Vladimir Marinković: Ne očekujem epohalna saznanja nakon objavljivanja KGB dosijea o Kenediju

BEOGRAD - Osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković izjavio je danas da ne očekuje da će javnost nešto novo i epohalno saznati i otkriti nakon što tajni dosijei koje je prikupio Komitet državne bezbednosti (KGB) iz sovjetskog doba, u vezi sa atentatom na bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija 1963. godine, budu prvi put otkriveni američkoj javnosti.

Marinković je za Tanjug ocenio, odgovarajući na pitanje šta bi sada, 60 godina kasnije, mogli da otkriju dosijei KGB-a o ubistvu Kenedija, da se neće ništa mnogo saznati bez obzira šta god KGB bude pustila u vezi atentata.

Napomenuo je da je američki predsednik Donald Tramp svojom izvršnom naredbom i zakonom iz marta ove godine dopustio da se sva ta dokumenta obaveštajnih službi vezana za atentat na Kenedija digitalizuju i učine dostupnim za javnost.

"Iako se to desilo u martu, ono što je činjenica je da nismo nešto novo saznali o tom ubistvu, nemamo nikakve nove podatke niti činjenice. Ukoliko je i umešana domaća služba tamo, očigledno je da su oni dobro prikrili svoje tragove", izjavio je on.

Na pitanje da li je Moskva znala više nego što je ikada priznala i da je KGB pratio Kenedija i njegovog atentatora, Marinković je rekao da je to moguće i da će se sve to saznati u narednim mesecima i godinama, istakavši da je Tramp neko ko stvarno ima političku volju i ko želi da se istina o atentatu na Kenedija sazna.

"S obzirom na to da je i on sam neko ko je bio izložen u svojoj predsedničkoj kampanji nekoliko puta pokušajima atentata, jedan je bio gotovo uspešan, i to u mestu koje ima 13.000 stanovnika i koje nije komplikovano kada je u pitanju bezbednost tako važne ličnosti, Tramp želi da se sazna da li postoji umešanost obaveštajnih službi u atentatu na Kenedija ili prethodne atentate koji su se dogodili u američkoj istoriji", naveo je on.

Odgovarajući na pitanje da li postoji šansa da je ovo osveta Kremlja zbog Trampove odluke da Evropljanima proda američko oružje za Ukrajinu, Marinković je ocenio da se ne radi o osveti, već o tome da obe zemlje, pa i Rusija, koriste određene momente da zaštite svoje interese ugrožavajući poziciju svog protivnika, u ovom slučaju SAD.

Govoreći o odnosima Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampovoj odluci da obnovi slanje oružja Ukrajini i uslovi Moskvu novim ultimatumom od 50 dana za potpisivanje primirja, Marinković je rekao da, iako je dobro što je pokrenut neki dijalog između Rusije i Ukrajine zahvaljujući Trampu, za Trampov ukus preduzetnika, poslovnog čoveka i čoveka koji je navikao da rešava stvari brzo i efikasno, pregovori o miru previše sporo idu.

Mislim da on stiče utisak da Rusija i predsednik Putin nisu partneri na koje on može da računa, i da kroz tu njegovu dobru volju i otvorenost za razgovor i rešenje problema kupuju sebi vreme kako bi napravili bolju poziciju", ocenio je on i dodao da deluje kao da Moskvi nije ključni prioritet da se dođe do primirja i rešenja koje bi moglo da bude temelj za buduće političko rešenje između Rusije i Ukrajine.

To ponašanje Rusije nije dobro ni za Rusiju, ni za Ukrajinu ali ni za ceo svet, istakao je Marinković i poručio da udaljavanje pozicija dva lidera, Trampa i Putina, apsolutno ne bi bilo dobro za mir.