nisu u potpunosti razvijeni, naročito ne za primenu u medicinskom sektoru.

"U razgovoru sa lekarima su zaključili da je detekcija retkih bolesti proces koji je spor i težak. Stoga, misle da će ovo doprineti poboljšanju zdravstva u tom domenu i omogućiti bolesnicima koji trenutno lutaju kroz zdravstveni sistem da napokon saznaju od čega boluju. Ovo je jedan od projekata koji Institut za veštačku inteligenciju Srbije ima u oblasti zdravstva", rekla je ona.

Pilot projekat sprovodi se na primeru Fabry-eve bolesti, teške nasledne bolesti kod koje je posebno važno, ubrzati rano otkrivanje, jer je reč o progresivnom multisistemskom oboljenju, koje zahvata više organa i više različitih procedura, a otkrivanje traje i po nekoliko godina.

Blagovremeno uvođenje adekvatne terapije kod Fabry-eve bolesti prevenira mogućnost nastanka srčane slabosti, šloga u ranom životnom dobu kao i nastanak bubrežne slabosti, zbog čega ovi pacijenti često završe na dijalizi.

"Koliko god je ljudski faktor važan, tu pomaže softver i usmerava u dobrom pravcu, ukazuje u određenom slučaju da može da se radi o nekoj retkoj bolesti. Prednost je što softver radi anonimizovanim podacima, što znači da raspolaže samo simptomima relevantnim za određenu bolest, bez pristupa bilo kakvim privatnim podacima. Projekat bi trebalo da krene kroz nekoliko nedelja", rekla je Ristić.

Cilj ovog pilot projekta, koji se odvija pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, a u saradnji sa inovativnom japanskom farmaceutskom kompanijom Takeda, jeste da se kroz upotrebu savremenih digitalnih tehnologija utiče na smanjenje kompleksnosti dijagnostike retkih bolesti, skrati vreme do postavljanja tačne dijagnoze, smanji pritisak na zdravstveni sistem, a posledično troškove lečenja preusmeri na adekvatnu inovativnu terapiju, navedeno je u saopštenju.