Antoan Avinjon: Srbija da prati dobre prakse evropskih zemalja za zaštitu životne sredine

BEOGRAD - Programski menadžer Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon izjavio je danas na panel diskusiji "Speed dating sa zelenom Evropom" da Srbiji nije potrebna Evropska unija (EU) da bi zaštitila životnu sredine, već da može da iskoristi dobre praksa evropskih zemalja i primeni njihove zakonske regulative.

Na panel diskusiji u Evropskoj kući, Avinjoj je rekao da EU ima listu projekata vezanih za zaštitu životne sredine u Srbiji, kako je rekao, od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu kao i u Subotici i na Paliću, ali i zaštita biodiverziteta za različita mesta, upravljanje čvrstim otpadom, deponije na mnogim mestima.

On je naglasio da postoje velike ekološke infrastrukture, čije efekte će građani moći da vide kada projekti budu završeni što se, recimo po pitanju postrojenja u Nišu očekuje u narednih par godina.

Avinjon je rekao da EU ima dugu istoriju zakonodavstva na temu zaštite životne sredine, što Srbiji treba da posluži kao primer.

"Ali, šta znači zakon ako se ne primenjuje. Zbir svih tih iskustava u EU učinio to zakonodavstvo dobrim, to treba slediti", rekao je Avinjon.

Ocenio je da svaki privatnik odnosno svaka firma treba da zna da je čitav princip na kome se zasniva zaštita životne sredine politička odluka pre svega, koja znači da postupci imaju cenu.

Precizirao je da svaki postupak koji dovodi do zagađenja ili druge vrste ugrožavanja životne sredine ne može za posledicu imati samo novčane kazne, već da treba unaprediti poslovanje tako da se vodi računa o zaštiti životne sredine.

Istakao je da su mnoge zemlje morale da ubrzaju te reforme kako bi se uskladile sa regulativama EU.

Nataša Đereg iz Nacionalnog konventa o EU rekla je da je Poglavlje 27 najobimnije i da najviše košta.

Naglasila je da su procenjeni troškovi kroz najnoviju strategiju zaštite životne sredine koja je u izradi 27, 04 milijarde evra i dodatnih 188 miliona za administrativne troškove.

Đereg je ocenila da nije u pitanju "privilegija bogatih" već da se radi o nečemu što je neophodno.

Ipak, ona je naglasila da postoji i problem sa komunikacijom u vezi pridruživanja EU i sa porukama koje stižu iz Brisela.

"Problem imamo i sa novcem, rečeno nam je iz ministarstva i da ukoliko bismo imali te ogromne svote novca, mi u ovom trenutku ne bismo mogli da realizujemo sve, zbog nedostatka stručnih lica. To je problem koji treba rešiti", navela je Đereg.

Dodala je da je zaostalo istorijsko zagađenje koje, kako kaže, iz prošlosti vučemo kao rep.

Đereg je istakla da u Srbiji postoji i problem monitoringa stanja parametara, kakve su nam vode, vazduh, ali i sa svim merenjima, i njihovim finansiranjem.

Naglasila je da postoji mogućnost da će prestati IPA finansiranje, što će značiti da će u oblasti zaštite životne sredine sistem finansiranja iz EU biti prebačen na finansiranje reformske agende i biće uslovljeno nekim parametrima ispunjavanja merila, a da Srbija od 2021. godine ulaže jedan odsto BDP-a u zaštitu životne sredine.