Dimitrije Milić: Susret Tramp - Putin na američkoj teritoriji presedan i vid američkog ustupka

BEOGRAD - Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenio je danas da susret američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, odnosno na američkoj teritoriji, predstavlja presedan i kako kaže, vid ustupka sa američke strane, kako bi se pokrenuli razgovori.

"Ako bismo gledali neki prethodni period, od 2022. godine i početka rata, kada je postojao pokušaj zapadnih država da, međunarodno gledano, izoluju Vladimira Putina, da se ne sastaju sa njim i da nemaju taj vid dogovora i razgovora, čime bi ga legitimizovali kao lidera - ovaj vid sastanka ga legitimizuje kao lidera", rekao je Milić za Tanjug.

Naveo je da Rusija šalje poruke da želi da o pitanjima Istočne Evrope razgovara isključivo sa SAD, kao najjačom silom Zapada.

"Tako da ovaj vid sastanka, jedan na jedan, gde nema EU, gde nema Ukrajine, jeste vid ustupaka sa američke strane, da bi se razgovori pokrenuli", ocenio je Milić.

Na pitanje da li ovaj sastanak vraća Putina na vrhove svetske diplomatije, Milić je podsetio da je Rusija već imala diplomatske aktivnosti u državama koje joj nisu uvele sankcije, odnosno u državama globalnog juga, tzv. trećeg sveta, državama na Bliskom Istoku...

"Kada se govori o zapadnim državama, jeste izuzetak to što je američki lider pristao da se vidi sa njim jedan na jedan, uprkos sankcijama koje postoje i poternici koja postoji kada se govori o Međunarodnom sudu. Tako da, to jeste za njega (Putina) bitno, ali s druge strane, ako ne dođe do rezultata, pretpostavljam da bi u tom scenariju SAD morale da eskaliraju odnose, odnosno da uvede nove sankcije, da pokušaju da više naoružavaju Ukrajinu", kazao je Milić.

Upitan da li će se razmena teritorija između Ukrajine i Rusije naći "na stolu" tokom sastanka na Aljasci, on je odgovorio da će se verovatno naći kao jedna od opcija, iz razloga što trenutnu teritoriju Ukrajine koju Rusija kontroliše, a koja je nešto ispod 20 odsto ukupne teritorije te zemlje, ne prati ono što su administrativne linije ukrajinskih regiona pre rata i ne prati ono što su logične populacione celine.

"Ako pogledate neke prethodne popise, regione gde su živeli Rusi i gde su živeli Ukrajinci, odnosno ljudi koji su izjašnjavali kao Rusi ili Ukrajinci, oni nisu reflektovani kroz linije na frontu. Ima dosta ljudi koji žive u Odeskoj oblasti, koji se izjašnjavaju kao Rusi, procentualno više u toj oblasti, nego recimo u Hersonskoj oblasti, gde Rusija kontroliše nadpolovičan deo ove oblasti", rekao je Milić.

Podsetio je i da Rusija ne kontroliše regionalne centre dveju oblasti - Herson i Zaporožje.

Na pitanje šta će Tramp ponuditi Putinu i da li je povačenje američkih sankcija avioindustriji jedna od ponuda, Milić je odgovorio da bi se povlačenje američkih sankcija verovatno odnosilo na prodaju delova i servis ruskih aviona koji su proizvedeni od strane američkog Boinga.

"S obzirom na to da su oni pod sankcijom od 2022. godine, Rusija je do sada ilegalno nabavila okvirno oko pola milijarde vrednosti u dolarima - različitih delova koje se tiču Boinga, da ne bi njena nacionalna aviokompanija propala zbog manjka delova i održavanja. Pretpostavljam da pokušavaju da ponude ustupak Putinu, kroz stvaranje posla za Boing", kazao je Milić.

Kada se radi o sankcijama na industriju fosilnih goriva, Milić je naveo da su one bitne jer se budžet Rusije dugo godina u dvotrećinskom udelu oslanjao na prihode od eksploatacije nafte i gasa.

"Ako govorimo o ruskoj tekućoj likvidnosti, fosilna goriva su vrlo bitna. Tako da pretpostavljam da postoje određene tačke gde bi Rusija bila zainteresovana, kada se radi o Aljasci i o najbližem regionu", ocenio je Milić.

Ukidanju nekih pojedinačnih sankcija, kaže Milić, zavisi od slučaja do slučaja i dodaje da tu Amerika ima mnogo manje uticaja, nego EU.

"Ako se pogleda ekonomska razmena između SAD i Rusije pre početka rata, recimo u 2021. godini, ona je bila samo nekoliko desetina milijardi dolara, koliko je bila razmena te godine između Srbije i EU. Vrlo mali je taj nivo međusobne trgovinske razmene te dve države (SAD i Rusije). Sa tim sankcijama imaju mnogo manje uticaja, osim sankcija koje se tiču tehnološkog sektora, gde Rusija nema na svojoj teritoriji proizvodnju naprednih mikročipova i različitih drugih visokotehnoloških elemenata", naveo je Milić.

Na pitanje šta će biti ukoliko sastanak ne uspe i ne dođe do nekih rezultata, on je odgovorio da će Amerika verovatno morati da vrši neki vid daljih eskalacija, bilo u vidu sankcija, bilo u pritisku na bliskoistočne države da one povećaju svoju proizvodnju fosilnih goriva, ne bi li tako, kaže on, dalje oborili cenu na globalnom tržištu i samim time oštetili ruski budžet.

"Teške posledice mogu biti naoružavanje Ukrajine naprednijim arsenalom koje može da gađa različite gradove u Rusiji, kao što su Moskva, i Sankt Peterburg, 'tomahavk' rakete", kazao je Milić.

Dodao je da je ključno i kako će se EU postaviti, s obzirom da je ovde više u pitanju njena bezbednost.

"Ona preuzima kroz vreme veći deo tereta, kada se govori o finansiranju ukrajinske odbrane, kada se govori o finansiranju ukrajinske države i kada se govori o udelu vojne opreme, u vrednosti koju ona transferiše u odnosu na Ukrajinu, gde američki udeo polako pada", kazao je Milić.

Na pitanje da li očekuje neki konkretan dogovor, Milić odgovara da otkad je počeo direkan dijalog dve strane u Rijadu, od tada postoje teatralne i pompezne najave da će se mnogo šta rešiti u tim razgovorima.

"Tako da je teško očekivati neki veliki proboj u ovom sastanku, ukoliko gledamo neke prethodne obrasce. Bilo bi u tom smislu veliko iznenađenje. Trenutne pozicije dve strane deluju dosta daleko, a teško je napraviti održiv dogovor gde nemate EU i gde nemate Ukrajinu, jer se njih direktno tiču ove postavke, naročito kada se govori o EU", zaključio je Milić.