Institut: Problem niskog rasta dece ne sme da se zanemari, potrebno redovno merenje

BEOGRAD - Problem niskog rasta javlja se zbog nedostatka hormona rasta, ali on pored uticaja na visinu može da ima i značajne posledice po zdravlje, smatraju stručnjaci i dodaju da taj problem kod dece ne sme da se zanemari i da je potrebno redovno merenje.

Sanja Panić Zarić iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta kaže da je hormon rasta važan za metabolizam, pre svega za metabolizam glukoze, ali i za brojne druge metaboličke procese u organizmu, a utiče i na mineralizaciju kostiju i zdravlje kardiovaskularnog sistema, zbog čega pravovremeno prepoznavanje i lečenje tog poremećaja ima značaj za celokupno zdravlje deteta.

"Iako se poremećaji rasta podjednako javljaju kod dečaka i devojčica, roditelji dečaka se češće javljaju na pregled. To nije karakteristično samo za Srbiju, već predstavlja globalni trend. Verovatno je delom povezano sa društvenim očekivanjima da muškarci budu viši, zbog čega roditelji češće obraćaju pažnju na rast dečaka. Kada se postavi dijagnoza nedostatka hormona rasta, u Srbiji su dostupne različite terapijske opcije. Postoji više preparata hormona rasta, a pojedini od njih imaju specifične uređaje za primenu kod kojih se igla tokom aplikacije praktično ne vidi. To je važno jer je terapija dugotrajna i primenjuje se svakodnevno. Hormon rasta se daje potkožno, svako veče pred spavanje, često tokom više godina", rekla je ona, navodi se u saopštenju udruženja Horast.

Prema njenim rečima, što se poremećaj ranije otkrije i terapija ranije započne, veće su šanse za uspešan odgovor na lečenje i bolji rast deteta.

Precizira i da se terapija sprovodi sve dok dete raste - devojčice rastu sve dok koštana zrelost ne dostigne 14 godina, dok je kod dečaka to do 16 godina.

" Zato tokom praćenja redovno kontrolišemo koštanu zrelost, najčešće snimanjem šake, jer ona ne mora uvek da odgovara hronološkom uzrastu deteta. Kada se rast uspori i kada dete raste manje od dva centimetra godišnje, radi se retestiranje kako bi se utvrdilo da li postoji trajni, odnosno doživotni nedostatak hormona rasta, kada je potrebno nastaviti lečenje i u odraslom dobu, ili je poremećaj bio prolazan", rekla je Panić Zarić.

Dve najčešće zablude su da će dete da se "izvuče u pubertetu" i da treba da igra košarku, jer ni košarka ni druge fizičke aktivnosti ne mogu da nadoknade nedostatak hormona rasta.

Aleksandar Milisavljević kaže za Tanjug da ni on ni supruga, iako su lekari nisu odmah posumnjali da njihova ćerka ima poremećaj rasta - na rođenju je imala urednu telesnu masu i dužinu, a u prvim mesecima problem je bio pre svega u slabijem napredovanju telesne mase i pridruženim zdravstvenim poteškoćama, uključujući alergiju na proteine kravljeg mleka.

Prve ozbiljnije sumnje, kaže on, javile su se tek oko šestog meseca života, nakon prelaska na adaptiranu ishranu i usled dodatnih ispitivanja, a kasnije su zbog drugih zdravstvenih tegoba i sumnje na genetske faktore usledile i kontrole kod genetičara, pa poremećaj rasta nije bio odmah u fokusu.

"Kada je krenula u vrtić, prvi put smo jasnije uočili razliku u odnosu na vršnjake. Konačna dijagnoza nedostatka hormona rasta postavljena je kada je imala pet godina i devet meseci, a terapija je započeta ubrzo nakon toga. Ona je već tada bila svesna da je niža od drugih i sama je pitala da li joj nedostaje hormon od kog se raste. Ona je to zapažala iz svog, dečjeg ugla, jer su već tada sve devojčice u vrtiću u igri uvek bile mame, a ona je uvek bila beba jer su njene patofne najmanje", rekao je on i dodao da je ona u uzrastu od šest godina imala telesnu visinu deteta od tri godine.

Dodaje da početak terapije nije bio lak, jer se hormon rasta daje svakodnevnim potkožnim injekcijama.

"U početku smo joj mi davali terapiju, a prilagođavanje je trajalo nekoliko nedelja. Prvih mesec dana je uglavnom plakala i bilo je potrebno mnogo pripreme pred svako bockanje. U tom periodu koristili smo pen sa klasičnim iglicama, pa je strah bio još izraženiji. Prekretnica je nastupila kada su uvedeni savremeniji sistemi primene hormona rasta, kod kojih se igla tokom aplikacije praktično ne vidi, kao i digitalna aplikacija koja omogućava praćenje terapije i napretka u rastu. To nam je značajno olakšalo svakodnevni život. Naša ćerka je prvi put mogla da ode sama kod bake, pa čak i na letovanje i rekreativnu nastavu, bez straha i komplikovane organizacije oko terapije. Kada se koriste savremena rešenja za primenu terapije, iglica se uopšte ne vidi, što joj je mnogo značilo i psihološki", rekao je on.

Ističe i da je devojčica danas, nakon više od tri godine terapije, porasla za 23 centimetra, dobila oko sedam kilograma i uvećala broj obuće za sedam brojeva.

"Najveća promena nije samo u visini, već u samopouzdanju. Terapija je postala deo rutine i više ne predstavlja stres", istakao je Milisavljević.

Udruženja Horast navodi da poremećaj rasta može da se otkrije na vreme ako se deca redovno mere, kao i da postoji i besplatna mobilna aplikacija "Karta rasta" u koju roditelji u aplikaciju unose osnovne podatke o detetu, poput datuma rođenja, telesne mase i dužine na rođenju, nakon čega se kreira personalizovana karta rasta za svako dete.

Roditelji mogu jednom u šest meseci ili jednom godišnje da izmere dete, unesu datum merenja i visinu, a aplikacija prati rast tokom vremena.