Stanislav Sretenović: Ključni faktor francuskih protesta je kako će se poneti levičari

BEOGRAD - Predlog reforme penzionog sistema u Francuskoj, koji je izazvao velike proteste, ulazi u odlučujuću raspravu u parlamentu, a jedan od ključnih faktora za rešenje može da bude i to kako će se poneti levičarske stranke, rekao je danas za Tanjug istoričar i gostujući profesor na Sorboni Stanislav Sretenović.

On kaže da je pitanje da li će levičari, pre svega okupljeni oko Žan-Lik Melanšona, uspeti da drže na određenoj distanci ekstremiste u svojim redovima i prihvate pravila parlamnetarne borbe.

"Ipak, mislim da Francuska ima dovoljno tradicije i institucionalnog kapaciteta da nađe kompromis između vladajuće većine i sindikata, s tim da će možda morati i da dođe do modifikacije predloga", kaže Sretenović.

Dodaje da to će se to videti već u sredu, kada zakon dolazi u parlament.

"Vlada nema većinu, ali radi da kod centrističkih i umereno desničarskih partija dobije dovoljno glasova za predlog reformi", kaže Sretenović.

On smatra da aktuelni protesti ne održavajju borbu klasa, niti da se radi o nekakvom predrevolicionarnom stanju.

"Činjenica je da je veliki broj ljudi protiv ove reforme, između milion i tri miliona, što defintivno ukazuje na to da postoji nezadovoljstvo u određenim sektorima, ali se s druge strane mnogi se ne slažu sa ovim metodama i instistiraju na inistitucionalnom rešenju", navodi Sretenović.

Ističe da je suština razloga koji su doveli do protesta u Francuskoj to da se ljudi plaše da će raditi više za manje novca.

"Postoje i grupe koje se bore i za ravnopravnsot polova u pogledu određivanja penzija, a ima i straha od privatizacije određenih sektora", napominje Sretenović.

Primećuje i da se učesnici protesta sve više udaljavaju od osnovnih zahteva - da ne bude usvojeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

"Minimalne penzije kreću se od 1.500 evra pa naviše, ali i troškovi u poslednjem periodu sve više rastu, pa se ljudi plaše da će biti još manje nakon reformi", kaže Sretenović.

Napominje da se osam sindikata udružilo i stiglo do umerenog cilja, to jest da razgovarju s predsednikom Emanuelom Makronom, koji im je odgovorio u pisanoj formi.

Kao jedan od problema naveo je nedovoljnu komunikaciju između predlagača zakona i građana, kojima očigledno nije dobro objašnjeno šta ta reforma znači za njih kao pojedince.