Đorđe Todorov: Mi smo uz porodice nestalih, učinićemo sve da se donese Zakon o nestalima

BEOGRAD - Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih u AP Kosovu i Metohiji predstavilo je danas uoči 30. avgusta Međunarodnog dana nestalih dopunjeno izdanje monografije "Oteta istina", koja je svedočanstvo tragičnih dešavanja na KiM.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđe Todorov izjavio je da će država i ministarstvo ostati uz porodice nestalih i da će učiniti sve da se stvori okvir i uslovi da se što pre donese Zakon o nestalima kako bi porodice i rodbina dobili satisfakciju i zadovoljenje pravde.

Todorov je naglasio da za sve zločine postoji nula osuđenih i dodao da u ovom slučaju nula nije samo opisni broj već činjenica koja opisuje odnos dela međunarodne zajednice koja smatra da će svi ostali brojevi kidnapovnaih ubijenih i žrtva u kombinaciji dati vrednost nula i da tako neće postojati.

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić podsetio je da i Prišitna i Zagreb i Sarajevo od pitanja nestalih prave potličko pitanje.

Naglasio je da je stuacija za srpski narod na KiM danas možda i najteža od 1999. zbog nedovoljnog angažmana međunarodnih snaga na KiM.

Načelnica Odeljenja za nestala lica Komeserijata za izbeglice Ljiljana Krstić ocenila je da monografija podseća da traganje za istinom nije završeno.

"Monografija je i opomena i obaveza. Uverena sam da će monografija biti korak ka tome da žrtve dobiju mesto u kolektvinom pamćenju a porodice podršku koju zaista zaslužuju", kazala je ona i dodala da je Međunarodni dan nestalih podsetnik da u borbi za rasvetaljavaje sudbine nestalih nema odustajanja.

Komsija za nestale i Komeserijat za izbeglice i migracije uvek će, dodala je, biti vetar u leđa porodicama kada im zatreba hrabrosti i ruka kada se posustane.

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Verica Tomanović rekla je da i posle 26 i 27 godina od tragičnih događaja nije uložen maksimalan napor i konstruktivnost, kao i da traganje za istinom kontinuirano traje iako je već nekoliko godina prekinut rad radnih grupa za nestale Beograda i Prištine, i da su suočeni sa blokadom infomracija predstavnika dela zemalja koje su 1999. bile na KiM.

"Arhivi su za nas nedostupni, podaci se skrivaju, zločinaca nema, procesuiranja nema, potpuna je nezainteresovanost za rasrešavanje sudbine oko 1.590 nestalih na KiM. U Prištini u mrtvačnici godinama se nalaze posmrtni ostaci 350 neidentifikovanih ljudi. Stopiran je rad na otvaranju poznatih mesta ukopa žrtava, međunarodni predstavnici nisu ispoštovali potpisane sporazume i dokumenta", rekla je Tomanović.

Ona je podsetila da je najaveći broj otetih bio nakon potpisivanja Rezolucije 1244.

To su, kako je navela, bila zla vremena u kojima je iščezao jedan narod - nestali su rudari, lekari, novinari, sveštena lica, nemoćini, bolesni, starci koji su sebe ugradili u svaki kutak KiM u nezaborav.

To su nevini ljudi - heroji koji žive i danas u svakome od njih, rekla je ona i navela da monografija govori o stradanju autohnotonog naroda.

Monofrafija, dodala je, obuhvata kratak opis informacija o prijavljenim slučajevima žrtava u bazi podataka Udruženja od osnivanja 2000. godine do kraja jula 2025.

"Nismo zadovoljni postignutim rezultatima u ostvarivanju prava porodica na istinu o sudbinama bliskih srodnika, prava na pravdu, reparaciju i memorijalizaciju", rečeno je na skupu.

Na skupu su govorili i generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović i istoričar Nenad Antonijević muzejski savetnik Muzeja žtrava genocida Beograd.