Vladan Petrov: Presuda Dodiku ne može da se opravda sa pravnog aspekta

BEOGRAD - Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da za presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku ne može naći opravdanje sa pravnog aspekta, ali da je ona očekivana imajući u vidu da je, kako je rekao, na funkciji u Bosni i Hercegovini nelegalno i nelegitimno imenovani visoki predstavnik.

Petrov je kazao da ni po Ustavu BiH ni po aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma nije predviđeno da visoki predstavnik, čijom je odlukom uvedeno krivično delo za nepoštovanje njegovih odluka, zbog čega je pravnosnažno osuđen predsednik Republike Srpske, bude nosilac bilo koje od tri vlasti u državi.

Ukazao je da visoki predstavnik nije ni organ izvršne ni zakonodavne, a kamoli ustavotvorne vlasti ili organ pravosuđa, ali da je vremenom u praksi ustavno-pravnog, odnosno ustavno-političkog poretka BiH, postao gotovo omnipotentni organ.

''Ovo je vrh ledenog brega. Decenijama unazad imali smo brojne kontroverzne odluke visokog predstavnika koji je i ranije propisivao krivična dela, bio zakonodavac, menjao je kantonalne i entitetske ustave i zakone. U pravnom smislu ovakva pravnosnažna presuda ne može da se brani, čijem god narodu da pripadate. Ako ste objektivan i stručan pravnik ne možete naći opravdanje za ovakvu presudu'', rekao je Petrov za TV Prva.

Na pitanje o daljem toku u predmetu protiv Dodika, Petrov je kazao da je presuda pravosnažna što znači da u redovnom postupku više nema pravnih instanci, a da bi Ustavni sud BiH mogao da reaguje na ispravan način, ali da je ta institucija već duže vreme u ''osetljivom stanju'' i bez sudija iz Republike Srpske.

''Kad Ustavni sud jedne države ima tako otežanu poziciju i kada tako teško iznutra funkcioniše, uz prisustvo i dalje stranih sudija, ne možete imati preterano velika očekivanja. Kao pravnik apelujem da se iskoriste sva pravna sredstva, pa i tužba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu'', rekao je Petrov.

Govoreći o funkciji visokog predstavnika u BiH, Petrov je rekao je on trebalo da bude ''politički staratelj'' za ustavni poredak BiH i da je bilo predviđeno da postoji relativno kratko, dok profunkcionišu ustavni organi unutar BiH.

Komentarišući izjavu bošnjačkog člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića da je Srbija nije garant već potpisnik Dejtonskog sporazuma, Petrov je rekao da kao sudija Ustavnog suda ne može da komentariše izjave političara, ali da kao profesor prava tu izjavu vidi kao čisto političku dodajući da nema nikakvu pravnu težinu.

''Reč je o jednom tumačenju koje odgovara aktuelnoj bošnjačkoj eliti, jer je on njen predstavnik'', rekao je Petrov.

Istakao je da BiH, Hrvatska i SR Jugoslavija, koje su zaključile Dejtonski sporazum, nisu samo puke potpisnice tog akta već da su preuzele i obaveze da svojim postupanjem garantuju da se trajno poštuju svi pravni principi na kojima bi trebalo da počiva taj sporazum kao višestrani multilateralni međunarodni ugovor.

''A ti principi su i principi povelje UN. Nažalost, ne samo na primeru BiH, nego i u svetu, svedoci smo da se ti principi, pre svega princip nepovredivosti granica i zaštite teritorijalnog integriteta, ne poštuju. A Srbija je jedna od retkih država koja je dosledna u poštovanju tog principa'', rekao je Petrov.

Podsetio je i da Ustav BiH predstavlja aneks 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma i da po načinu donošenja, sadržini i rešenjima taj ustav predstavlja osobeni pravno-politički akt koji je deo šireg međunarodno-pravnog sporazuma, čiji je potpisnik i garant bila Savezna Republika Jugoslavija, a danas Srbija kao nastavljač kontinuiteta tadašnje države.

''Nažalost, Dejtonski ustav godinama funkcioniše na način koji je krajnje osoben, postepenim uvođenjem, a potom i širenjem određenih ovlašćenja državnih, odnosno političkih i drugih institucija, koje nemaju svoje utemeljenje u samom Dejtonskom ustavu'', rekao je Petrov.

Apelaciono odeljenje Suda BiH potvrdilo je u petak prvostepenu presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita.