Igor Jurić: Film "48 sati u jedan minut" podiže svest o podršci porodicama nestalih

BEOGRAD  - Direktor Fondacije "Tijana Jurić" Igor Jurić izjavio je danas, povodom premijere filma "48 sati u jedan minut", da važnost ovog filma vidi u tome što se podiže svest o tome koliko je važna podrška porodicama nestanlih i sistemskom rešavanju takvih problema jer, prema njegovim rečima, kada se čovek nađu u takvoj situaciji, iz nje ne može da izađe sam.

"Svaki susret sa zlostavljanim detetom i kada se prisetiš cele te priče, jeste mučno i teško za jednog roditelja, i to je dodatna traumatitzacija, međutim ako vidiš koja je svrha svega onoga što danas radi organizacija koju vodim, pa i svrha ovog filma, u kom napominjem nije preslikano ono što se dešavalo u momentima Tijaninog nestanka, ali zaista mnogo identično jeste kroz šta smo mi kao porodica prolazili. Ako želiš da pomogneš društvu na osnovu svoje tragedije, onda moraš tu vrstu emocija da izuzmeš", poručio je on za K1 televiziju.

Jurić je napomenuo da svaki doprinos medija i bilo koje osobe iz drugih segmenata treba da pomogne da se o ovom problemu više govori, istakavši da je rediteljka filam "48 sati u jedan minut" Sanja Rajačić uradila pravu stvar jer, kako je rekao, njena namera nije bila samo da se film napravi, nego da se podigne svest o važnosti i same potrage, ali i psihološke podrške porodicama koje su u potrazi za svojom decom.

"U slučaju kada ti nestane dete, prvo moraš da verujes svima a pritom ne možes da veruješ nikom, to je film jako dobro prikazao. Moraš da veruješ svima jer od svakog tražiš podršku i slamku spasa koja može biti momenat gde će ti se dete vratiti živo. S druge strane, u takvoj si konfuziji jer je to jedna poptuno nespecifična situacija gde ne možeš ni da spavaš, racionalno razmišljaš ne znajući gde ti je dete", objasnio je Jurić.

Prema Jurićevim rečima, njegov zadatak je bio da rediteljki ukaže na momenat koliko su roditelji potpuno u konfuziji i koliko ne mogu racionalno da razmišljaju, s obzirom da je i on sam, kako je naveo, u momentima nestanka njegove ćerke Tijane Jurić povlačio neracionalne korake kako bi pronašao svoje dete posećivajući vračare, a u isto vreme ne verujući u sve što mu one kažu.

Zbog toga je, napominje on, jako važno da se preko ovog načina komuniciranjja sa javnošću podigne svest da je ipak neophodno osloniti se na institucije i bliske ljude u tim situacijama.

"Ljudi koji se nađu u situaciju da budu podrška porodicama nestalih treba da shvate to krajnje ozbiljno i budu im prava podrška jer u tim momentima vidiš ko ti je prava podrška i pamtiš to do kraja života. Kada je Sanja pozvala i kada smo se prvi put čuli bio sam u strahu jer je ona tražila našu podršku i blagoslov da uradi tako nešto, i to jeste bio izazov da verujemo da će biti zaista dobar projekat. Danas posle toliko godina i ogledanog filma mogu da kažem da smo jako ponosni", istakao je Jurić.