U Gračanici obeleženo 27 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju

GRAČANICA - U Gračanici je parastosom i polaganjem venaca na spomenik žrtvama obeleženo 27 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Vence na spomen-obeležje u dvorištu Doma kulture u Gračanici položili su predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, Privremenog organa grada Prištine, kao i predsednik opštine Gračanica.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić, rekao je da će se ovaj datum uvek obeležavati kao podsećanje na stradanje srpskog naroda i države.

„Danas smo se okupili ovde u Gračanici i uvek ćemo se okupljati na današnji dan da obeležimo početak zločinačke NATO agresije na naš narod i našu državu te 1999. godine. Svi narodi, sve države i sve nacije sveta su spustile glavu pred agresorom koji je rušio i gazio Povelju UN, jedino Srbi nisu“, istakao je Terzić.

Naveo je da Srpska pravoslavna crkva i država dele sudbinu sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji i da su svi kapaciteti usmereni na ostanak i opstanak.

„Hoću da znate da i rukovodstvo i Vlada, predsednik i srpski svet u celini apsolutno će nastaviti da u punom kapacitetu pružaju svu institucionalnu i materijalnu podršku zarad vašeg ostanka i opstanka na ovim prostorima. Nastavićemo tu borbu i u narednom periodu kao što smo je vodili i do sada“, kazao je on.

Terzić je naveo da je u vremenu složenih geopolitičkih okolnosti za Srbe najvažnije da budu mudri, da čuvaju mir i stabilnost i da jačaju državu.

„I da na taj način svi mi damo doprinos da srpska država bude i ekonomski i u svakom drugom smislu snažnija, jer jedino na taj način ćemo uspeti, slogom i jedinstvom da odvratimo sve one koji bi možda pomislili da mogu da nam prirede sve ono što nam je zločinački NATO savez priredio kao državi te 1999. godine“, rekao je Terzić.

Načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović, istakao je da je 24. mart ostao simbol stradanja i dugotrajnih posledica.

„Na današnji dan, tačno pre 27 gdina počelo je bombardovanje koje je promenilo naše živote, dan koji je zauvek ostao urezan u našem sećanju kao početak stradanja, neizvesnosti i bola. Teško je govoriti na ovaj dan kada se sećamo svega što se desilo, svakog izgubljenog života, snova koji su ugašeni i sada kada napravimo retrospektivu i proletimo kroz svih ovih 27 godina od bombardovanja, možemo videti da smo svih ovih godina konstantno osećali miris baruta 'milosrdnog anđela'“, naveo je Popović.

Dodao je da su Srbi posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i zvaničnog okončanja sukoba, postali korisnici "čudesnoga mira", koji se sa krila "milosrdnog anđela" preneo na krila zapadnog mirovnog kontigenta.

„Svi su verovali da se agonija straha, zbegova, skrivanja po podrumima, stradanja civila, uništavanja gradova i bolnica završila i da ćemo konačno malo odahnuti od strepnje i straha. Međutim, kratko je trajao predah. U tom potpisanom mirovnom sporazumu osećao se u vazduhu nemir i isčekivanje a desio se najgodi mogući scenario po naš narod. Srbi su nestajali iz svih gradova na ovim prostorima, desili su se mnogi zločini, Livadica, deca u Goraždevcu, Staro Gracko, 17. mart i još mnogi drugi zločini. Srbi su opstali, nažalost, samo u enklavama“, istakao je Popović.

Popović je rekao da niko nije smeo da na takav način rešava probleme na Kosovu i Metohiji i da nepromišljenom odlukom i bombardovanjem još više zakomplikuje odnose između Srba i Albanaca.

„Danas, 2026. godine, kao rezultat agresivnih politika i bombardovanja imamo situaciju gde je jedna strana dobila sve, a druga ostala da se bori za biološki opstanak i to sve pod prisustvom najdemokratskijih zemalja koje propagiraju univerzalne zakone o poštovanju ljudskih prava i prava na život. Danas mislim da smo svi uvideli da je svaki dijalog, ma koliko trajao, i spremnost i razumevanje bolji od bilo kakvog nasilja ili ispaljenog metka“, rekao je Popović.

Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković istakao je da je grubo kršenje međunarodnog prava 1999. godine otvorilo svojevrsnu Pandorinu kutiju.

Marković je podsetio da su tokom agresije korišćena i nedozvoljena sredstva poput bombi sa osiromašinim uranijumom i kasetne aviobombe, koje su zabranjene i Ženevskom konvencijom.

„Ne postoji grad ni varoš na Kosovu i Metohiji koji nije u više navrata pogođen ovim razornim oružjima. Počevši od Prištine, Prizrena, obližnje Kišnice, Lipljana, Starog Grackog, Obilića, Štimlja, Kosovske Mitrovice, Orahovca, Kačanika, Podujeva, Uroševca, Suve Reke, pa do Peći, Istoka, Đakovice i Dečana“, naveo je Marković.

Istakao je da nema mesta koje je prošlo bez žrtava, a da među svim nevinim žrtvama najviše boli stradanje dece.

"Međutim, najgori deo predstavlja ono što je usledilo nakon okončanja NATO bombardovanja, a to su posledice koje se osećaju i danas", kazao je Marković.

Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju počela je 24. marta 1999. godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.