Održan drugi dan Kongresa HISPE i ISVH o nedoumicama u vezi sa hipertenzijom

BEOGRAD - Drugi dan Međunarodnog kongresa udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA) i Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) bio je posvećen razrešenju svih nedoumica koje se tiču hipertenzije.

Kongres je održan u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Nataša Mickovski Katalina iz Instituta za javno zdravlje Batut rekla je da je hipertenzija vodeći javno-zdravstveni problem kako kod nas, tako i u svetu i dodala da hipertenzija predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

"Hipertenzija je učestalija i od pušenja i od dijabetesa i od svih drugih faktora rizika. Ona predstavlja i najučestalije oboljenje među kardiovaskularnim bolestima", navela je Katalina.

Istakla je da se u svetu procenjuje da sa hipertenzijom živi oko 40 procenata odraslog stanovništva, a da u visoko razvijenim zemljama taj procenat iznosi 30 odsto.

"Interesantno je što će u narednim decenijama doći do porasta učestalosti hipertenzije u čitavom svetu. Taj porast u visoko razvijenim zemljama iznosiće 24 odsto, a na udaru će se posebno naći srednje razvijene zemlje kod kojih će doći do porasta učestalosti hipertenzije za čak 80 procenata. To su, na primer, zemlje Južne Amerike ili Afrike", dodala je Kalina.

Prema njenim rečima, Srbija je srednje razvijena zemlja tako da "mi itekako imamo problem sa hipertenzijom".

"Istraživanja zdravlja stanovništva 2006, 2013. i 2019. godine pokazala su da hipertenziju ima svaki drugi odrasli stanovnik Srbije. Međutim postoje pomaci ako sada poredimo rezultate istraživanja zdravstvenog stanja stanovništva, pa je u periodu od 2006. do 2019. godine registrovan pad onih koji imaju hipertenziju, a ne uzimaju lekove. Takođe imamo značajan porast onih koji su u poslednje četiri nedelje uzimali antihipertenzivne lekove i na merenju su imali normalne vrednosti", naglasila je Kalina.

Kardiolog i član upravnog odbora HISPE Dalibor Dragišić naveo je da je hipertenzija najčešća nezarazna bolest i da se procenjuje da oko polovine domaće populacije ima povišen krvni pritisak.

Dodao je da to veoma važna jer je hipertenzija i bolest i faktor za razvoj drugih bolesti.

"Nelečena hipertenzija skraćuje život za 20 godina i treba da je shvatimo ozbiljno. Mi jednom godišnje organizujemo kongrese gde je cilj da pored toga da iznesemo nova naučna saznanja o hipertenziji, edukujemo, kako aktivne učesnike kongresa, tako i širu javnost o značaju hipertenzije, njenog prepoznavanja, adekvatnog lečenja i praćenju pacijenata sa hipertenzijom, kako bismo izbegli najčešće komplikacije hipertenzije odnosno srčani i moždani udar", istakao je Dragišić i dodao da su te dve bolesti drugi faktori rizika za razvoj invaliditeta kod ljudi.

Naglasio je da je veoma važno edukovati građane, jer hipertenzija ima nezgodnu stranu, a to je da "bolest ne boli".

"Ona nema simptome ili su oni dosta blagi i pacijenti se lako naviknu na te više vrednosti pritiska i lepo ih tolerišu. Međutim kad zaboli onda je već relativno kasno. Hipertenzija oštećuje i srce, mozak, bubrege, oči i to je jedna sistemska bolest koja je nažalost neizlečiva i sa njom se živi", ocenio je kardiolog.

Načelnica centra za hipertenziju Danijela Tasić rekla je da je ovaj kongres posvećen medicinskim radnicima, lekarima i sestrama kako bi se rešile nedoumice koje su nastale nakon objavljivanja najnovijih preporuka Evropskog udruženja za lečenje hipertenzije.

"Nadam se da će svi lekari, kao i medicinski tehničari nakon ove sesije otići bez i jedne nedoumice i znati koje su jasne smernice u dijagnostici i lečenju hipertenzije, zaključila je Tasić.