Momčilo Pavlović: Dva ključna događaja na Sretenje odredila sudbinu srpskog naroda i države

BEOGRAD  - Državni praznici su ogledalo društva i istorijskih kretanja, a Dan Državnosti - Sretenje u sebi sadrži dva ključna događaja koji su kasnije odredili sudbinu srpskog naroda i države i koji su utkani u modernu srpsku državu i njenu državnost, ocenio je istoričar Momčilo Pavlović.

On je za Tanjug naveo da je 2001. godine, posle dugih rasprava, 15. februar - Sretenje, zakonom određen kao Dan državnosti i istakao da je to bio dobar izbor, jer su se na taj datum desila dva važna događaja koja su odredila dalju sudbinu srpskog naroda i države - podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava, prvog srpskog ustava 1835. godine.

Na pitanje u kakvim uslovima je podignut Prvi srpski ustanak, Pavlović je odgovorio da ustanak 1804. godine predstavlja pobunu naroda, kao i da to nije bila buna protiv Osmanskog carstva, nego protiv loše uprave dahija.

"Onoga trenutka, kada je poremećen jedan ustaljeni sistem, gde su Srbi bili potlačena raja i gde je ustaljen sistem života i davanja obaveza, kada su janjičari krenuli da prikupljaju razne namete mimo običaja koji su bili ustanovljeni, da se ponašaju izazivački, da prave određene zločine, tada je u narodu sazrelo mišljenje da mora da se podigne buna na upravo te upravnike vlasti. I sve do 1805. godine, do bitke na Ivankovcu, ustanici ne ratuju protiv regularne turske vojske", rekao je Pavlović.

Kako je naveo, tada je počeo proces koji je doveo do nezavisnosti Srbije.

"Kada je jednom prevaziđen strah i kada je steknuta sloboda od straha, onda je taj proces, koji je započeo 1804. godine i koji je imao svoje uspone, padove, velike žrtve, krize, konflikte, 74 godine kasnije doveo do međunarodnog priznavanja nezavisnosti srpske države koja je bila i ostala evropska država još od srednjeg veka", rekao je Pavlović.

Upitan u kojim uslovima je donet Sretenjski ustav 1835. godine, Pavlović je odgovorio da je taj događaj ponovo povezan sa pobunom naroda.

"Kao što je jedan književnik u 19. veku napisao, bune u srpskom narodu izviru iz zemlje. To jeste pesnički rečeno, ali bune su ciklične. One se javljaju u istoriji kada se najmanje nadate. Bunt postoji u narodu i mali eksces može da izazove tu pobunu", rekao je Pavlović.

Nezadovoljni despotskom upravom Miloša Obrenovića, podseća Pavlović, određeni srpski trgovci i bogati ljudi su napravili pobunu koju je predvodio bogati Jagodinac Mileta Radojković - čuvenu Miletinu bunu.

"Oni su krenuli na Kragujevac sa određenim zahtevima. Miloš je imao dve alternative, da krene na pobunjenike svojom vojskom, da ih razbije, da dođe do sukoba. I druga varijanta, za koju se on opredelio, bila je pomiriteljska, da razgovara sa tim pobunjenicima. On je primio njihove predstavnike i dogovoreno je da Miloš izda Ustav, da se vlada po nekom zakonu i da se podele nadležnosti i privilegije. I tako je došlo do ideje o pravljenju Ustava", rekao je Pavlović.

Podsetio je da je Knez Miloš za svog sekretara uzeo školovanog Srbina Dimitrija Davidovića, koji je dobio zadatak da napravi prvi ustav.

"To su prepisane norme iz francuskog i belgijskog ustava, koje su prilagođene za srpske prilike. Mnogi stručnjaci kažu da je to sasvim evropski ustav. Tadašnja Srbija nije imala problem da primeni norme koje su važile u zapadnoevropskim zemljama", rekao je Pavlović.

Tim ustavom, koji je nazvao evropskim, nije bio zadovoljan ni sam Knez Miloš, ali nisu bile zadovoljne ni mnoge velike sile, posebno Rusija.

"Jedan ruski predstavnik je Dimitrija Davidovića nazvao ludakom i revolucionarom, koji je nakalemio taj ustav na srpske prilike. S druge strane, nisu bili zadovoljni ni Turci, jer je Srbija još uvek zavisna, ona je samo Kneževina sa nekim autonomnim pravima, ali nije bila zadovoljna ni Austrija. Svi ti faktori uticali su da taj Ustav bude vrlo brzo suspendovan, bukvalno da se nikada u praksi ne primeni", kazao je Pavlović.

Naveo je i da je tvorac ustava Dimitrije Davidović doživeo sudbinu svog ustava.

"On više nije bio državni sekretar, povukao se u Smederevo i tamo je živeo, kako se kaže u siromaštvu i bedi. Taj, 'na čijem grobu stoji sav Srbin', doživeo je sudbinu sopstvenog ustava. Ali sama činjenica da je taj ustav donet na način, da ga je potpisalo 235 deputata iz 15 okružja, 23 sveštena lica, govori o svesti srpskog naroda da želi ustavnu i zakonsku vladu i da nema problem da primeni sve norme koje važe i u drugim zemljama", rekao je Pavlović.

Bez obzira što Sretenjski ustav nije zaživeo, kaže Pavlović, Srbija je jedna od prvih evropskih zemalja, a prva na čitavom Balkanu, koja je dobila svoj ustav.

"Norme koje su ugrađene u Sretenjski ustav su više-manje integrisane u sve ustave koje je Srbija donosila kao autonomna kneževina, kao kraljevina, kao nezavisna država, kao država u jugoslovenskoj zajednici. Takvih je ustava bilo je 13. Te norme - opštenarodna prava, sloboda, podela vlasti na tri grane koje se jedna drugoj ne mešaju, ograničenje vlasti vladaoca, do dan danas su aktuelne i u poslednem Ustavu Srbije", rekao je Pavlović.

Na pitanje kakve pouke Srbi mogu da izvuku iz sretenjskih događaja, Pavlović kaže da one mogu biti višestruke i da je to pouka o važnosti podele vlasti, pouke o slobodi i čuvanju stečene slobode od gaženja ustavnih normi i načela.

"Samo ustavna Srbija je napredna Srbija. Onoga trenutka kada se gazi ustav ili kada se norme ne poštuju ili kada je vladar pokušavao da ukine neke ustavne norme zarad nekakvih interesa, dolazilo je do velikih sukoba, do velikih poremećaja, pobuna", rekao je Pavlović.

Na pitanje da prokomentariše to što Srbija i Republika Srpska ove godine prvi put zajedno obeležavaju Sretenje - Dan državnosti, Pavlović kaže da je Sretenjski ustav po svojim normama i po svome sadržaju bio svesrpski ustav.

"Norme tog ustava - sloboda, podela vlasti, prava činovnika, Narodna skupština... to su norme koje treba da važe za sve Srbe, ma gde živeli. Posebno naglašavam slobodu za narod, koja je posebno ugrožena na jugu Srbije, na Kosovoj Metohiji, gde se Srbi i dan-danas bore za slobodu", zaključio je Pavlović.