Snežana Bašić: Štrajk glađu duže od 72 sata ostavlja definitvne posledice po zdravlje

BEOGRAD - Kardiolog Snežana Bašić izjavila je danas da je treći dan od početka štrajka glađu presudan jer nakon 72 sata nastaju promene koje ostavljaju definitivne posledice po zdravlje, i poručila da je tada neophodno praćenje lekarskog tima koji treba da održava acidobazni status pacijenta.

Bašićeva je za Tanjug rekla, govoreći o prvim reakcijama tela na potpuno gladovanje, da se u prvih 24 sata iskoristi šećer u krvi i depoi glikogena odnosno gorivo našeg organizma, u sledećih 24 do 48 sati može da nastane problem jer jetra tada kreće u stvaranje energije iz ketona.

Kako je navela, nakon trećeg dana štrajka glađu se glikogeogenezom stvaraju ketoni, što preti razvoju acidoze odnosno poremećaju acidobazne ravnoteže u organizmu.

"Tada se to remeti i stvara se kiselost. Kiselost ili acidoza vodi u komu i smrt, tada pate svi organi što znači da već posle trećeg dana apsolutnog štrajka glađu dolazi do promena koje će ostaviti posledice", istakla je doktorka.

Na pitanje da li postoji razliku u izdržljivosti između ženskog i muškog organizma, Bašićeva je rekla da je ženski organizam izdržljiviji zbog predileksionih mesta na kojima se nalaze masne naslage kod žena oko bedara, stomaka, između organa.

"Iako su žene izdržljivije kod gladovanja, to je potpuno individualno. Zavisi od toga koliko imate masti jer se nakon topljenja masti tope i mišići, to je poslednja faza. I srce je mišić, tada dolazi do potpunog elektrolitnog disbalansa. Elektrolitni poremećaj podrazumeva hipernatrijemiju i pad kalijuma što dovodi do srčanog zastoja, komu ili smrt", objasnila je doktorka.

Na pitanje koliko dugo čovek može da preživi bez hrane i bez vode, Bašićeva je istakla da zdrav čovek može da preživi maksimalno pet do sedam dana bez vode, što sve zavisi od spoljašnje temperature, stanja organizma.

Prema njenim rečima, unošenjem vode ali bez hrane postoji zabeležen slučaj preživljavanja 70 dana, iako najčešće bez hrane čovek može da preživi 30 do 60 dana.

"Svaki poremećaj ili bolest koja osoba ima će uticati na dužinu preživljavanja bez vode i bez hrane", napomenula je ona.

Prema njenim rečima najbezbednija podrška je medicinska ustanova u kojoj će se pratiti acidobazni status pacijenta i u kojoj se može proceniti vreme kada treba pristupiti nadoknadi elektrolita, tečnosti i hranljivim materijama venskim putem.

"Ne smemo dozvoliti da osoba koja štrajkuje glađu izgubi život, to nije humano i u našoj praksi to ne treba da bude ikada dozvoljeno. Tu je vrlo bitna procena kada će se uključiti pomoć takvom pacijentu. Svakim gladovanjem pati mozak, jetra, srce, bubrezi, oni organi koji vam znače život", istakla je ona.

Osoba koja štrajkuje glađu duže od 72 sata će imati definitvne posledice po zdravlje bez obzira da li se uključi medicinski tim ili ne, izjavila je doktorka i dodala da se zbog toga štrajk glađu smatra jednim od najtežih mera da osoba ostvari svoja prava.

Dodala je da osoba koja se odluči za štrajk glađu odlučuje da svoj život stavi na raspolaganje i da izgubi život zbog nečega zbog čega štrajkuje.