Počela kampanja “Naizgled zdrav” o skrivenim rizicima kardiovaskularnih bolesti

BEOGRAD  - Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara “Moja druga šansa” i "Forum pacijenata Srbije" pokrenula su danas kampanju pod nazivom “Naizgled zdrav” s ciljem da podignu svest o skrivenim rizicima kardiovaskularnih bolesti, stanjima koja često protiču bez simptoma, a mogu imati ozbiljne posledice.

Kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje Petar Otašević ukazao je na to da više od 56.000 ljudi godišnje u Srbiji izgubi život od posledica kardiovaskularnih bolesti.

“Dok svakog dana u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak 132 ljudi, stručnjaci upozoravaju na činjenicu koja ne sme da se ignoriše, a to je da se čak 80 odsto tih tragičnih događaja može sprečiti”, rekao je Otašević za Tanjug.

Naglasio je da se najveći „tihi“ rizik krije u povišenom LDL holesterolu, poznatom i kao „loš“ holesterol.

“Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost tokom života mogu dovesti do povećanih vrednosti lošeg -LDL holesterola u krvi, tiho pripremajući teren za nastanak srčanog ili moždanog udara”, rekao je Otašević.

Naveo je da je ključ je u boljoj kontroli faktora rizika, a pogotovo LDL holesterola, koji je, kako je rekao, možda najpodmukliji, ali se istovremeno može držati pod kontrolom.

“Pravovremeno prepoznavanje i kontrola faktora rizika, uz adekvatnu terapiju, mogu značajno produžiti život pacijentima. Glavni uzročnici su pušenje, fizička neaktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes. On ne daje nikakve simptome, a često se otkrije tek nakon infarkta miokarda”, rekao je Otašević.

On je naglasio da je čak 80 odsto kardiovaskularnih komplikacija moguće sprečiti redovnim pregledima i pravovremenom terapijom.

“Osoba može izgledati vitalno, biti fizički aktivna i bez tegoba, a da istovremeno ima povišen holesterol ili krvni pritisak, tihi faktori rizika koji često ostaju neprimećeni sve do infarkta ili moždanog udara”, rekao je Otašević.

Objasnio je da su kliničke manifestacije ateroskleroze brojne i da zavise od stepena i brzine suženja krvnih sudova.

"Kada se razvije u arterijama koje snabdevaju mozak - karotidne arterije, može doći do moždanog udara. Ukoliko zahvati koronarne arterije koje snabdevaju srce, sledi infarkt”, dodao je on.

Otašević ističe da kao kardiolog svakodnevno viđa posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neotkriven.

“Zato je ključno redovno meriti holesterol, posebno nakon 40. godine. Takođe, laboratorije moraju prilagoditi referentne vrednosti, za zdravu osobu LDL do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali kod pacijenata koji su imali infarkt, stent ili bajpas, cilj je da im vrednosti budu ispod 1,4 mmol/l. Pacijenti su često u zabludi jer vide 'normalne' vrednosti koje važe za zdrave osobe”, rekao je Otašević.

Naglasio je da se u cilju sprečavanja novih infarkta moramo pojačati svest o preventivnim pregledima, realnim ciljnim vrednostima i pravovremenoj terapiji.

“Danas imamo efikasne lekove, uključujući i one koji se daju svega dva puta godišnje i snižavaju LDL za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost jesu važni, ali uglavnom nisu dovoljni”, rekao je Otašević.