Macut: Prvog novembra treba prevazići podele, odati poštu stradalima u Novom Sadu

BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut poručio je danas da 1. novembra na godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za kada su studenti u blokadi zakazali skup u tom gradu, treba dostojanstveno odati poštu stradalima i pokazati da se mogu prevazići podele.

Macut je rekao da 1. novembar nije datum u kalendaru već dan koji, kako je istakao, treba provesti u dostojanstvu i odati poštu žrtvama nesreće. ''Mi moramo da izađemo iz toga u miru i jedinstvu, jedinstvu osećanja prema stradalim našim sugrađanima, pre svega građanima Novog Sada, ali i Srbije. Mislim da je to dan kada treba da pokažemo da možemo prevazići podele, koje su krenule kao protest zbog rušenja tog objekta i razvile se u jasan politički pokret koji je u poslednje vreme prerastao u agresiju i anarhističko ponašanje na ulicama'', rekao je Macut za RTS.

Naglasio je da država mora biti organizovana i stabilna i da se mora obezbediti mir i osećaj sigurnosti svim građanima u Srbiji. ''Ne možemo da dopustimo da podržavamo ili da budemo pasivni u odnosu na, recimo, demoliranje, rušenje, napade na imovinu, na objekte. Ne možemo to da tolerišemo. To je znak slabosti države. Moramo da održimo mir i da uspostavimo poredak koji treba da prouzrokuje i proizvede zapravo razvojni moment i nastavimo tempom koji smo poslednju deceniju dobro držali'', kazao je Macut.

Dodao je da 1. novembar treba da bude datum sećanja na stradale u Novom Sadu, ali i simbol novog početka. ''I jedinstvenog stava u državi da se moramo zajedno okupiti i krenuti dalje. Svi imamo svoje živote. Ova zemlja mora da nastavi dalje. Moramo stvari da sagledamo u dinamičkom smislu, moramo biti konstruktivni u sagledavanju sadašnjosti i budućnosti'', rekao je Macut.

Naglasio je da će država 1. novembra osigurati da se svaki građanin oseća bezbedno i sigurno, bez obzira da li će biti ili ne na najavljenom skupu. ''Ne možemo da dozvolimo da se neko oseća loše i da se oseća nesigurno zbog dešavanja u njegovom gradu, u neposrednoj blizini gde živi. Procesi društveni teku. Kao što smo na univerzitetima uspešno razdvojili politički od nastavnog aspekta, to moramo nastaviti i dalje. Mi smo društvo koje je vrlo dinamično, jedno ponosno, stabilno i veliko društvo na zapadnom Balkanu i moramo pokazati svojim razumnim ponašanjem i velikom demokratičnošću, koja je bila od prvih dešavanja sve do sada, da možemo tolerisati sve i da ne koristimo nikakvu silu u preteranom smislu'', rekao je Macut. 

Akademska godina počela na većini fakulteta, na ostalim počinje 3. novembra

Prof.dr Đuro Macut izjavio je da je na većini univerziteta i fakuleta u Srbiji počela nova akademska godina, a da se očekuje da će 3.novembra početi i na preostalim fakultetima i naveo da studenti pokazuju da su zainteresovani za nastavak svog školovanja.

Macut je rekao da je prema planu koji je napravljen sa svim članicama državnih univerziteta, odnosno fakultetima, dogovoreno da se školska godina u nastavnom smislu završi 31.oktobra, a da nova školska godina počne 3. novembra. ''To je zapravo bio taj rok, sa produženjem od meseca dana kako bi se nastavni program i planovi ispunili i da bi se ispitni rokovi završili. Imamo jako povoljnu situaciju, mogu da kažem, da je čak u većini univerziteta i fakulteta školska godina i krenula akademska školska godina u dobrom delu. Tako da nam ostaje da 3. novembra kompletiramo i da nastava krene na svim fakultetima kako smo to i dogovorili'', rekao je Macut za RTS.

Naveo je da su pojedini univerziteti izuzetno proaktivni, kao što je kragujevački gde je nastava počela oko 20. oktobra, a da je na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, nova školska godina počela 1. oktobra po standardnom kalendaru. ''Tako da imamo jako dobre vesti da će akademska godina u idućoj školskoj godini popuniti malu prazninu koja je nastala, uspeli smo da spasimo i da dostignemo ritam da u sledeću školsku godinu krenemo na vreme'', rekao je Macut.

Naveo je da se na svim fakultetima održavaju ispitni rokovi, da se na Medicinskom fakultetu u Beogradu održava oktobarski rok. ''Moja komisija kojom predsedavam, iz interne medicine, u petak imamo ispit. Mogu da kažem da je u prvom roku izlaznost bila dobra i da je kvalitet ispita bio takođe jako doba, bio je veliki broj i to vrlo dobrih studenata, čak mogu reći i odličnih. Bili smo svi vrlo prijatno zatečeni situacijom, da smo podelili i dobre ocene, da nije bilo padanja, bilo je nekih odustajanja u početku, ali to je stvarno mali broj'', rekao je Macut.

Naveo je da su studenti radili i učili i da pokazuju interes za nastavak svog školovanja, kao i da je njihov pristup ispitima pokazao da su u najvećem procentu nadoknadili sve što je bilo zaustavljeno i usporeno u protekloj školskoj godini. Macut je rekao da je pokrenuo drugi ciklus razgovora sa dekanima fakulteta i da su neki razgovori već završeni, a da su dekani dolazili u Vladu. Istakao je da su ti razgovori otvoreni i da je zaključeno da uvek postoje nedostaci i potreba da se nešto unapredi, kao i da postoji razumevanje da treba sačuvati univerzitete. On je kazao da su dekani i rektori državnih univerziteta potpuno svesni činjenice da najveći deo tereta na upravama fakulteta i dodao da status univerziteta zavisi od održavanja redovnih nastavnih aktivnosti. 

Pokrenuli smo predlog da se Srbija uključi u slobodnu roming zonu EU

Premijer Đuro Macut izjavio je da je delegacija Srbije u Londonu na samita Berlinskog procesa imala važne političke i ekonomske razgovore i istakao da je najvažnija tema koju je naša zemlja pokrenula bio predlog da se Srbija uključi u slobodnu roming zonu EU i da cene budu izjednačene u celoj Evropi. "To bi olakšalo ljudima svakodnevni život. Mislim da je to jako bitno za svakodnevicu i da imamo bolje veze sa Evropom i uopšte među nama", rekao je Macut za RTS.

Macut je naglasio da je Srbija pokrenula i inicijativu da se Šengenski period boravka u EU za transportere ne računa prema danima, nego prema provedenom vremenu. "Vozači na primer kamiona, određeno vreme u toku dana provedu u vožnji, pa prema tome, onaj ostali deo se ne bi trebalo računati. Pozvao sam zemlje Zapadnog Balkana i Veliku Britaniju da se pridruže toj našoj inicijativi koju bi trebalo da uputimo Evropskoj komisiji, jer mislim da je to u interesu svih, ne samo nas, nego i Evrope kako ne bismo imali zagušenja na granicama", rekao je premijer Srbije.

On je naglasio i da veruje u liberalizaciju sa Velikom Britanijom iako je kako je dodao zadnjih decenija najkomplikovanije dobiti njihovu vizu. "Zamolio sam premijera i ministra inostranih poslova Velike Britanije da se određene kategorije, a to su upravo akademske kategorije visoko obrazovanih ljudi koji idu na nekakva usavršavanja, ali i đačke i te neke studentske kategorije relaksiraju za ulazak u Veliku Britaniju i to je bilo iznenađujuće pitanje za njih, ali su prihvatili vrlo dobro i dali jedan mali odloženi trenutak da se vidi koliko te migratorne situacije koliko idu ka Velikoj Britaniji", rekao je Macut.

On je naveo i da su migracije ka Velikoj Britaniji smanjene dramatično, odnosno desetostruko i da je to njima dobar znak, ali žele da se to negde zaustavi. "Srbija vrlo aktivno radi na tome i mi smo izuzetno kooperativni sa tim međunarodnim organizacijama koje se time bave i mislim da je to dobar signal da će se možda to i desiti, što je meni bilo vrlo iznenađujuće, ali mislim da su to jako dobro prihvatili", rekao je Macut.

Premijer je naglasio i da se iskreno nada da će premijeri najključnijih zemalja u međunarodnim odnosima da budu u Srbiji i da nastavimo dijaloge, razgovore i saradnju ka poboljšanju uslova života u Srbiji.