Okrugli sto: Ubrzani razvoj IT sektora, studijske programe prilagoditi zahtevima tržišta

BEOGRAD - U Beogradu je danas, u organizaciji Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT), održan okrugli sto ''IT industrija 2030: Znanja i veštine koje traži tržište'', a učesnici su istakli da ubrzani razvoj informacionih tehnologija zahteva da se studijski programi u visokom obrazovanju prilagođavaju potrebama tržišta rada kako bi mladi tokom studija stekli neophodna znanja, veštine i kompetencije za rad u tom sektoru.

Direktor NAT-a Nebojša Zdravković rekao je da se oblast IT-a najbrže razvija i da je potrebno čuti od predstavnika kompanija šta treba menjati u standardima za akreditaciju.

''To je tržište koje se najbrže menja i moramo stalno da vršimo prilagođavanja. U prethodnom periodu smo uneli određene izmene u standardima za akreditaciju i povećali broj časova praktične nastave za studente u oblasti turizma i hotelijerstva'', rekao je Zdravković na skupu u Palati Srbija i dodao da NAT sve zahteve koji stignu iz privrede implementira u standarde kako bi studenti dobili znanja, veštine i kompetencije koje traži realno tržište.

Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić podsetila je da je 2019. godine donet Zakon o visokim dualnim studijama i da je trenutno 60 modula i programa na osnovnim studijama, ukazujući da je proces učenja kroz rad suštinska razlika u odnosu na klasični model školovanja.

''Naša inicijativa je da što veći broj standarda kvalifikacije uvedemo u sistem visokog obrazovanja. Naš nacionalni okvir kvalifikacija je usklađen sa evropskim, a ako je srednji nivo obrazovanja usklađen sa tim okvirom, trebalo bi da radimo na tome i u visokom obrazovanju'', kazala je Grujić.

Ukazala je da je važno da studenti imaju 450 sati aktivne nastave u amfiteatrima i 450 sati prakse u okviru procesa učenja kroz rad. Navela je da privreda ima benefit od toga jer učestvuje u kreiranju novih kvalifikacija, u izboru studenata, mentorstvu, u ulaganju u studente i da na taj način dolazi do potencijalnog kadra za buduće zapošljavanje.

''S druge strane, mladi čovek koji se školuje po ovom modelu studija, izlazi potpuno spreman na tržište rada, ima određeni nivo samopoštovanja i samopouzdanja prema svom znanju i u poziciji je da može da bira'', kazala je Grujić.

Istakla je da država ima benefit jer ulaže u ljudske resurse i unapređenje sistema srednjeg i visokog obrazovanja nudeći određeni kvalitet koji mlade čini kadrom za zapošljavanje nakon završenih studija.

''Od toga zavisi i ekonomski razvoj zemlje, jer ti mladi mogu da prikažu stečene kompetencije i da se zaposle u kompanijama u svojoj zemlj i da na taj način doprinesu ekonomskom razvoju'', rekla je Grujić i dodala da je u planu da se do 2027. godine uvede još 10 studijskih programa po dualnom modelu, a da trenutno 13 visokoškolskih ustanova primenjuje taj model.

Zamenik predsednika Privredne komore Mihailo Vesović naglasio je da je važno da je privreda uključena u razgovore o novim studijskim programima i ukazao da je celokupna promena u oblasti IT, sa naglaskom na veštačku inteligenciju, dovela do toga da zastareli programi edukacije, posebno fakultetski programi koji se menjaju na pet ili deset godina, ne odgovaraju potrebama privrede.

''Danas privreda zahteva da se svakodnevno usvajaju nova znanja i konstantnu dodatnu edukaciju, a kompanije kada zapošljavaju svršene studente očekuju da oni imaju više od teoretskog znanja, da imaju dodir sa novim modernim alatima. Nije u pitanju samo tehničko znanje, već i menadžerska znanja, komunikacine veštine, kreativnost, kako se odnositi prema inovativnim proizvodima'', rekao je Vesović.

Dodao je da kompanije sve češće cene one koji imaju određene specijalističke kurseve, što je, kako kaže, izvesna pretnja za fakultetske programe koji zbog toga mogu da izgube na značaju.

''Kompanije će u budućnosti više uvažavati konkretno znanje nego formalnu edukaciju i zbog toga o tome treba razgovarati, čuti privredu i uticati na to da se veći broj kompanija uključi u program dualnog obrazovanja. U oblasti dualnog obrazovanja na fakultetskom nivou uključeno je oko 100 kompanija, ali je samo pet studijskih IT programa koji su praktično prihvatili saradnju sa kompanijama'', ukazao je Vesović.

Zamenik direktora NAT-a Predrag Mirković ukazao je da postoji potreba za boljom koordinacijom između visokoškolskih ustanova i tržišta rada, odnosno zahteva IT sektora.

''Mi smo tu da obezbedimo da komunikacija između visokoškolskih ustanova i privrede bude na višem nivou i da u skladu sa tehnološkim razvojem adresiramo izazove na polju visokog obrazovanja kako bi svršeni studenti bili još spremniji da se uključe na tržište rada'', rekao je Mirković.

Dekan Fakulteta za poslovne studije i pravo Milan Radosavljević istakao je da je spoj privrede, visokog školstva i iskustva iz prakse prava formula kako da se dođe do kvaliteta u svim društvenim granama.

''Naši studenti imaju stručnu praksu u okviru Silabusa, ali to je nedovoljno, neophodno je naći nove modalitete i unaprediti tu praksu. Zato je važan ovaj okrugli sto kao pokušaj da se dualno obrazovanje na pravi način implementira u svakodnevnu praksu visokoškolskog obrazovanja'', rekao je Radosavljević.

Prorektor za nastavu Univerziteta Singidunum Mladen Veinović istakao je da svi univerziteti treba da se pripreme za promene koje donosi veštačka inteligencija, koja, kako je rekao, utiče na studijske programe.

''Teško je proceniti u kojoj meri će to da se razvije. Mi se pripremamo za to, već imamo studijski program iz oblasti veštačke inteligencije na osnovnim studijama, ali razvijamo i ostale studijske programe. Veliko je pitanje da li će AI da utiče samo na jednostavnija zanimanja ili i na one koji se bave programiranjem'', rekao je Veinović.

Predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Margareta Smiljanić rekla je da je model dualnog obrazovanja do sada pokazao svoje prednosti kroz učenje i rad srednjoškolaca, a da se taj model sve više implementira i u visokoškolskim ustanovama.

''Nadam da će se naći mehanizam da se model dualnog obrazovanja implementira u sve četiri grupacije nauka na visokoškolskim ustanovama. Kada govorimo o tržistu rada, IT industrija jeste najpopularnija i zato je važno da znanje koje studenti stiču na fakultetima mogu kasnije da primene u kompanijama'', rekla je Smiljanić.

Cilj okruglog stola je da se kroz dijalog predstavnika IT privrede, akademske zajednice i NAT-a identifikuju ključna znanja, veštine i kompetencije neophodne za rad u savremenom IT sektoru, kao osnova za unapređenje i prilagođavanje studijskih programa potrebama tržišta rada.