Tokom 2025. svet je ostao bez Brižit Bardo, Linča, pape Franje, Muhike, Armanija...

BEOGRAD - Proteklu 2025. godinu obeležio je odlazak niza zaslužnih osoba, umetnika i javnih ličnosti među kojima su Brižit Bardo, papa Franja, Đorđo Armani, Robert Redford, Dejvid Linč, Hose Muhika, Kris Ria...

Francuski političar Žan Mari Le Pen, čelnik Nacionalnog fronta umro 7. januara, u 97. godini. Dugo je, počev od 1984. bio poslanik Evropskog parlamenta, pored rezerve koju je imao prema integracijama te vrste. Nisu mu, međutim, uspevale kandidature za predsednika Francuske, 1988, 1995, 2002. i 2007.

Nacionalni front, sada Nacionalno okupljanje, predvodio je do januara 2011. kada ga je na čelnom mestu stranke nasledila ćerka Marin.

Poslednjih decenija, Le Pen se najviše zalagao za ograničenje imigracije, a nije bio oduševljen ni ponašanjem EU, odnosno Brisela. Suspendovan je iz stranke maja 2015. posle izjave koja je viđena kao antisemitska. Prethodno, politikom se bavio punih pola veka.

Američki filmski stvaralac Dejvid Kit Linč, umro je 15. januara 2025. u 79. godini. Bavio se takođe slikarstvom, vizuelnim umetnostima uopšte, filmskom montažom, muzikom i glumom. Mnogi ga smatraju najvećim stvaraocem u istoriji filma. Njegova ostvarenja odisala su osobenim tonom, sa izvesnom nadrealističkom crtom. Otuda odrednica "linčovski".

Tokom karijere duge punih pet decenija, dobio je brojna priznanja, uključujući Zlatnog lava za životno delo na Filmskom festivalu u Veneciji 2006. godine, kao i počasnu nagradu Akademije 2019. godine i, posthumno, nagradu Lorel za rad na polju scenaristike.

Nominovan je za Oskara za najboljeg reditelja za filmove "Plavi somot", "Čovek slon", "Bulevar zvezda". Tvorac je, pored drugog, kultne serije "Tvin Piks".

Ruski šahovski velemajstor Boris Spaski preminuo je 27. februara u 89. godini. Spaski je bio svetski šampion od 1969. do 1972. godine, a tri puta se borio za titulu svetskog prvaka (1966, 1969, 1972). Upamćen je njegov meč sa Robertom Fišerom 1972. proglašen za "partiju veka". Pored činjenice da bi napuštanjem duela bio proglašen svetskim šampionom rezultatom 2:0. na šta je imao pravo, odlučio je tada da nastavi, da bi ga Fišer na kraju pobedio.

Peruanski pisac, nobelovac Mario Vargas Ljosa preminuo je 13. aprila, u Limi u 90. godini. Ljosa je Nobelovu nagradu za književnost dobio 2010. godine. Rođen je marta 1936. godine, a prvi roman "Vreme heroja" objavio je 1963. da bi zatim stvorio desetine romana, dramskih dela, eseja.

U ranoj fazi pristalica levice, kako je tvrdio socijalista, u zrelim danima postao je oličenje liberalnog, sa sklonošću ka konzervativizmu. Kandidovao se 1990. za predsednika Perua, navodeći da želi da spasi svoju zemlju od ekonomskog haosa i marksističkog ludila.

Verovatno najpoznatija Ljosina dela su "Teta Julija i scenarista", "Smrt u Andima", "Rat za kraj sveta".

Papa Francisko, 266. poglavar Rimokatoličke crkve, umro je 21. aprila. Papa, odnosno biskup Rima postao je marta 2013. godine pošto se njegov prethodnik, Benedikt XVI mesec dana ranije povukao sa pozicije.

Pre nego što je izabran za papu bio je kardinal, kao i nadbiskup Buenos Ajresa, a za njega se uobičajeno isticalo da je prvi papa koji dolazi iz vanevropske zemlje još od 8. veka, prvi iz Amerike, južne hemisfere, kao i prvi papa pripadnik reda Ignacija Lojole, Isusovac, pripadnik reda Društva isusovog (Societas Jesu).

Kao visoki crkveni zvaničnik, nadbiskup, kardinal, potom i papa, bio je dosledan u odbacivanju luksuza, pa i formalnog protokola. I pošto je izabran za papu, u hotel se vratio autobusom, odbivši službeno vozilo. Prilikom prvog obraćanja medijima izbor imena Francisko objašnjavao je i željom da predvodi Crkvu za siromašne.

Bivši predsednik Urugvaja Hose "Pepe" Muhika, preminuo je 13. maja u 90. godini. Muhika se na čelu Urugvaja nalazio od 2010. do 2015.

Rođen je u Montevideu maja 1935. Šezdesetih je bio pripadnik gerilske grupacije Tupamaros, poznate po radiklano levim stavovima.

Pošto je vojna diktatura u Urugvaju uspostavljena 1973. Muhika se skrivao, a u četiri navrata je povređen u sukobima sa policijom. Ukupno je 14 godina proveo iza rešetaka. Predsednik postaje 2010.

Frederik Makarti Forsajt, britanski pisac, znamenit po izuzetnim tiražima, umro je 9. juna, u 87. godini. Upamćen je po trilerima poput "Dan šakala", "Dosije Odesa", "Psi rata", "Veteran". Čak desetak njegovih dela je adaptirano za film, ekranizovano. Do 2006. godine prodao je preko 70 miliona knjiga, na više od 30 jezika.

Ekstremni sportista, Austrijanac, Feliks Baumgartner poginuo je 17. jula, u nesreći paraglajdinga u Porto Sant'Elpidiju, u italijanskoj oblasti Marke.

Feliks Baumgartner, avanturista, skakač, ekstremni sportista, postao je globalno poznat po svojim spektakularnim skokovima, posebno pošto je 2012. napravio je skok na Zemlju sa rekordne visine iz stratosfere.

Postigao je tada maksimalnu brzinu od 1.357,6 kilometara na sat.

Bio je to skok sa 38.969,40 metara, sa slobodnim padom 36.402,6 metara.

Proslavljeni Italijanski modni dizajner Đorđo Armani preminuo je 4. septembra u 92. godini. Armani je umnogome bio sinonim za moderni italijanski stil i eleganciju.

Sa jedne strane darovit kreator, odnosno dizajner, posedovao je i oštroumnost preduzetnika, poslovnog čoveka. Otuda je uspešno predvodio kompaniju koja je ostvarivala promet od oko 2,3 milijarde evra (2,7 milijardi dolara) godišnje.

Najveći predstavnik italijanske odnosno milanske mode u svetu, uvek pojam elegancije i odmerenosti, prvi put u karijeri odustao je od revije svoje grupe na Nedelji muške mode u Milanu ove godine u junu, nekoliko meseci pre smrti. U Milanu je inače povodom smrti "Kralja Đorđa" kako su ga zvali, proglašen Dan žalosti.

Američki filmski glumac Robert Redford preminuo je 16. septembra u 90. godini.

Upamćen kao glumac u velikim filmskim hitovima, važna je takođe njegova uloga pokrovitelja nezavisne produkcije i filmskog festivala Sandens, u Park Sitiju, Juta, a bio je dvostruki dobitnik Oskara.

Ostaće upamćen po ulogama u filmskim hitovima poput "Devojka koju sam voleo", "Buč Kasidi i Sandens Kid", "Žaoka", "Svi predsednikovi ljudi", "Moja Afrika", "Buč Kasidi i Sandens Kid", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju sam voleo"....

Osamdesetih, Redford se posvetio režiji, pri čemu je Oskara dobio za "Obične ljude", zatim snima filmove "Legenda o Bager Vansu", "Šaptač konja".

Italijanska glumica Klaudija Kardinale umrla je 23. septembra, u 87. godini. Glumačku karijeru započela je 1957. godine, pošto je pobedila na takmičenju lepote u Tunisu, posle čega je dobila priliku da prisustvuje Filmskom festivalu u Veneciji.

Slavu je, posle nekoliko manjih uloga, stekla je 1963. pošto se pojavila u filmovima "Osam i po" Federika Felinija i "Leopard" Lučina Viskontija.

Imala je uspeha i u Holivudu, u hitu "Pink panter" a onda i u "Bilo jednom na Divljem zapadu". Bila je znana i po odbacivanju nametanih normi, građanskih ograničenja.

Berlinskom filmskom festival u 2002. godine, dobila je nagradu za životno delo.

Dajana Kiton, američka glumica, umrla je 11. oktobra. Imala je punih 79. Upamćena je po ulogama u filmovima "Mladin otac" (Father of the Bride) i "Klub prvih žena".

Slavu je stekla sedamdesetih, zahvaljujući ulozi u filmovima "Kum" i saradnji sa rediteljem Vudijem Alenom, a osvojila je Oskara za najbolju glumicu u filmu "Eni Hol" iz 1977. godine. Nastupala je u brodvejskoj predstavi "Kosa" krajem šezdesetih.

Britanski muzičar Kris Ria, rok i bluz kantautor, gitarista i pevač, muzički producent, umro je 22. decembra. Imao je 74 godine.

Bio je svetski poznat po hitovima poput "On the Beać", "Driving Home For Ćristmas", "Road To Hell", "Josephine" i "Auberge", po dubokom, hrapavom glasu i jednostavnom, ali upečatljivom bluz načinu sviranja gitare.

Kantautor Rija bio je prepoznatljiv po sviranju slajd gitare, pri čemu je mešao soft rok sa bluzom. Snimio je 25 studijskih albuma, počev od kraja sedamdesetih.

Prodao je više od 30 miliona nosača zvuka širom sveta.

Brižit Bardo, francuska glumica, oličenje lepote i stila, preminula je 28. decembra, u 91. godini.

Kao debitant, sa 18 godina, bila je pojam ženske lepote, emancipacije, potom i oslobođene seksualnosti, da bi se poslednih decenija posvetila borbi za zaštitu životinja. Nesumnjivo jedna od najlepših i najuticajnijih žena 20. veka, Bardo je obeležila jednu epohu svetske kinematografije.

Međutim, iz sveta filma povlači se već 1973. Nije tada još imala ni 40, a prethodno je već snimila 46 filmova i šezdesetak pesama.

Rođena je septembra 1934. godine u Parizu, u građanskoj porodici.

Od detinjstva je pohađala časove baleta, što se odrazilo na njenu neverovatnu gracioznost, pojavu, držanje. U svet filma probila se preko manekenstva, ranih pedestih. Njena sasvim izuzetna lepota i gracioznost malo koga je ostavljala ravnodušnim. Globalnu popularnost stiče ulogom u filmu "I Bog stvori ženu" iz 1956. Debitantskom delu njenog prvog supruga Rožea Vadima.

Nakon povlačenja iz sveta filma, daleko od reflektora javnosti, iako još mlada, posvetila se zaštiti životinja, preko Fondacije "Brižit Bardo" koju je utemeljila i finansirala.

Snažna i suverena kakva je bila, u više navrata je pozivana na sud zbog izjava koje se danas smatraju politički nekorektnim, uglavnom na temu primitivnog odnosa prema životinjama u pojedinim kulturama ili religijskim sistemima. Zahtevala je ukidanje lova i drugih praksi koje je smatrala okrutnim.

Važila je za desno opredeljenu, protivnika politike otvorenih granica za useljenike iz zemlja trećeg sveta, što je možda samo površna predstava.