Direktorka Zoo vrta Palić: Teško je obezbediti uslove smeštaja za životinje ukoliko to nije planirano unapred

BEOGRAD - Direktorka Zoo vrta Palić Sonja Mandić, u kome je uginula nedavno pronađena lavica Kiki, rekla je da je veoma teško obezbediti uslove smeštaja za životinje ako to nije planirano i do godinu dana unapred.

"Želimo da pomognemo životinjama, da pomognemo i nadležnim službama da reše problem, odnosno, da ne moraju da ih ostavljaju na lokacijama gde su ih zatekli, koje definitivno nisu bile adekvatne", ocenila je Mandić za Tanjug.

U Srbiji je od 2010. godine zabranjeno držanje opasnih divljih životinja, ne samo zato što su u pitanju ugrožene vrste, već zato što često mogu da predstavljaju i opasnost po ljudsko zdravlje.

Detaljniji način držanja regulisan je Pravilnikom o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu, koji je donelo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pravilnikom su otrovne zmije, aligatori, krokodili, kajmani, krupne zveri i svi primati definisani kao opasne vrste, te se, kao takve, ne mogu držati u zatočeništvu.

Prema tvrdnjama biologa, za životinju ne postoji bolje mesto za život od njenog prirodnog staništa.

Srž problema, prema njihovoj oceni, jeste ekspanzija crnog tržišta ilegalnih divljih životinja.

Aleksandra Penezić sa Katedre za ekologiju i geografiju životinja Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu navodi da prilikom ilegalnog transporta strada velik broj jedinki.

"Smatra se da je na jednu šimpanzu koja živi u zatočeništvu bilo 10 koje su stradale u samom transportu. Da bi se omogućio uvoz, odnosno izvoz životinja koje su ugrožene, mora da se konsultuje CITES konvencija, gde je i Srbija jedna od potpisnica", istakla je Penezić.

Predsednik organizacije "Enimal reskju Srbija" (Animal rescue Serbia) Aleksandar Gavrić smatra da mi imamo dobre zakone o dobrobiti životinja koji se, međutim, ne primenjuju dovoljno, naročito kada je reč o prikazivanju nesavesnog vlasništva divljih životinja na društvenim mrežama.

"To što se oni pojavljuju u javnim sferama, na društvenim mrežama i što to rade intenzivno, to je posledica toga što ne postoji represija prema njima, ne postoji procesuiranje", istakao je Gavrić.