Cvijan Mekić: Proja zbog svog kvaliteta zasluženo svrstana u 50 najboljih hlebova sveta

BEOGRAD - Profesor poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvijan Mekić istakao je danas da je CNN, svrstavši proju u 50 najboljih hlebova sveta, napravio dobar izbor jer je proja visoko kvalitetan nutritivni proizvod koji ima značajnu ulogu u ishrani našeg stanovništva.

On je naglasio da je srpska kuhinja svetska sila ukusa, ali nedovoljno afirmisana.

"Imamo mnogo proizvoda koji bi mogli da budu zajedno sa projom koja je sada dobila to priznanje. Ja sam iz generacije koja je mnogo jela proju, a ništa joj nije falilo. Tako da, i danas čuvamo te uspomene na to i pričamo o tom tradicionalnom proizvodu", rekao je Mekić za Tanjug.

Kako je naglasio, proja je i danas nezaobilazna hrana na slavama.

"Sada nam počinju slave. Kada se jede malo teža hrana kao što je podvarak, sarma, kupus sa kolenicom, sir i kajmak, proja je uz to nezaobilazna", naveo je Mekić.

Kako je rekao, malo je pravih izvornih oblika proje na slavama kod domaćina jer se dodaju sir, čvarci i slično.

"To su više kolači nego što je proja. Prava proja se pravi od tri proizvoda, a to je kukuruzno brašno pretežno mleveno na vodenici potočari, so i voda. To je onda prava proja koja ima sva ta nutritivna svojstva jer kukuruzno brašno, da li se dobije od belog zrna kukuruza, ili žutog nema neke bitne razlike u kvalitetu, jer ostaje klica, ostaju sve te bitne hranljive materije", istakao je Mekić.

Kako je naveo, visoka energetska vrednost ostaje u tom brašnu koje je bogato vitaminima i na taj način proja ima značajnu ulogu u ishrani stanovništva.

Mekić je naglasio da naše kukuruzno brašno i proja zasluženo imaju sve veći značaj na tržištu.

"Danas u eri velikih problema, naročito sa kvalitetom hrane koja je preplavila tržište, proja je jedan od vrlo kvalitetnih proizvoda. Ona vrlo dobro deluje na digestivni sistem i zaslužuje mesto koje joj je dodelio CNN", rekao je Mekić.

Kako je rekao, Srbija ima određeni broj proizvoda zaštićenih oznakom geografskog porekla, ali to nije dovoljan broj.

"Svaki naš region ima ponešto zaštićeno. Neki od proizvoda su homoljski med, zlatiborski pršutt i slanina. Preko 80 proizvoda je zaštićeno, ali prostora ima", naveo je Mekić.

Mekić je rekao i da se ove godine organizuje 19. sajam etno hrane i pića na beogradskom sajmu, gde će 450 do 500 izlagača predstaviti tradicionalne proizvode proizvedene na određenoj regiji.

"Veliki broj tih proizvoda je zaštićen oznakom geografskog porekla. Nekada se u Leskovcu proizvodilo nekoliko hiljada tegli ajvara, a danas su to stotine hiljada tako da se taj proizvod brzo proda kad dođe jesen jer je to jedan brend", istakao je Mekić.

Mekić je objasnio da, kada neki proizvod treba da se sertifikuje odnosno zaštiti, postoji kompletan elaborat koji pregleda i odobrava određena komisija pri ministarstvu.

On je podsetio i da je srpsku vojsku u prvom svetskom ratu održao naš srpski hleb tajin, koji se dobije od raženog brašna i 30 odsto pšeničnog brašna, sa kvascem koji je ostavljen od prethodnog hleba.