Slađana Gordić: Prepreke u zapošljavanju gluvih obrazovanje i neinformisanost poslodavaca

BEOGRAD - Sekretar Gradske organizacije gluvih Beograda Slađana Gordić izjavila je danas da su najveći izazovi sa kojima se gluve osobe suočavaju u procesu zapošljavanja u Srbiji sužene mogućnosti u obrazovanju i neinformisanost poslodavaca.

"Najveći izazovi zapravo proističu iz polja obrazovanja. Gluvim osobama je sužena mogućnost da završe škole koje bi zapravo želele. Sa diplomama koje poseduju, to je uglavnom treći stepen, ne mogu da se zaposle na tim pozicijama. Zapošljavaju se na drugim, manuelnim poslovima", rekla je Gordićeva u emisiji Beogradske znakovesti na TV Tanjug.

Kako je navela, izazov je i to što poslodavci i kompanije nemaju dovoljno informacija o gluvim osobama i njihovim kapacitetima i kvalitetima i ne znaju na koji način mogu da uklone barijere i da prilagode radno mesto gluvim i nagluvim osobama.

"Angažovanjem tumača bi se uklonila ta jedna barijera, posebno pri zapošljavanju i pri obukama", navela je Gordićeva.

Ona je objasnila da gluve i nagluve osobe uglavnom rade na manuelnim poslovima u magacinima, poslovima pri pakovanju, poslovima na održavanju higijene.

"Takoreći, prate svoju kvalifikaciju i obrazovanje koje je takođe nisko. Postoje, naravno i gluve osobe koje su završile visoke škole, ali njih je jako malo, a kao primer mogu navesti profesore u školi Stefan Dečanski", naglasila je Gordićeva.

Kako je rekla, gluve osobe koje završe visoke škole, svoj uspeh postižu zbog podrške porodice.

Gordićeva je rekla da poslodavci mogu prilagoditi radna mesta gluvim i nagluvim osobama obezbeđivanjem tumača za znakovni jezik i istakla da je to najvažnija mera.

"Zajednica gluvih je vrlo heterogena u tom smislu. Ukoliko se gluva osoba javi za neku poziciju, jako je važno da pitamo nju šta je njoj potrebno i na koji način ona komunicira. Kada gluva osoba kaže da li joj je potreban tumač za znakovni jezik ili može pisanim putem da komunicira, onda se prilagođava radno mesto. Sve zavisi od te gluve osobe", navela je Gordićeva.

Naglasila je da gluve osobe imaju pravo na tumača prema Zakonu o upotrebi znakovnog jezika, a i poslodavci imaju pravo da ga angažuju bez novčane nadoknade.

"U tom smislu, postoji prilika da se gluva osoba potpuno integriše i da ostvari svoj radni kapacitet. Takođe, pošto su gluve osobe vizuelne, bilo bi dobro da postoje razni vizuelni signali i vizuelno trepćuće svetlo u kompaniji kako bi gluva osoba uočila opasnost ukoliko do toga dođe", rekla je Gordićeva.

Ona je istakla da je važno da se senzibiliše tim sa kojim će raditi gluva osoba.

"Dobro bi bilo da se tim obuči za osnove znakovnog jezika i načine komunikacije kako bi se gluva osoba potpuno integrisala u radnoj sredini", rekla je Gordićeva.

Kao primere uspešne i dobre prakse, Gordićeva je izdvojila uspešne grafičke dizajnere.

"Oni su u privatnim kompanijama vrlo, vrlo, uspešni. Mogu reći da posebno kod tih vizuelnih poslova kao što je grafički dizajn gluve osobe mogu iskazati svoj potencijal kroz preciznost i u tom smislu su dobri radnici", naglasila je Gordićeva.

Kao dobar primer integracije, Gordićeva je istakla gluvog odbornika u skupštini grada Beograda.

"To je jako važno za našu zajednicu kao uzor mladim gluvim osobama. U Beogradu je situacija mnogo bolja nego u ostalim krajevima Srbije i zbog toga mislim da je jako važno da se posveti veća pažnja obrazovanju i podršci gluvih osoba", rekla je Gordićeva.

Kako je navela, sa razvojem novih kompanija, kao što je e-trgovina, gluve osobe mogu da rade, a da pritom ne moraju da komuniciraju što predstavlja olakšicu.

"Gluve osobe sada imaju šansu da se zaposle na nekim pozicijama koje im ranije nisu bile dostupne i pristupačne za njih kao što su kuriri, dostavljači, trgovci na e-portalima ITD", rekla je Gordićeva.

Miloš Turinski iz Infostuda istakao je da nema preciznih podataka o tome koliko gluvih osoba traži posao na tom sajtu i naveo da je svakako broj oglasa za posao za osobe sa invaliditetom između pet i šest odsto od ukupnog broja svih oglasa.

"Teško je da pratimo kako poslodavci reaguju pri zapošljavanju gluvih i nagluvih osoba jer nemamo kategorisane poslove po tipu invaliditeta. Broj oglasa namenjih za zapošljavanje osoba sa invaliditetom je jako mali. Tako je 2023. godine bilo skoro 4.000 oglasa koji su namenjeni osobama sa invaliditetom, prošle godine nešto manje, oko 3.500, a ove godine, u oktobru nemamo ni 3.000 još uvek", rekao je Turinski.

On je istakao da se taj broj oglasa svake godine kreće između 3.000 i 4.000.

"Ako pogledamo da je broj godišnjih oglasa za poslove oko 70.000, tu vidimo da su poslodavci zaista u maloj meri spremni da zapošljavaju osobe sa invaliditetom i da bi trebalo da pokažu da su mnogo više spremni za veću i bolju inkluziju ove kategorije radnika", rekao je Turinski.

On je naveo da bi u procesu zapošljavanja gluvih osoba veliku ulogu imala informisanost i edukacija poslodavaca.

"Ono što oni iz zakona znaju jeste da su u obavezi da na određen broj radnika, zaposle po jednu osobu sa invaliditetom. Ako uzmete ove brojke i pretvorite ih u čistu matematiku, možete da dođete do zaključka da mnogo poslodavaca još uvek beži od zapošljavanja ove kategorije ljudi i da će radije platiti onu kaznu koju zakon nalaže nego što će ući u celu tu proceduru", objasnio je Turinski.

Kako je naglasio, to se dešava baš iz tog razloga što nisu informisani i edukovani.

"Poslodavci se uvek plaše da nemaju adekvatnu opremu kada čuju da je neko osoba sa invaliditetom. Plaše se da nemaju adekvatnu zgradu, rampe, znači, sagledavaju još uvek to malo površno", rekao je Turinski.

Kako je naveo, to se može primetiti i kada je reč o drugim osetljivim kategorijama koje su teže zapošljive na tržištu.

"Mi kao Infostud zaista sarađujemo sa velikim brojem tih organizacija i ono što znamo, jeste da je najteže zapošljiva grupa na našem tržištu žene iznad 45 godina. Tek kada predstavite poslodavcima šta sve mogu da dobiju od te kategorije radnika, kakve sve prednosti mogu da dobiju i kakvog radnika mogu da dobiju, tek im se onda prošire vidici i saznanja i tek onda pribegavaju zapošljavanju ove kategorije", naveo je Turinski.

On je rekao da to treba raditi sa svim osetljivim kategorijama kako bi što više poslodavaca dobilo tačne informacije.

"Važno je da poslodavci dobiju tačne informacije, da se edukuju što bolje, da vide šta zapravo postoji od kadrova na tom tržištu i šta mogu da prilagode za neke svoje potrebe", rekao je Turinski.

On je objasnio da su na sajtu Infostud svi oglasi za posao sortirani na poseban način, prema kategorijama.

"Mi već decenijama koliko postojimo, imamo lepe saradnje sa raznim organizacijama i udruženjima iz ovih osetljivih kategorija. U decembru, kada je dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, mi radimo kampanje za informisanje poslodavaca i radimo sve ono što možemo kao sajt za zapošljavanje", rekao je Turinski

Turinski je naveo da je najveći broj oglasa za posao za osobe sa invaliditetom ponuđen u kategoriji trgovine i prodaje, a zatim u kategorijama IT, administracija i call centri.

"Ukoliko pričamo o određenom tipu invaliditeta, kao što je u ovom slučaju oštećenje sluha, tu sigurno postoje oglasi u administraciji i IT oglasi na koje gluve osobe mogu da konkurišu i pronađu svoje radno mesto", zaključio je Turinski.