Rade Ristanović: Srpski narod je imao ogromnu ulogu u slamanju nacizma na ovom prostoru

BEOGRAD - Viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju Rade Ristanović izjavio je danas da je važno obeležiti Dan pobede - 9. maj i ocenio da je srpski narod imao ogromnu ulogu u slamanju nacizma na ovom prostoru.

"Srbija, srpski narod, treba da obeležava Dan pobede. On je, pored jevrejskog naroda, najviše bio stradalnik na ovom prostoru. Takođe, veliki broj pripadnika srpskog naroda bio je u pokretima otpora. Mi smo imali dva pokreta otpora, narodno-oslobodilački i ravnogorski pokret", rekao je Ristanović za Tanjug.

Povodom obeležavanja Dana pobede, Ristanović je podsetio da je veliki broj naših sunarodnika bio u narodno-oslobodilačkom pokretu, koji je pobedio nacizam na ovim prostorima.

Govoreći o istorijskim okolnostima koje su dovele do Dana pobede, Ristanović je podsetio da su se posle samoubistva vođe Trećeg Rajha Adolfa Hitlera stekli preduslovi za potpisivanje kapitulacije Nemačke koja se prvi put odigrala 7. maja 1945. godine, da bi nešto pre ponoći 8. maja po berlinskom vremenu došlo do drugog potpisivanja kapitulacije, u kojem je učestvovao i Sovjetski Savez.

Kako je po moskovskom vremenu tada prošla ponoć i počeo je 9. maj, ovaj dan se uzima za datum proslave u Rusiji.

"Zato imamo razliku u obeležavanju Dana pobede u Rusiji i na zapadu. Ovo je jako važan dan, s obzirom na to da je ovo najveći sukob u istoriji ljudske civilizacije. Procenjuje se da je poginulo više od 50 miliona ljudi. Takođe je uvek neophodno istaći da je tokom Drugog svetskog rata izveden Holokaust", rekao je Ristanović.

Na pitanje kako se Dan pobede obeležava u svetu, on je odgovorio da to zavisi od trenutnih spoljno-političkih i unutrašnjih okolnosti u pojedinim zemljama.

"Oseća se pojava političke instrumentalizacije ovog događaja i na istoku i na zapadu, što je sasvim protivno tradicijama i u određenoj meri vređa žrtve Drugog svetskog rata", ocenio je Ristanović.

On je naveo da se ovom danu pridavala velika pažnja u socijalističkoj Jugoslaviji, koja je gradila svoj narativ na narodno-oslobodilačkoj borbi i izvođenju revolucije.

"To je obično bila neka vojna parada. Učestvovao bi veliki broj ljudi. Danas nemamo ovakav način obeležavanja, zato što svaka od zemalja naslednica bivše Jugoslavije drugačije tumači ovaj sukob", rekao je Ristanović.

Na pitanje kako gleda na pokušaje revizionizma istorije Drugog svetskog rata koji postoje u Evropi, Ristanović je odgovorio da u revizionizmu prednjače (postsovjetske) baltičke države.

"One su uništile gotovo sve spomenike koji su bili posvećeni crvenoarmejcima. Nažalost, ovakav način odnosa prema spomenicima onima koji su pali za borbu protiv nacizma, imao je domino efekat. Danas i u Češkoj, koja je po prirodi demokratska i liberalna država, imamo uništavanje spomenika crvenoarmejcima. Ovo su najgrublji oblici revizije. Ima tu i svetlih primera - u sred Beča postoji spomenik crvenoarmejcima koji niko ne dira i koji je u jako dobrom stanju", rekao je Ristanović.

Govoreći o reviziji na prostoru bivše Jugoslavije, naveo je da postoje ljudi koji kažu da je nakon završetka Drugog svetskog rata samo nastavljena okupacija, pošto je promenjeno društveno uređenje u komunističko.

"Što svakako ne stoji, kada sagledamo istorijske činjenice. Suštinski, jeste došlo do određene represije, ali ona svakako nije bila na nivou one nacističke i nije uporediva sa njom", kazao je Ristanović.

Na pitanje kako ocenjuje izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je rekao da su SAD najzaslužnije za savezničku pobedu u Drugom svetskom ratu, Ristanović je ocenio da je to izjava za dnevno-političku upotrebu.

"Amerika jeste veoma zaslužna, sigurno najzaslužnija posle Sovjetskog Saveza, s obzirom na to da je svojom ekonomskom snagom doprinela slamanju nacizma, a ne toliko svojim vojnim operacijama i svojim vojnim efektivama... U slamanju carskog Japana, Amerika ima veliku ulogu, ali svakako nije najznačajnija država koja je dovela do slamanja nacizma. To je Rusija, nesumljivo. Ona je imala i najveće gubitke. Više je ginulo ruskih crvenoarmejaca na istoku u jednom danu, nego svih vojnih zarobljenika zapadnih zemalja u nemačkim logorima tokom Drugog svetskog rata", rekao je Ristanović.