Integracija izbeglica korisna je i lokalnim zajednicama koje ih prihvataju

BEOGRAD - Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR Srbija) spremna je da podrži gradove i opštine širom Srbije, u saradnji sa drugim partnerima, kako bi zajednički doprineli izgradnji inkluzivnih zajednica u kojima izbeglice mogu da osećaju pripadnost, napreduju i pruže svoj doprinos, zaključeno je danas na konferenciji "Izbeglice u lokalnim zajednicama: od prihvata do integracije", koju je organizovala UNHCR Srbija.

Događaj je okupio predstavnike lokalnih samouprava iz Šida, Bujanovca, Obrenovca, Vranja, Novog Sada, Preševa, Novog Pazara i Tutina, sa ciljem da se pokrene dijalog sa lokalnim vlastima, institucijama, privatnim sektorom i međunarodnim finansijskim institucijama o uključivanju izbeglica u lokalne razvojne i akcione planove.

Takođe, cilj je bio da se identifikuju konkretne potrebe opština koje UNHCR i drugi akteri mogu da podrže, kako bi inkluzija i integracija izbeglica bile unapređene.

Za osobe koje su bile primorane da napuste svoje zemlje zbog sukoba ili progona, pristup pravima i uslugama u zajednicama koje ih prihvataju, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalna zaštita, učenje jezika i pravna pomoć, predstavlja osnovu za novi početak i uspešnu integraciju.

"U Srbiji je pristup ovim pravima zagarantovan zakonima. Ipak, u praksi, pojedine izbeglice i tražioci azila se suočavaju sa izazovima, jer njihov status, prava i dokumenta nisu široko prepoznati. Nacionalne politike predstavljaju ključni okvir, ali lokalne vlasti te politike sprovode u delo", naglasio je šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji Sufijan Ađali.

On je dodao da doprinos izbeglica lokalnim zajednicama može da bude značajan.

"Sa sobom donose znanja i veštine i ne treba ih posmatrati kao teret, već kao potencijal. Nakon što u Srbiji dobiju azil ili drugu vrstu zaštite, pruža im se podrška da napuste centre za azil. Važno je razmisliti o tome šta se dešava nakon toga, kako da obezbedimo još održivija rešenja za dostojanstveno zaposlenje, dugoročnu inkluziju i pristupačno stanovanje", rekao je on.

U saopštenju se navodi da nikada ranije nije bilo toliko ljudi prisiljenih da napuste svoje zemlje kao danas, a Evropa je, uključujući Tursku, trenutno dom gotovo trećine svih izbeglica na svetu.

Globalni dogovor o izbeglicama, međunarodni okvir za unapređenje odgovora na izbegličke situacije, prepoznaje integraciju kao zajedničku odgovornost, a opštine, privatni sektor i lokalne organizacije pokazali su se kao najvažniji akteri u tom procesu.

"Srbija je još 2008. godine svrstana među pet zemalja sa dugotrajnom izbegličkom krizom. Danas, u našoj zemlji i dalje živi blizu 25.000 izbeglih lica. To nije broj koji možemo zanemariti, to su ljudi, sudbine, porodice koje su u Srbiji pronašle svoj dom. Ali ono što možemo i moramo naglasiti jeste da je Srbija primer integracije u Evropi. Od preko 600.000 izbeglica evidentiranih 1996. godine, više od 350.000 steklo je državljanstvo Srbije. To je najveći proces integracije te kategorije stanovništva u savremenoj Evropi" istakla je državna sekretarka u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivana Ružičić.

Ona je dodala da je to priča o solidarnosti, o upornosti, o državi koja nije okrenula glavu.

"Srbija će, uz pomoć svojih partnera, nastaviti da radi na tome da svaka izbeglička porodica dobije priliku da živi kao i svaka druga, sa sigurnošću, stabilnošću i nadom. Jer svaki dom koji izgradimo, svaka porodica koja pronađe mir, svaka priča koja dobije srećan epilog, to je pobeda čovečnosti", rekla je Ružičić.

Dobre prakse integracije izbeglica u lokalnim zajednicama širom Evrope na konferenciji su predstavile NJ.E. Šarlot Samelin, ambasadorka Švedske u Srbiji i Crnoj Gori, NJ.E. Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji i NJ.E. En Lugon-Mulen, ambasadorka Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori.

Direktorka za ljudske resurse za jugoistočnu Evropu u kompaniji IKEA Aleksandra Triantafilidu istakla je da integracija izbeglica nije samo pitanje pružanja podrške, već i zajedničkog rasta, tako što ljude prihvatamo kao ravnopravne, prepoznajemo njihove talente i stvaramo bolje svakodnevno radno okruženje za sve.

U saopštenju se navodi da će u predstojećem periodu UNHCR organizovati tematske sastanke sa odabranim lokalnim samoupravama, ne bi li se što konkretnije mapirale potrebe, mogućnosti i naredni koraci u saradnji sa ciljem doprinosa kako prisilno raseljenim osobama, tako i zajednicama koje ih prihvataju.

Izbeglice su osobe koje su bile primorane da napuste svoje zemlje zbog sukoba ili progona.

Prema Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine, izbeglica je osoba koja "zbog osnovanog straha od progona po osnovu rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja, boravi van zemlje porekla i nije u mogućnosti ili, zbog tog straha, ne želi da se stavi pod zaštitu te zemlje".

Trenutno je u svetu više od 122 miliona prisilno raseljenih osoba.

Ova aktivnost je deo projekta "Podrška Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji: Promovisanje integracije izbeglica i migranata".

Projekat je finansijski podržan od strane EU.

Projekat realizuje UNHCR Srbija u partnerstvu sa IOM Srbija i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Organizator je isključivo odgovoran za sadržaj koji nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije, navodi se u saopštenju.