Vučić: Svaki rat koji se sada vodi u svetu nije počeo juče, već 24. marta 1999. godine

VRANJE - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, da svaki rat koji se sada vodi u svetu, kao i svako nasilje i poništavanje principa i zakona nije počelo juče, već 24. marta 1999. napadom na Srbiju i istakao da je to dan kada je odsviran kraj međunarodnom pravu i poretku, istini i pravdi.

"Danas ipak, uprkos svemu, možemo da kažemo da stvari vidimo mnogo jasnije. Da nema više nikakve sumnje, da je sve ogoljeno i da je sve kristalno čisto. Svaki rat koji traje u svetu, svako nasilje danas, poništavanje principa i zakona danas, sve to nije počelo juče, počelo je 24. marta 1999. godine. I ako neko danas pita zašto se krši međunarodno pravo, jedini tačan, jedini ispravan odgovor je zbog dozvole koja je za to izdata 24. marta 1999. godine", rekao je Vučić na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

Istakao da je na pitanje zašto se danas nekim zemljama otimaju teritorije, narušava njihov teritorijalni integritet i suverenitet, opet odgovor - zbog prakse koja je uvedena 24. marta 1999. godine. "Zašto se silom i bombama uteruje red? Zašto ubistva i zvaničnika i civila, zašto uništavanje infrastrukture, rušenje čitavih gradova, zašto tako javno streljanje svake humanosti i empatije? Samo je jedan odgovor: zbog 24. marta 1999. godine", naveo je Vučić.

Ukazao je da to nije samo dan kada je počelo bestijalno bombardovanje jedne slobodne suverene zemlje, nego i dan kada je odsviran kraj međunarodnom pravu i poretku, istini i pravdi, samilosti i ljudskosti. "Dan kada je svet krenuo u svoje, možda i konačno, uništenje. I ako sutra i dođe do toga, ako budemo okruženi ruševima čitave jedne civilizacije, neće biti nikakve sumnje - taj kraj je počeo 24. marta 1999. godine", istakao je predsednik Vučić.

Srbija je sve, za Srbiju vredi živeti i boriti se

Predsednik Vučić izjavio je da kao narod ne smemo da zaboravimo šta se dogodilo 1999. godine kada je izvršena NATO agresija na našu zemlju, da moramo da imamo snage kao država da o tome govorimo na svakom mestu, čuvajući i gradeći mir i pružajući ruku, ali da ne smemo biti naivni.

Predsednik je u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, zahvalio svima koji su se hrabro borili za slobodu svoje zemlje i istakao da će Srbija čuvati i sačuvati svoju stabilnost. "Obećao sam vam to i to ne može bez snage i dodajem ozbiljnosti i odgovornosti. Za nas Srbija je početak, za nas Srbija je kraj. Srbija je sve, za Srbiju vredi živeti, za Srbiju vredi boriti se. Za Srbiju, kad god je bilo potrebno, naši preci su znali da je vredelo poginuti", istakao je Vučić.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je zamolio da i dalje čuvaju srpsko ime i prezime i istakao da će Srbija uvek uvek biti uz njih. "I nikada nećemo priznati ono zbog čega su nam zemlju krenuli da satru. Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo", naglasio je predsednik Srbije.

Vučić je naveo da ga sa Zapada nikada nisu pitali za dvojicu dečaka u Štrpcu koji su ranjeni teško samo zato što su nosili badnjak i išli do proslave Badnje veče i Božić.

Podsetio je da nje obećao da će Srbija čuvati mir i dodao da zato ne izgovara teže reči. "Ako mislite da ima manjak emocija, nemam. Ako mislite da ne bih zasuzio pred vama, bih, i nisam jednom. Ako mislite da ne bih izgovorio neke teže reči, bih, mnogo, mnogo, mnogo teže. Ali kao predsednik Republike imam obavezu da sačuvam našu decu i našu budućnost", rekao je Vučić. 

Srbiju više niko ne može nekažnjeno da napadne

Predsednik Srbije izjavio je u Vranju da je Srbija proteklih godina toliko jačala, posebno svoju vojsku, da više niko ne može nekažnjeno da je napadne.

"I uspeli ste to vi, poštovani građani Srbije, da izgradite. Ja sam vam samo služio", rekao je Vučić u obraćanju na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.

Vučić je istakao da je prošlo 18 godina od proglašenja nezavisnost tzv. Kosova i naveo da je danas nemački predsednik rekao da je velika greška i kršenje međunarodnog prava napasti Iran, a da nisu to nikada rekli kada je reč o Saveznoj Republici Jugoslaviji, kada je reč o Srbiji. "Jer u tome su i oni učestvovali, a ne samo Amerikanci. I nikada neće reći jer znaju da to proizvodi i pravne i političke posledice", naglasio je Vučić.

Istakao je da znamo da nam nikada neće oprostiti to što smo samo hteli da budemo malo ostrvo slobode, što smo hteli da slušamo sebe, da budemo sluge narodu svom, a ne tuđim državama. "I gle čuda, oni koji su prvi priznali nezavisno Kosovo u Evropi, a to je bila Danska, danas se suočavaju sa napadom na njihov teritorijalni integritet. Setili su se i Povelje Ujedinjenih nacija, setili su se i rezolucije Ujedinjenih nacija, ali samo jedne nisu - Rezolucije 1244 i samo nikako da se sete Srbije i njenog teritorijalnog integriteta", naveo je Vučić. 

Nikada se neću odreći Kosova i Metohije i moje Srbije

Aleksandar Vučić izjavio je u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, da se nikada neće odreći Kosova i Metohije i Srbije.

"Meni su to hiljadama puta stranci govorili 'dobićeš Nobelovu nagradu, samo priznaj nezavisno Kosovo. Pogledaj u budućnost, nemoj da se osvrćeš, ne gledaj u prošlost'. A ja sam se trudio da gledam u budućnost i, baš kako Pekić kaže, uvek sam pratio stope moje dece, manje predaka svojih, ali kako god bih pogledao u budućnost i u toj budućnosti bih uvek video Kosovo i Metohiju i moju Srbiju i nisam mogao da se odreknem toga i nikada neću", istakao je Vučić.

Govoreći o NATO agresiji koja je počela na današnji dan 1999. godine, podsetio je da su ubijana deca, vojnici, policajci, civili i istakao da ćemo ih se uvek sećati. "Ali, ovo je upozorenje i za budućnost. I to što je bilo 24. marta 1999. godine i posle toga nam je nauk. A onaj ko ne uči iz sopstvene istorije, nikada neće ništa naučiti ni iz istorije drugih naroda", rekao je Vučić.

Naveo je da se sada pojavljuju novi podaci koji jasno govore kakav je bio plan NATO pakta za agresiju. "Imali su pešadiju na terenu, albanske teroriste koje su do zuba naoružavali, imali su strašan uticaj kroz sve medije, tada posebnim transmiterima, puštanim iz okolnih zemalja, brodova, Sredozemlje, odakle hoćete, za unutrašnje rušenje Srbije. Baš kao i nekoć, uvek je bilo i mnogo onih koji su bili dobrovoljni podanici okupacionih sila u našem narodu. Srećom, uvek je najveći deo našeg naroda bio slobodarske orijentacije i uspevao da ih pobedi", istakao je Vučić.

Dodik: Srbiji agresijom NATO-a učinjena istorijska nepravda, tukli su nas bezdušno

Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio je danas da je agresijom NATO Srbiji učinjena ogromna istorijska nepravda, a da je ta operacija cinično nazvana "Milosrdni anđeo".

"Naravno, svaki dan u kalendaru nije isti, pogotovo ne ovaj. I ovaj se dan pamti po onome što se desilo našem narodu. Po drugi put tukao nas je najveći vojni savez, koji se vežbao nad Srbima u dva navrata - prvo nad Republikom Srpskom, a kasnije nad Srbijom kako bi ovde ostvario svoje ambicije. Odabrao je baš Srbe da na njima baca osiromašeni uranijum", rekao je Dodik u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

Naveo je da se mnogo srpske dece leči od raznih bolesti koje su dobila kao posledicu bombardovanja. "To se ne može oprostiti. Tukli su nas bezdušno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su naš RTS. Gađali su naš narod", istakao je Dodik.

Kako je rekao, Srbi su tučeni bombama NATO pakta samo zato što su oni tako odlučili i zato što su se vežbali za neke druge operacije. "Mi smo tučeni bombama NATO pakta. Samo zato što su oni tako odlučili, zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakav je UN, nego je grupa voljnih i nevoljnih odlučila da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovu operaciju 'Milosrdnim anđelom', a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda", rekao je Dodik

Patrijarh Porfirije: Naš narod doživeo tešku tragediju u NATO bombardovanju, apel za mir u svetu

Patrijarh srpski Porfirije izjavio je u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, da je strašno NATO bombardovanje započeto jednostranom odlukom moćnika pretvorilo našu otadžbinu u strašno stratište i da je teško rečima iskazati dubinu tragedije koju smo doživeli kao narod, i uputio apel za mir u celom svetu.

"Strašno NATO bombardovanje započeto pre 27 godina na današnji dan pretvorilo je našu otadžbinu u narednih 78 dana, sve do 10. juna 1999. godine, u užasno stratište, zastrašujuće razvaline, ruševine i zgarišta. Čitava naša zemlja, sa svim gradovima i selima, kao i svi njeni stanovnici, bez izuzetka, jednostranom odlukom moćnika ovoga sveta našli su se u ratnom plamenu koji je gutao sve pred sobom, ljude, gradove, naselja, kulturna i prirodna dobra, infrastrukturu", rekao je patrijarh na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

Kako je naveo, svaki put u ovakvim prilikama kada se s pravom očekuje mudra i plemenita poruka, koliko god birali reči i tragali za smislenom sadržinom onog što nam je namera da kažemo, ostajemo sa dubokim utiskom bespomoćnosti da iskažemo dubinu tragedije koju smo doživeli kao narod.

"U nizu tih stradalnih mesta našlo se i Vranje sa svojom okolinom. I ovde je sila koja Boga ne moli, pod parolom mira i promocije života, sejala smrt i strah, ostavljajući za sebe patnju i pustoš. Danas smo se ovde okupili da svoje reči pretočimo u molitve za sve postradale u ovom gradu i kraju, a prevashodno da se pomolimo za dve ovdašnje devojčice, Irenu Mitić i Milicu Stojanović. Jedna je u trenutku svoje mučeničke smrti imala 12, a druga 15 godina", rekao je patrijarh.

Julijana Anđelković: Imena žrtava NATO agresije utkana u istoriju naše zemlje

Julijana Anđelković, unuka Maneta Anđelkovića, jedne od žrtava NATO agresije 1999. godine, izjavila je da su imena žrtava NATO agresije utkana u istoriju naše zemlje, ali da su i u našim srcima.

"Imena poginulih na prostoru Srbije ispisana su na spomeniku, ali još važnije, oni su za sva vremena u našim srcima. Jedno je sigurno - da smo skupili dovoljno snage da jasno i glasno rat iz 1999. godine nazovemo pravim imenom - agresijom, zločinom većim od zločina", rekla je Anđelkovićeva u Vranju, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve NATO agresije.

Anđelkovićeva je rekla da je Vranjanka, Srpkinja, rođena na Vidovdan, unuka Maneta Anđelkovića koga su zločinci ubili u svojoj kući, a njegovu suprugu Mirjanu teško povredili.

"Od toga 30. maja 1999. godine, kada su ubijene moje igračke sa kojima sam se igrala, kada su ubijeni moj i Ivanov krevetić, kada je ubijena moja soba i moja kuća, život moje porodice se drastično promenio. Mesto okupljanja, mesto sigurnosti i topline, pretvorilo se u ruševine i tugu. Promenio se i život naših komšija koji žive u Ulici Kraljevića Marka. Promenio se život svih Vranjanaca", navela je Anđelkovićeva. 

U Vranju obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, prisustvuje Vučić

U Vranju je počelo obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, a obeležavanju prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ostali državni zvaničnici.

Na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju su predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut, ministri, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, patrijarh srpski Porfirije, predsednik SNSD Milorad Dodik, kao i veliki broj građana.

Pomen stradalima u NATO agresiji služi patrijarh Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.

Agresija NATO na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počela je pre 27 godina, 24. marta 1999. godine u 19.53 časova. Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.