Snežana Mrvić: Rezultati istraživanja poražavajući, neophodna edukacija o mentalnom zdravlju

BEOGRAD - Klinički psiholog Instituta za mentalno zdravlje Snežana Mrvić izjavila je danas da su rezultati studije tog instituta poražavajući jer pokazuju da 20,4 odsto mladih ispunjava kriterijum za jedan od psihijatrsijskih poremećaja, a da je čak devet odsto njih razmišljalo o suicidu ili imalo određenu vrstu samopovređujućeg ponašanja.

"Ovi rezultati su tu da nas probude, nas - struku i institucije da reagujemo i da se po pitanju mentalnog zdravlja mladi i roditelji što više edukuju, kao i da se što više radi na prevenciji", rekla je ona za Tanjug.

Mrvić je navela da je istraživanje pokazalo da je 27,7 ispitanih doživelo fizičko zlostavljanje u porodici, 30 odsto se ne oseća prihvaćeno u školi, a 14,2 odsto učenika se samo povređuje, a takođe je pokazalo da bi se oni prvo obratili nastavniku škole, školskom psihologu ili razrednom starešini, a neki i članu porodice ili školskom drugu.

Iako su rezultati istraživanja alarmantni, Mrvić je istakla da je značajno to što je čak 75 odsto učenika koji su se javili da su imali neku vrstu pishološke pomoći reklo da im je ta pomoć značila, što pokazuje koliko su mladi danas otvoreni da potraže pomoć i da se mnogo manje bore sa tom stigmom od starijih generacija.

Na pitanje koliko su tragični događaji poput onih u OŠ "Vladislav Ribnikar", Duboni i Malom Orašju ostavili dugotrajne posledice na mentalno zdravlje dece i mladih širom Srbije, Mrvić je izjavila da razultati pokazuju da su posledice dugotrajne i da dolazi do razvitka posttraumatskog stresnog poremećaja bez obzira na to da li je osoba bila direktno izložena takvoj vrsti traume.

Iako su mladi dosta otporni i poseduju mehanizme prevazilaženja na osnovu kojih mogu da se izbore sa sresom, Mrvić je napomenula da se nekada sve taloži i gomila, zbog čega bi roditelji bi trebalo da "otvore oči" i budu oprezniji i osetljiviji na potrebe tinejdžera koji je u osetljivom dobu života.

Odgovarajući na pitanje kako škola, kao sredina u kojoj deca provode najviše vremena, može da postane mesto prevencije a ne dodatnog pritiska, Mrvić je ocenila da je, iako je potrebno mnogo više školskih psihologa, defektologa, dečijih psihijatara, rad na prevenciji i edukaciji mladih, roditelja i prosvetnih radnika bio značajan i da deca imaju poverenja u nastavnike i pedagoge, što je i samo istraživanje pokazalo.