Branko Nadoveza: Putinov predlog nedovoljno operativno razjašnjen, bliži smo nastavku rata

BEOGRAD - Naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije Branko Nadoveza ocenio je da predlog ruskog predsednika Vladimira Putina, da se napravi tampon zona duž čitave granice između Rusije i Ukrajine, nije dovoljno operativno razjašnjen.

Nadoveza za Tanjug navodi da mu se čini da je mir vrlo daleko i da svi elementi govore da se više može ići ka ratu nego ka miru, jer nepostoji političko rešenja koje bi zadovoljilo sve strane, a što bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude redefinisanje Ukrajine poput Dejtonskog sporazuma u BiH.

Prema njegovim rečima, u predlogu predsednika Rusije nije razjašnjena ta granica koja sada faktički postoji kao administrativna, a suštinski je južni deo pod kontrolom Rusije.

"Oni su to pomerili znatno prema zapadu, a Ukrajinci drže severni deo čitave granice. Oni su ušli prilično u rusku administrativnu zonu i do Kurska. Putin nije predložio dovoljno operativno kako bi se to uradilo, ko bi držao to, ko bi kontrolisao to i koji su ciljevi toga", kazao je Nadoveza.

Navodeći da prema stanju na terenu sve ukazuje da se više ide ka ratu, nego ka miru, Nadoveza kaže da će tako biti pogotovu ako se implementira novi privredni ugovor Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine.

Kako je dodao, taj ugovor je, prema njegovom mišljenju, izuzetno povoljan za Ukrajinu u svakom pogledu i može dodatno iskomplikovati stvari.

"Amerika više ne bi pristala čak ni na autonomiju Donbasa, možda bi tu Krim ispao iz igre, dok Zapad čak ni Krim ne priznaje kao sastavni deo Rusije. Znači, dodatno može jako iskomplikovati stvari jer je nepovoljno za Rusiju", pojašnjava.

Govoreći o pregovorima o postizanju mira između Rusije i Ukrajine, Nadoveza podseća na neuspele pokušaje u Istanbulu, Saudijskoj Arabiji i Švajcarskoj i dodaje da to očigledno nisu centri moći.

"Verovatno će sporazum između Putina i Donalda Trampa dovesti do nekog rešenja koje će zadovoljiti obe strane, a to bi bio neki novi Dejtonski sporazum, odnosno redefinisanje Ukrajine kao države", rekao je.

Kako je kazao, to bi značilo podelu na ruski i ukrajinski deo do Dnjepra, gde bi do Dnjepra dobila naziv "Novorusija".

"Time bi bile zadovoljene obe strane, prvo što bi ta Novorusija mogla da uspešno kontroliše da Ukrajina ne uđe u EU, NATO pakt, a Ukrajinci bi mogli biti zadovoljni što Ukrajina ostaje celovita država, bez Krima naravno", naveo je.

Kako dodaje, to je jedino rešenje koje može zadovoljiti obe strane.

"Ne bi bili srećni, ali bi bili zadovoljni, nešto kao mi sa Bosnom i Hercegovinom, nismo mi srećni sa Dejtonom, ali smo zadovoljni", rekao je Nadoveza.

Upitan na osnovu trenutne situacije u BiH, da li bi takvo rešenje dovelo do trenutnog primirja, ali ne i trajnog rešenja situacije, Nadoveza ističe da je u tome i razlika jer interes velikih sila je da postepeno pretvore Bosnu i Hercegovinu u unitarnu državu.

Nadoveza navodi da Evropska unija i zapadna Evropa imaju jasan stav po pitanju apsolutne podrške Ukrajini, Ukrajini u NATO i Evropskoj uniji i u celovitim granicama sa Krimom i Donbasom.

"Ukrajina je za njih kao neki nosilac zapadnih vrednosti, odnosno protiv Rusije, oni će Ukrajinu apsolutno do kraja podržavati u svakom pogledu i vojnom i finansijskom i ekonomskom tako da od Evropske unije ne treba očekivati nikakav pomak, jer oni su jasni u svojim namerama i ciljevima", kazao je.

Nadoveza dodaje da će Tramp i Amerika ipak tražiti neko rešenje koje će zadovoljiti sve, dok Evropska unija apsolutno želi poraz i neuspeh Rusije.