Patrijarhat uspeo da kodira AI, UNESKO poziva na hitno razbijanje predrasuda

BEOGRAD - Generativni modeli veštačke inteligencije (AI) ukorenjuju rodne predrasude, povezujući ženska imena sa pojmovima poput kuće, porodice i dece, dok muška imena asociraju na biznis, izvršne funkcije i visoke plate, izjavila je danas direktorka za rodnu ravnopravnost UNESKO-a Begonja Lasagabaster i istakla da patrijarhat ne samo da je preživeo digitalnu revoluciju, već je uspeo i da se upiše u njen kod.

Lasagabaster je, na panelu "Promena liderstva i kulture u borbi protiv stereotipa: Učenje iz drugih sektora" u okviru Globalne konferencije žena parlamentarki (GCWP), rekla da je UNESKO uradio istraživanja na osnovu kojih svega 26 odsto radne snage u oblasti veštačke inteligencije čine žene.

Dodala je da podaci UNESKO-a pokazuju da samo 15 odsto devojaka bira studije u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), u poređenju sa 35 odsto muškaraca.

"Uzrok tome nije nedostatak sposobnosti, jer devojčice u osnovnim i srednjim školama postižu jednake ili bolje rezultate u naučnoj pismenosti od dečaka. Problem leži u ambicijama koje se sistemski urušavaju od najranijeg detinjstva, devojčice već pre pete godine života, i pre polaska u školu, dobijaju poruke da 'nisu dobre u matematici'", navela je Lasagabaster.

Istakla je da kao odgovor na te izazove, UNESKO aktivno radi na eliminisanju stereotipa iz školskih programa, povećanju vidljivosti žena kao uzora u nauci i transformaciji radnih mesta u STEM sektoru, gde je stopa uznemiravanja žena i dalje najviša u poređenju sa drugim industrijama.

Lasagabaster je zaključila da preporuke UNESKO-a o etici veštačke inteligencije i neurotehnologije postavljaju jasne globalne standarde kako bi se sprečilo da tehnologija postane generator novog talasa rodne pristrasnosti i nasilja.

Dodala je da su istraživanja UNESKO-a pokazala da je nasilje nad ženama u politici u porastu, a da je sličan slučaj i sa ženama u medijima.

"Oko 73 odsto novinarki u svetu, u istraživanju koje je obuhvatilo 125 zemalja, pretrpelo je onlajn nasilje. Sada pokrećemo studiju o zaštiti umetnica, posebno u kriznim i vanrednim situacijama, i očekujemo slične podatke. Takođe ćemo pokrenuti i studiju o bezbednosti naučnica, jer su nauka, rodna ravnopravnost i klimatske promene oblasti koje su pod najvećim udarima", najavila je Lasagabaster.

Ona je istakla da su mete nasilja najpre žene čiji se glas čuje u javnosti, a da je krajnji cilj takvog delovanja da se njihov glas potpuno ugasi.

"Stereotipi su sistemski problem, i zato zahtevaju sistemski odgovor.

​Demontiraćemo ih tako što ćemo delovati istovremeno: u parlamentima, učionicama, upravnim odborima, laboratorijama, redakcijama, na sportskim terenima i kroz linije programskog koda", poručila je Lasagabaster.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt rekla je da pitanje rodne ravnopravnosti i statusa žena predstavlja trajno institucionalno obeležje Ujedinjenih nacija od samog osnivanja ove organizacije i istakla da su kontinuirane reforme dovele do istorijskih pomaka u zastupljenosti žena na najvišim rukovodećim pozicijama u toj organizaciji.

"Rodna ravnopravnost se ne dešava sama od sebe. Ona je rezultat svesnih, namernih političkih i strukturnih napora društava i institucija", navela je Mordt.

Podsetila je da su kao ključni koraci u tom procesu donete Povelja UN-a iz 1945. godine, Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) iz 1979, Pekinška platforma za akciju iz 1995, kao i Ciljevi održivog razvoja iz 2015. godine.

Mordt je dodala da su unutrašnje reforme, kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, unutar samog sistema UN-a, zahtevale dugotrajan i sistemski rad.

"Promene su obuhvatile uvođenje paritetnih ciljeva, mehanizama odgovornosti, obaveznih obuka, kao i politika koje se odnose na roditeljsko odsustvo, pauze za dojenje i mere za sprečavanje seksualne eksploatacije, zloupotreba i uznemiravanja", navela je Mordt.

Dodala je da je, zahvaljujući Strategiji za rodnu ravnopravnost na nivou celog sistema UN-a, paritet na najvišim rukovodećim nivoima pred samim ostvarenjem.

Napomenula je da su UN ostvarile izvanredne rezultate po pitanju rodne ravnopravnosti kada je reč o terenskom radu.

"Žene danas čine čak 55 odsto rezidentnih koordinatorki na globalnom nivou, predvodeći timove u velikom broju zemalja i teritorija širom sveta, uključujući i Srbiju", ukazala je Mordt.

Predstavnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, Sufijan Adžali, pozvao je na hitno suzbijanje stereotipa i prestanak dehumanizacije izbeglica, naglasivši da su važeći međunarodni pravni okviri prečesto ignorisani ili zloupotrebljeni kako bi se restriktivno delovalo prema ljudima koji beže od sukoba.

​ On je istakao da javni diskurs, podstaknut društvenim mrežama i površnim medijskim izveštavanjem, često svesno meša termine "migrant" i "izbeglica", čime se srozava nivo zaštite ugroženih grupa.

​On je naveo podatak da čak 55 odsto populacije o kojoj UNHCR brine čine žene izbeglice i deca, te da su upravo žene najčešće "kičma porodice" i jedini faktor koji je održava u uslovima masovnog raseljenja.

"Ono što tražimo od članova parlamenta jeste da osiguraju da prava budu zaštićena, a ne ograničena. Bilo ko od nas može jednog dana postati izbeglica", poručio je predstavnik UNHCR-a, dodajući da Konvencija iz 1951. godine nikada nije bila aktuelnija jer i danas štiti milione života širom sveta.

​Predstavljajući unutrašnje reformske procese u samoj agenciji, Adžali je istakao da UNHCR sprovodi intersekcionalni pristup zasnovan na starosnoj dobi, polu i različitostima, sa ciljem apsolutne inkluzije svih marginalizovanih grupa - uključujući starosedelačko stanovništvo, žene sa invaliditetom i LGBTIQ+ zajednicu.

Posebno je naglasio rad na terenu (u zemljama poput Zambije, Malavija i Ukrajine) gde se programi pomoći kreiraju direktno u saradnji sa lokalnim organizacijama koje vode same izbeglice i zajednice domaćini.