22. mart 2023 10:11

Svetski dan voda: Mura, Drava i Dunav deo globalnog cilja da se obnovi 300.000 kilometara reka

Izvor: TANJUG

podeli vest

Svetski dan voda: Mura, Drava i Dunav deo globalnog cilja da se obnovi 300.000 kilometara reka

Foto: Ante Gugić

BEOGRAD - Prva UN konferencija o vodi od 1977. godine počinje danas u Njujorku, a jedan od ciljeva koji će se ovom konferencijom podstaći je i revitalizacija 300.000 kilometara reka širom sveta, u kojoj naš region učestvuje zahvaljujući projektu obnove Evropskog Amazona, saopštila je danas WWF Adrije povodom Svetskog dana voda.

Ovogodišnji Svetski dan voda govori o hitnom rešavanju krize u vezi s vodom i njenom sanitarnom ispravnošću, a na dan kada počinje prva UN Konferencija o vodama u poslednjih 46 godina, sve je jasnije da se šesti Cilj održivog razvoja (SDG 6): voda i sanitarna ispravnost vode za sve do 2030. – neće ostvariti, upozoravaju u saopštenju.

Goran Vreljanski, koji u WWF Adriji sprovodi projekat "Obnova Evropskog Amazona", kaže da je u toku formiranje operativne grupe u kojoj će se naći stručnjaci iz sektora poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i zaštite prirode, a koji će zajedno, na nivou zemalja kroz koje se proteže prvi, svetski UNESKO-v petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, sarađivati sa lokalnim stanovništvom u cilju obnove reka u Evropskom Amazonu.

"Tako ćemo dati doprinos UN-ovoj Dekadi obnove ekosistema", naveo je on.

Navodi se da se vekovima se raznim delovima prirode upravljalo bez razmatranja uticaja koji to delovanje ima na ekosistem i usluge koje nam pruža i dodaje da se proteklih godina značajno uticalo na naše reke i prirodna područja koja se uz njih nalaze.

"U zapadnoj Evropi je taj uticaj bio i veći nego kod nas, ali se te promene širom sveta vide kroz slične probleme s kojima se danas susrećemo. Plavna područja su isušena i izvršena je prenamena u poljoprivredna zemljišta. Tok reka je skraćen presecanjem meandara, a reke i njihovo meandriranje zaustavilo se izgradnjom utvrđenja na obali i nasipa", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se zbog izgradnje hidroelektrana smanjio prinos sedimenta, a sve je to za rezultat imalo spuštanje nivoa korita reka i podzemnih voda, kao i gubitak veze koju reka ima s plavnom dolinom.

Tako su smanjeni retencijski kapaciteti kod velikih vodenih talasa, zbog čega voda brže otiče i ne zadržava se na području gde je sve veći uticaj suša.

"Klimatske promene imaju veliki uticaj na ovaj problem, ali rešenja postoje, pa nam čak i zakonodavstvo Evropske unije pruža podršku kako bi se lakše i bolje nosili s problemima koje naši ekosistemi, a samim tim i mi ljudi, osetimo", navodi Vreljanski.

Projekat "Obnova Evropskog Amazona" podržava Endangered Landscapes Programm (Program za ugrožena područja), kojim upravlja Cambridge Conservation Initiative u partnerstvu s Arcadijom, dobrotvornim fondom Lisbet Rausing i Petera Baldwina.