Jadranka Joksimović: Evropska unija pokušava da reanimira proces proširenja na Zapadnom Balkanu

BEOGRAD - Nekadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas, povodom izveštaja o napretku Srbije u procesu pristupanja EU koji je Evrpska komisija usvojila, da EU u ovom trenutku pokušava svojom strategijom komunikacije da reanimira evrointegracioni proces na Zapadnom Balkanu zato što su se u međuvremenu pojavili novi geopolitički izazovi i ubrzani procesi integracija nekih drugih zemalja.

Joksimovićeva je rekla da ona ne veruje EU kada kažu da je "ovo trenutak u poslednjih nekoliko godina u kojem je EU spremna za proširenje", jer smatra da ovo nije prvi trenutak s obzirom na to da je bilo mnogo više šansi i otvorenih vrata pre nekoliko godina.

Na pitanje da li su ovogodišnje ocene Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU lošije i oštrije nego što su bile u prethodnim izveštajima, Joksimovićeva je istakla da se sadržaj i ton tih dokumenata često menjaju u skladu sa političkim okolnostima u Evropi.

"To je jedan nekreativan narativ koji se stalno menja, koji ubacuje samo one elemente koji su u tom trenutku aktuelni u društvu i državi, i koji reflektuje drugačije političke odnose i konstalacije unutar EU, članica, drugačiji odnos prema proširenju pojedinih država članica, drugačijih očekivanja koje određene države članice imaju od EU", rekla je ona.

Napominje da nije dobro to što su neke kritike već postojeće unazad pet, šest godina jer to pokazuje da Srbija nije uradila dovoljno da neke stvari promeni, kao i da je to alarm za društvo, državu i građane.

S druge strane, Joksimovićeva je rekla da ponavljanje ocena koje su nekada nekreativne i koje idu u političku diskvalifikaciju od strane EU prema Srbiji takođe nisu dobre jer predstavljaju refleksiju određenih političkih odnosa i procesa u samoj EU, što ne doprinosi boljem razumevanju i poverenju.

"Poruka je shvaćena da postoje oblasti u kojima mi kasnimo, da nema obrazloženja i argumenata zašto se to nije uradilo, ali drugi deo je ova geopolitika i ocena o tome da šta god da smo i uradili u reformskom procesu postavilo bi se ključno pitanje a to je geopolitička promena koja traži pojačano političko očekivanje od svih kandidata za članstvo da prođe kroz ideološko sito i filter poptunog prihvatanja zajedničkih politika EU posebno u pogledu rata u Ukrajini", izjavila je ona za K1 televiziju.

Govoreći o spoljnoj politici koju vodi Srbija, Joksimovićeva je rekla da je politika Srbije uvek bila zasnovana na umerenom balansiranju koje je tadašnji geopolitički trenutak dozvoljavao, istakavši da je tada ta politika bila ispravna jer su je građani podržali zato što je dala rezultate.

Prema njenim rečima politika "umerenog balansiranja" je sada u krizi i neophodno je da se ona podešava, a to političko podešavanje, smatra ona, mora da bude zasnovano na čvrstoj odluci da se suočimo sa sopstvenim izborima.

Kada je reč o preporuci za otvaranje Klastera 3, Joksimovićeva je podsetila da je ona lično pripremila taj klaster 2021. godine kada je ušao u tadašnji izveštaj o napretku sa preporukom za otvaranje, i istakla da je još tada izjavila da klaster 3 neće biti otvoren dok se ne usaglasimo sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"To ne opravdava nas što u međuvremenu nismo pripremili Klaster 5, koji se odnosi na poljoprivredu. Vrlo sam kritična prema svim vladama od 2022. godine, jer nisu pripremljeni Klaster 5 i Klaster 2, koji se odnosi na širu ekonomsku politiku i obuhvata devet poglavlja, od kojih su neka već otvorena. Tu je i pitanje Klastera 6, pored spoljne i bezbednosne politike. Još uvek nismo članica Svetske trgovinske organizacije i imamo otvorena pitanja u vezi sa GMO zakonom. To su vrlo osetljive teme na kojima mora da se radi, uz stalnu isporuku reformskih rezultata", navela je ona.

Smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić mora da preseče sa nekim stvarima kako bi se proces odvijao efikasnije.

"Predsednik i Vlada bi trebalo da rade u sinergiji, predsednik ima snažnu spoljnopolitičku komponentu, itekako je svojim aktivnim učešćem podigao vidljivost procesa", rekla je ona.

Komentarišući odnose Srbije sa ključnim partnerima na međunarodnoj sceni, Joksimović je istakla da ne može da se ignoriše značaj koji je Rusija imala i ima za Srbiju, ali da mora da se traži razumna i zrela politika dijaloga.

"Očekivanja građana oblikovana su kroz ono što im se nudi kao kontinuirani narativ - priča o tome ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji. Kada budemo završili u svojim glavama, kao individue, intelektualci i politička elita, s idejom da postoje neprijatelji i prijatelji u spoljnoj politici, tada ćemo imati šansu da postanemo održivije društvo i država koja će se bolje snalaziti u vrtlozima geopolitike koji nas čekaju u budućem periodu", rekla je ona i pojasnila da to ne znači okrenuti leđa onima koji su nas podržavali ili se konfrontirati sa onima koji nas kritikuju, već razgovarati.