Stanislav Sretenović: Francusko-nemačko prijateljstvo je bilo i biće okosnica EU

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas da iako je Francuska jedna od stubova EU, uz Francusku uvek ide njena partnerka Nemačka kada je reč o upravljanju EU, i dodao da je francusko-nemačko prijateljstvo, odnosno osovina Pariz-Berlin, bilo i da će biti i u budućnosti okosnica EU.

"Možda će se u određenom trenutku pojedini političari nametnuti u perspektivi kao lideri EU, ali suštinski to nije bitno. Bitno je kako EU funkcioniše, dok ona funkcioniše sa svojim institucijama, prvenstveno na ekonomskom planu, dotle će EU biti vođena u smislu razvoja i značaja u svetskim odnosima", ocenio je on za Tanjug.

Sretenović je rekao, govoreći o obeležavanju francuskog državnog praznika Dan pada Bastilje, da se ova 236. godišnjica pada Bastilje ove godine slavi u specifičnoj situaciji u kojoj se Francuska nalazi zajedno sa EU, vezanoj za poziciju Francuske unutar EU, njene odnose sa Nemačkom, Velikom Britanijom, i translatlantske odnose Francuske sa SAD i EU preko Francuske prema SAD i predsednikom Donaldom Trampom.

"Tu je i pitanje odnosa prema ratu u Ukrajini i prema veoma teškoj ratnoj situaciji na Bliskom istoku. To su neka pitanja u međunarodnim odnosima koja preovladavaju u razgovorima i percepcijama vezanim za proslavu 14. jula u Francuskoj", naveo je on.

Govoreći o izazovima sa kojima Francuska treba da se suoči da bi ostala slobodna i bila gospodan svoje sudbine, Sretenović je rekao da je 14. jul takođe i trenutak oko kog se francuski političari obraćaju svojoj naciji, prvenstveno francuski predsednik Emanuel Makron koji se radicionalno pre 14. jula obraća Francuzima u rezidenciji ministra odbrane.

Kako je naveo, u tom govoru koji je karaksterističan za 14. jul rečeno je nešto što mnogima zvuči kao ratnički govor i što mnogi smatraju željom Makrona da vojnu poziciju Francuske, kao jedine nuklearne sile EU, ojača, a to je činjenica da Makron pomenuo da će budžet Francuske za 2026. godinu morati da bude opterećen sa dodatne tri milijarde evra, a za 2027. godinu sa još oko tri milijarde evra.

"To će značiti da je francuski vojni budžet u toku prvog i drugog mandata skočio duplo, sa oko 32 milijarde evra na oko 64 milijarde evra. To je veliki pritisak na Francuze i francuske poreske obveznike i vladu Bajrua koja već ima problema sa izglasavanjem budžeta pošto nema većinu u parlamentu", izjavio je istoričar.

Sretenović je dodao da su to pitanja koja će se rešavati u narednom periodu, a koja opterećuju unutrašnju francusku politiku u ovom trenutku.