Analitičari: Opozicija, Proglas i studenti za prelaznu Vladu - sad je već sve jasno

BEOGRAD - Studenti u blokadi koji su počeli proteste pre pet meseci povodom tregedije u Novom Sadu tvrdeći da ih politika ne zanima, sada traže formiranje ekspertske vlade poput Proglasa i opozicije, a sagovornici Tanjuga ocenjuju da su početni motivi protesta bili maska i da iza svega stoji politika i dolazak na vlast bez izbora.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da svako ko iole nešto zna o politici mogao je da prepozna da je ovo jedna "opasna operacija" gde je okupiran važan društveni podsistem, a to je prosveta, da bi se sproveo plan koji se čak i kodno zove "rušenje vlasti preko univerziteta".

"Ovo je neka vrsta javno proklamovane zavere između dela univerziteta, pre svega njegovih upravljačkih struktura, opozicionih stranaka, međunarodnog nevladinog sektora, njegovih lokalnih ispostava i parapolitičke organizacije koja se zove Proglas", rekao je Stanković za Tanjug.

Kako kaže, reč je o projektu rušenja vlasti preko univerziteta, kako se ta operacija i naziva u nekim bezbednosnim krugovima naziva.

"Dobili su novac, imaju rešenost, a postoji jedno anti-vučićevsko jezgro na beogradskim i drugim fakultetima koje ideološka isključivost tera u ovakvu vrstu radikalnog sukoba koji je opasan jer nanosi nesagledivu društvenu štetu univerzitetu i dovodi ga u pitanje...", rekao je Stanković.

Stanković navodi da je zahtev za prelaznom vladom dokaz da je od prvog do poslednjeg trenutka studentski pokret sa svim plenumima, šetnjama, blokadama, spotovima, filmićima o mladosti, koja je udarna snaga promena u društvu zapravo samo jedna propaganda koja prikriva političku suštinu.

"Od početka je bilo samo to. Kakvi crni zahtevi vezani za nadstrešnicu, to danas niko ne pominje. Danas se to koristi ritualno da se čuje i pravi neki simboličko-realni performans. To nema nikakve veze sa utvrđivanjem istine o tome", naglašava Stanković.

Na pitanje ko bi prema njegovom mišljenju trebalo da budu ti nezavisni stručnjaci u tzv. eksperstkoj vladi, Stanković smatra da u ovim okolnostima, u kojima se dešava politička kriza, nema neopredeljenih i nezavisnih stručnjaka, pa čak ni u regularnim okolnostima jer, kako kaže, svaki intelektualac koji se u javnosti angažuje se opredelio svojim postupcima za jednu političku stranu.

"To je jedan loš izraz odnosno manipulativno falširanje na onaj komunistički termin - poštena inteligencija. Ne postoji tako nešto. Svaki intelektualac u javnosti koji se angažuje se opredelio svojim diskursom i postupcima za jednu političku stranu, a u demokratiji je normalno da te političke strane budu različite, da polemišu, da razmenjuju argumente", naveo je Stanković.

Državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Miloš Garić, komentarišući približavanje stavova studenata i inicijative Proglas, kaže da je očigledno to njihov zajednički zahtev od samog početka, samo što je sada, kako kaže, izašao na površinu.

"Postoji jedan deo srpskog društva, okupljen oko Proglasa, koji je u tom svom elitističkom maniru postavio određene zahteve i ciljeve za koje smatra da treba da ih prihvati čitavo srpsko društvo, svi građani Srbije i da u tome ne sme niko da im oponira. Svako ko oponira tome, proglašava se za nekog ko je nedostojan da se uopšte u Srbiji pojavi kao politički akter i da ima svoje pravo glasa", kaže Garić za Tanjug.

Kako kaže, to je jako opasno, da se narodu oduzima suverenitet i mogućnost da na izborima, jedinim regularnim načinom biranja vlasti narod odluči, što u Proglasu ne žele.

"Nažalost, oni žele da do vlasti stignu nekim zaobilaznim putem, rušenjem vlasti na ulici i onda, nažalost, zloupotrebljavaju studente. Očigledno su studenti ta udarna pesnica, ova grupa studenata, najtvrđe jezgro koje je tu prisutno. To su ljudi koji su se stavili, nažalost, u službu politike i tih političkih aktera koji stoje iza njih", rekao je Garić.

Garić smatra da je sada cela priča demistifikovana i da je situacija jasna, ali poručuje i da treba da sačekaju izbore, pa da onda ponude svoju političku platformu građanima Srbije i da se vidi šta će narod o tome reći.

Za njega nema dileme da je grupa studenata u blokadi ovim pokazala koje su im bile namere od samog početka i da su početni motivi bili samo maska te da se dešava pokušaj rušenja vlasti na ulici, sto nije dobro.

Sa druge strane za izlazak iz krize je, kaže, dobro da ta grupa studenata, odnosno najtvrđe jezgro koje se bavi politikom, predstavi svoju političku platformu, plan za budućnost Srbije i da vidimo kako razmišljaju na sve političke teme - od ključnih nacionalnih do unutrašnjih i spoljnih, pa da onda ponude to na sledećim izborima.

"Država Srbija se već jasno odredila, neće biti prelazne vlade, moraju da sačekaju izbore i da se na tim izborima pojave kao politički akter", rekao je Garić.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Aleksandra Šuvaković rekla je za Tanjug da su studenti konačno izašli sa jednom političkom platformom i da je njihovo legitimno pravo da se politički angažuju i da naprave pokret, partiju, ali da svakako politici nije mesto na fakultetima i univerzitetima.

"Dakle, tu svoju platformu sad bi trebalo da sprovode izvan fakultetskih zgrada i da odblokiraju nastavu", rekla je Šuvaković.

Na pitanje da li novi zahtev studenata pokazuje da su od početka tražili promeni vlasti i da je prelazna vlada cilj zbog kojeg se četiri meseca "pumpa", Šuvaković je podsetila da su prvo postojala četiri studentska zahteva koja su ispunjena, a da su onda dobili odgovor da nisu, a da sada nema kraja tim zahtevima.

"Ja vidim da oni svakog dana izlaze sa nekim novim zahtevom, tako da će biti da je predsednik Republike bio u pravu da je neka politička agenda stajala iza svega ovoga", rekla je Šuvaković.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da postoji jasna sprega između studenata u blokadi i bivše vlasti, da imaju iste ciljeve kao i da je cilj prelazna vlada.

Komentarišući izjavu predsednika Novog DS S Miloša Jovanovića, o radikalizaciji protesta, da predsednik Srbije mora ode, da je cilj prelazna vlada u Srbiji i da je razgovarao sa određenim studentima o ovim temama, Brnabić je rekla da Vučić neće nigde da ode, da je prelazna vlada Đilasova ideja i da je nedopustivo za univerzitet, što se po prvi put dešava u istoriji Srbije, a to je jasna sprega između dekana i rektora i bivše vlasti, odnosno Đilasove opozicije.

Kako je rekla, oni rade na tome da ucene Srbiju i sve građane, kako bi "svi morali da popustimo pred nasiljem i tim terorističkim namerama, da bi oni nasiljem došli do Đilasove vlade".

Pre nekoliko dana predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će studenti objaviti, odnosno zahtevati formiranje prelazne vlade, a da je njihov suštinski zahtev promena vlasti i obojena revolucija u skladu sa stranim nalozima.

Kako je rekao, svima će to biti jasno u narednih nekoliko dana.

Posle njegove izjave, javnost je mogla da vidi zahtev inicijative Proglas iz koje su ocenili da bi "formiranje prelazne Vlade društvenog poverenja bio najoptimalniji način za miran izlaz iz dramatične društvene i političke krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi, a iz koje je neophodno što je pre izaći",

a zatim su i studenti više novosadskih i niških fakulteta u blokadi zatražili formiranje ekspertske vlade koju bi, kako kažu, činili stručnjaci i koja bi ispunila zahteve studenata.

Kako je akademik Vladimir Kostić rekao na okruglom stolu Proglasa, cilj formiranja prelazne vlade je stvaranje jedinstvenog fronta za izlaz iz političke krize, a bila bi "oročenog mandata, gde će na čelu resora biti stručnjaci i koja će biti usmerena na ispunjenju studentskih zahteva, stvaranje uslova za fer i slobodne izbore".

Studenti u blokadi novosadskih Prirodno-matematičkog fakulteta, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Tehnološkog fakulteta, Visoke poslovne škole u Novom Sadu i Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin u Zrenjaninu saopstili su sinoć da je "jedino moguće rešenje ekspertska vlada" u čijem bi sastavu bili nezavisni stručnjaci.

Neformalne grupe studenata Univerziteta u Nišu danas su Instagram nalogu objavili takođe da izlaz iz krize vide u ekspertskoj vladi, a formiranje ekspertske vlade podržali su još neki fakulteti.