Gordić: Za bolji položaj gluvih i nagluvih osoba u Srbiji često zaslužni pojedinci

BEOGRAD - Za bolji položaj gluvih i nagluvih u Srbiji često su zaslužni pojedinci koji se ističu svojim zalaganjem, izjavio je Mihajlo Gordić iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

"Kada govorimo o istoriji gluvih u periodu nakon 2000. godine moramo pomenuti Mileta Crevara koji je bio poslednjii sekretar Saveza gluvih i nagluvih Jugoslavije. On je bio vrlo značajna ličnost u zajednici gluvih. Bio je nagluv, išao je u redovnu školu, međutim kada se kroz sport priključio zajednici gluvih shvatio je da gluvi imaju mnogo problema", rekao je Gordić za emisiju Beogradske znakovesti koja se emituje na TV Tanjug.

Govoreći o Crevaru, Gordić je istakao da je on bio visoko obrazovan i da je koristio srpski znakovni jezik.

"Naša država još od vremena Jugoslavije ne podržava zajednicu gluvih i nagluvih u potpunosti tako da je Crevar malo zapostavio i svoju porodicu, a potpuno se posvetio radu u Savezu gluvih i nagluvih Jugoslavije i borbi za prava gluvih. Mnogo toga je uspeo da uradi", naveo je Gordić.

Kako je rekao, recimo, u to vreme, devojke sa oštećenim sluhom su se takmičile na takmičenju za Mis sveta, uključivao je mlade gluve ljude u kamp Svetske federacije gluvih, podsticao je kako mlade tako i starije ljude.

"Ceo svoj život je posvetio tome, ali nešto što nije uspeo da ostvari to je da povrati zgradu Saveza gluvih koju smo izgubili, a koja je na neki način poklonjena državi Srbiji", rekao je Gordić.

On je naveo još jednu ličnost značajnu za poboljšanje položaja gluvih osoba a to je Dragoljub Vukotić.

"On je značajna ličnost ne samo kod nas već i u svetu. Rođen je u Arilju i školovao se pri jednom manastiru i bio je nagluv", rekao je Gordić.

Kako je istakao, njegov ujak je uticao na to da se on obrazuje.

"On je nakon drugog svetskog rata pokrenuo gluvu omladinu Jugoslavije da se priključe omladinskim radnim akcijama. Gradili su puteve, školu za gluve 'Radivoj Popović' u Zemunu. Bilo je važno da se prikaže da i gluvi mogu da daju svoj doprinos izgradnji zemlje kao i osobe koje normalno čuju", istakao je Gordić.

Kako je rekao, on je jedan od osnivača Saveza gluvih i nagluvih Jugoslavije, ali i prva gluva osoba koja je postala diplomirani socijalni radnik.

"On je napisao i dosta knjiga, brojne sa koautorima iz centralnog odbora Saveza gluvih Jugoslavije gde je tada bilo zaposleno 18 ljudi koji su mnogo radili na edukaciji gluvih, opismenjavanju, sve ono što zapravo školski sistem nije uspevao da uradi", istakao je Gordić.

Kako je naveo, najveći projekat Dragoljuba Vukotića je zgrada Saveza gluvih koja je 98 odsto izgrađena sredstvima koja su prikupljala gluve i nagluve osobe, a dva odsto je izdvojila država.

Gordić je istakao da je fudbalska reprezentacija gluvih i nagluvih osvojila i četiri prva mesta na svetskom prvenstvu, kao i da su bili aktivni i u rukometu i košarci.

"Gluvi su bili aktivni, pisali su pesme, bavili su se folklorom i recitovanjem. Zahvaljujući postojanju zgrade Saveza gluvih i nagluvih i mogućnostima da se samostalno finansiraju njima je obezbeđena podrška i oni su bili vrlo aktivni i to je bilo tako do 1996. Kada je sve palo u vodu", rekao je Gordić.

On je rekao da je Svetska federacija gluvih osnovana 1951. godine u Rimu, a među osnivačima je bio i Dragoljub Vukotić.

"On je bio član izvršnog odbora nekih šest, sedam godina, potom je bio potpredsednik godinu dana, a onda je postao predsednik Svetske federacije gluvih i na toj poziciji je bio 27 godina", objasnio je Gordić.

Kako je naveo, Vukotić je značajna ličnost i zahvaljujući njemu Svetska federacija gluvih je postala član Međunarodnog foruma osoba sa invaliditetom.

"On je bio posvećen zapošljavanju i obrazovanju gluvih i nagluvih osoba i zahvaljujući njemu koji je imao počasni doktorat na Galodet univerzitetu u Americi, na znakovnom jeziku potvrdio je da gluve osobe mogu sve što i osobe koje normalno čuju samo što je potrebno da se prilagodi način obrazovanja kako bi bio dostupan gluvim osobama", rekao je Gordić.

Kako je istakao, za ostvarivanje prava i osnaživanje zajednice gluvih vrlo su važni savezi.

"Jovan Odavić je bio potpuno gluva osoba i on je sa svojim timom podržavao lokalne organizacije gluvih kroz finansijska sredstva, umrežavanje. Tada su osnovane 44 lokalne organizacije gluvih a one su važne zato što postoji mesto gde će gluve osobe da se druže, komuniciraju, da dobijaju informacije. To je bio njihov cilj", rekao je Gordić.

Kako je rekao, njegov tim je osnovao od 18 do 20 zaštitnih radionica gde su gluve i nagluve osobe mogle da se zaposle odmah nakon obrazovanja.