Poslanici Skupštine sutra nastavljaju raspravu o amandmanima na predložene zakone

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije nastaviće sutra treću sednicu jesenjeg zasedanja raspravom o amandmanima na zakone koji su na dnvenom redu, a među kojima je i Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu. Nastavak sednice zakazan je za 10 časova, a na dnevnom redu je 58 tačaka.

Poslanici su danas završili objedinjenu načelnu raspravu o svim tačkama dnevnog reda i počeli raspravu o amandmanima na predložene zakone. Na dnevnom redu sednice su, pored budžeta i izmene poreskih zakona, i set zakona iz oblasti energetike, izmene Zakona o udžbenicima, kao i dopune Zakona o nauci i istraživanjima. Poslanici razmatraju i izmene Zakona o Vojsci Srbije, Predlog zakona o upravljanju otpadom i Predlog za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Među zakonima iz oblasti energetike koji su na dnevnom redu su predlog zakona o nafti, predlog zakona o gasu, kao i predlog zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa. U setu finansijskih zakona predložene su izmene zakona o porezu na dodatu vrednost, izmene Zakona o tržištu kapitala, izmene Zakona o akcizama, izmene Zakona o faktoringu, a razmatraće se i završni račun budžeta za 2024. godinu. Na dnevnom redu su i izmene Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o elektronskim otpremnicama. Pred poslanicima su i izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, kao i Predlog zakona o Nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i izmene Zakona o elektronskom fakturisanju i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Na dnevnom redu je Predlog zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Predlog zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Poslanici razmatraju i dopunu Zakona o javnim medijskim servisima, Predlog zakona o Matičnom registru, Predlog zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac". Na dnevnom redu su i predlozi za potvrđivanje nekoliko kreditnih aranžmana i međunarodnih sporazuma.

Macut: Jasan trend povećanja plata, dohodak države višestruko uvećan

Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je da su podaci koji se tiču prosečnih ličnih zarada i potrošnje, ali i minimalnih dohodaka, dostupni javnosti i proverljivi i dodao da u Srbiji postoji jasan trend povećanja plata u odnosu na period pre 10 ili 15 godina.

Macut je to rekao u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslaniku Pokreta radnika Sloga - struka Đorđa Đorđića koji je ukazao da ministar finansija Siniša Mali često spominje kako je prosečna plata 2012. bila 313 evra, a da je 2025. godine 913 evra, kao i da nema nezaposlenosti i da ljudi mnogo bolje žive.

Đorđić je upitao Macuta da li su svesni razlike u cenama ove godine i 2012. i u tom kontekstu naveo da je cena goriva bila 123 dinara, a da je danas 210, ulje 120 dinara, a sada je 199 dinara, cigarete su bile 160, a sada su 460 dinara.

"Da li vi znate kako ljudi u Srbiji žive? Ne verujem", rekao je Đorđić, a Macut je ukazao da su podaci koje je Đorđić naveo potpuno javni i da je ukupni dohodak države višestruko uvećan u poslednjih 10 godina. "To je potpuno jasno. O detaljima svakako možete više da razgovarate i da vam da objašnjenje ministar Mali, ali sve te tvrdnje ili sve što kažete zasnovano je na jasnim podacima. Ne možemo govoriti paušalno o nekim stvarima kako je bilo. Prosto to je tačno i to je tako, to su pokazatelji", naveo je premijer.

Prvi radovi na rekonstrukciji niškog aerodroma naredne godine

Đuro Macut izjavio je da je formirana radna grupa za rekonstrukciju niškog aerodroma i dodao da se nada da će prvi radovi na rekonstrukciji početi naredne godine.

Macut je tako odgovorio u Skupštini Srbije na pitanje poslanika Milije Miletića, koji je pitao da li će biti ulaganja u niški aerodrom i dodao da će nakon rekonstrukcije aerodrom imati veće kapacitete za kargo aerodroma, s obzirom da će postojati drugačiji način organizacije aerodroma.

"Ovo je jedan ozbiljan projekat, koji je pokrenut u saradnji i sa kineskom stranom, tako da se nadam da ćemo u narednoj godini već krenuti sa prvim aktivnostima vezanim za taj aerodrom. Aerodrom ima jako velike potencijale, ne samo u putničkom smislu i tom kargo ili transportnom, već i kao jedan veliki punkt za razvoj turizma u čitavoj istočnoj Srbiji, s obzirom da je ovaj deo Srbije u celini gledajući dosta nerazvijen i zahteva zapravo posebnu pažnju", kazao je Macut.

Smatra da će rekonstrukcija aerodroma pomoći i na pridobijanju turista, što je, kako kaže, jedan od zahteva za plan razvoja Zapadnog Balkana u odnosu na EU.

"Postojanje aerodroma kao što je aerodrom Konstantin Veliki u Nišu predstavlja jedan veoma veliki razvojni potencijal i na tome bi trebalo ozbiljno da se radi i nadam se da ćemo pokrenuti tu čitavu mašineriju ka kreiranju tog prostora, koji će sigurno i neminovno razviti ne samo istočnu Srbije, već i južnu Srbiju", rekao je Macut.

Bratina: Protiv sam zabrane medija, ali postoji zloupotreba medijskih sloboda

Ministar kulture i informisanja Boris Bratina izjavio je da je protiv zabrane rada bilo kakvih medija, ali da bi se moglo govoriti o tome na kakav način se zloupotrebljavaju medijske slobode.

Bratina je na sednici Skupštine Srbije, odgovarajući na poslaničko pitanje Đorđa Komlenskog iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" kada će Ministarstvo kulture i informisanja i Vlada Srbije početi da primenjuju zakonske propise i sprečavaju zloupotrebu prekograničnog emitovanja programa koji su, kako je naveo, korišćeni za poresku utaju, iznošenje novca iz Srbije i koji su "rukovodioci obojene revolucije", rekao da je to pitanje za REM. "Jedino REM može da ima takve odnose sa medijima, ima pravo da ih kažnjava, da određene sadržaje reguliše i tako dalje. Ono što je nevolja u našem Ministarstvu jeste što Ministarstvo nema nikakve regule kojima bi moglo da reguliše rad medija. Mi smo tu da pišemo zakone, izmene, dopune zakona i tako dalje", dodao je Bratina.

Naveo je da nije njegovo da gasi medije, iako su to, kako je rekao, mediji koji su uglavnom u tehničkom smislu mediji, dakle u onom telekomunikacionom. "Manje su novosti, vesti i tako dalje, već je to uglavnom izručivanje sadržaja koje je isto od 1991. godine do dana današnjeg i samo se koriste određene prilike za to. Još preko svega toga, ovi mediji o kojima govorimo zapravo ne pripadaju onoj oblasti gde su takozvane prekogranične televizije, jer prekogranične televizije su i Histori i Eurosport. Oni su, međutim, kod nas zaštićeni još nekim dopunskim uredbama, tako da se u ovom trenutku ne nalaze uopšte u srpskom zakonodavstvu", rekao je Bratina.

Dodao je da nastoji svim silama da se na te medije primenjuju zakoni.

Paunović: Napisali smo prve verzije podzakonskih akata za jedinstveni birački spisak

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović izjavila je da je resorno ministarstvo napisalo prve verzije podzakonskih akata koji treba da prate nove izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije.

Ona je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika Jedinstvene Srbije Živote Starčevića dokle se stiglo sa izmenom pratećih akata vezanih za Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, rekla da pomenuti podzakonski akti na kojima radi Ministarstvo pre svega podrazumevaju izjavu o važnosti i tajnosti podataka koji će biti dati komisiji za birački spisak.

"To se svakako mora usaglasiti sa Pravobranilaštvom, ali i sa poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, sve će biti završeno u zakonskom roku i komisija će onog trenutka kada je parlament Srbije bude formirao moći nesmetano da funkcioniše i obavlja sve ove svoje dužnosti koje joj zakon garantuje", rekla je Paunović.

Dodala je da je uverena da komisija o biračkom spisku, koju će formirati Narodna skupština, neće imati mnogo posla kada je reč o kontroli jedinstvenog biračkog spiska.

Odgovarajući na pitanje Starčevića kako teku pripreme za organizaciju lokalnih izbora u Mionici, Sečnju i Negotinu, koji će se održati u nedelju, Paunović je navela da je i sada izvršen inspekcijski nadzor nad svim lokalnim biračkim spiskovima i upućene su sugestije da se isključivo i strogo vodi računa o tome da li je bilo preminulih u periodu koji je iza nas, kao i da se strogo vodi računa o svima onima koji punoletstvom stiču pravo glasa.

Vujić: Vrhovnog javnog tužioca bira i razrešava Skupština

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da vrhovnog javnog tužioca bira i razrešava Skupština, a da je slučaj sa sudijama drugačiji. Vujić je u Skupštini Srbije, odgovarajući poslaniku poslaničke grupe Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija Životi Starčeviću, koji ga je zamolio da prenese Zagorki Dolovac da podnese ostavku na mesto vrhovnog javnog tužioca i da se ne kandiduje opet na tu funkciju, rekao da će tu poruku Starčevića preneti Zagorki Dolovac.

"Kao član Visokog saveta tužilaštva po funkciji, kao ministar pravde, preneću vaše pitanje vrhovnom javnom tužiocu gospođi Zagorki Dolovac. Isto tako, podsećam da je Skupština ta i vi imate potpuno pravo da postavite pitanje i poverenja republičkom vrhovnom javnom tužiocu, zato što Skupština je ta koja bira i razrešava vrhovnog javnog tužioca", naveo je Vujić.

Odgovarajući na pitanje Starčevića da li može da preduzme određene zakonske mere da sudija Miodrag Majić više ne iznosi političke stavove u javnosti, Vujić je rekao da je, što se tiče sudija, situacija drugačija. "Visoki savet sudstva je nadležan da vodi računa i o disciplinskoj odgovornosti i o ponašanju sudija, tako da je to u njihovoj nadležnosti. I kao što znate, Visoki savet u okviru svoje nadležnosti ima i mogućnosti otvaranja postupaka disciplinske odgovornosti sudija. Jedna od primedbi koje imamo od strane nekih međunarodnih tela, kao što je Venecijanska komisija, onda EU u svojim izveštajima, a to je i korišćenje i način rada vezano za disciplinsku odgovornost i uopšte za pitanje odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija", naveo je Vujić.

Dodao je da će se kroz analizu, zajedno sa Venecijanskom komisijom, sa Savetom Evrope, sa Evropskom unijom, videti na koji način taj segment može dodatno da se ojača, zato što, kako je ukazao, Srbija ima tri grane vlasti. "To je tako i po Ustavu i u svim demokratskim zemljama. Tako kažem, i kroz tu analizu ćemo videti i te dodatne mehanizme. Sadašnje stanje jeste takvo da je to nadležnost Visokog saveta sudstva i očekujemo i od njih određene reakcije", rekao je ministar Vujić. 

U decembru u proceduri zakoni o daljim planovima za reforme u pravosuđu

Nenad Vujić najavio je da će sledećeg meseca u skupštinsku proceduru ući veliki broj zakona kojima će biti regulisani dalji planovi za reforme u pravosuđu.

Vujić je na sednici Skupštine Srbije, odgovarajući na poslaničko pitanje Đorđa Komlenskog iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" kada će se izjednačiti status sudija za prekršaje sa sudijama osnovnih sudova, rekao da se te reforme rade ne samo zbog obaveza u pogledu Poglavlja 23 u pristupnim pregovorima sa EU.

"Mi u našem reformskom procesu radimo i na poboljšanju pravnog okvira, koji će građanima dodatno osigurati bezbednost i sigurnost, kao i na jačanju samih institucija, ljudi koji rade u tim institucijama, ali i stvaranje adekvatnog pravnog okvira kako ne bi pravosuđe ometalo razvoj i ekonomski razvoj Srbije", dodao je Vujić.

Osvrćući se na navode iznete na sednici da nisu isplaćene nadoknade porotnicima, ministar je rekao da naknade porotnicima isplaćuje Visoki savet sudstva i da je to u okviru njihove nadležnosti.

"Visoki savet sudstva je nadležan za sudije porotnike, oni brinu o tim isplatama, tako da to je adresa na koju se možemo obratiti. Naravno, kada je u pitanju isplata porotnicima, ja ću se obratiti Visokom savetu sudstva, kako bih pribavio tu informaciju, dali su im isplaćena sredstva ili nisu", rekao je Vujić.

Gašić: U budžetu ima sredstava da se srede objekti za prijem regruta za služenje vojnog roka

Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da su u budžetu za 2026. godinu predviđena sredstva da se infrastruktura Vojske Srbije vrati u stanje koje je zadovoljavajuće za prijem regruta za obavezno služenje vojnog roka.

Gašić je na sednici Skupštine Srbije, odgovarajući na poslaničko pitanje Đorđa Komlenskog iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" kada će biti omogućeno obavezno služenje vojnog roka, kao i da li će ono obuhvatiti i devojke, rekao da je to ogroman posao i da se ne radi o nemogućnosti da taj posao bude obavljen.

"To je ogroman posao. Sa ovakvim budžetom Vojska Srbija ide ka tome da bude ono što i treba da bude, a to je institucija u koju građani imaju najviše poverenja", istakao je Gašić.

Naveo je da je u periodu od 2000. do 2012. godine tadašnja vlast učinila sve da sve što iole vredi u Vojsci Srbije bude uništeno, po diktatu nekih spoljnih sila i uticaja.

"Tako da smo imali prinudno penzionisanje svih oficira koji su na bilo koji način od 1990. do 1999. godine branili svoju otadžbinu, svoju državu Srbiju. Ne svih, na sreću našu, ali veliki broj. Tako je isto bilo i sa tehnikom, tako je bilo i sa ogromnim brojem objekata, kasarni, da sve to bude rasprodato, da više nikad Vojska Srbija ne može da se oporavi. Na sreću, nisu uspeli u svojim namerama", rekao je Gašić.

Lončar: Uvođenje noćne smene u domovima zdravlja daje sigurnost građanima

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da uvođenje treće smene u domovima zdravlja daje sigurnost građanima da blizu mesta stanovanja mogu da dobiju pomoć i istakao da će se nastaviti sa aktivnostima da građani imaju što bolju i efikasniju medicinsku pomoć.

"Razgovaramo sa ljudima, građani osećaju sigurnost, da blizu njihovog mesta stanovanja mogu da se obrate i mogu da dobiju pomoć, da ne moraju da idu u urgentne centre", rekao je Lončar u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika Pokreta socijalista Đorđa Komlenskog šta pokazuje analiza uvođenja treće smene u domovima zdravlja.

Ministar je naveo da je više od 200 građana dobilo pomoć u noćnim smenama u domovima zdravlja. Odgovarajući na pitanje o stavljanju u funkciju kovid bolnica, Lončar je rekao da one uveliko rade i da kovid bolnica u Novom Sadu radi kao dijalizni centar, dok u kovid bolnici u Batajnici funkcioniše palijativna nega.

"Što se tiče kovid bolnica, u Novom Sadu ona već radi uveliko, to je dijalizni centar u kome se obavljaju dijalize. Kada je reč o Batajnici i ona takođe radi. Ima palijativnu negu koja funckioniše uveliko, takođe radi kao dijalizni centar za pacijente koji žive u okruženju. Radi se na dokumentaciji da se otvori dom zdravlja koji se nalazi u blizini bolnice u Batajnici. Što se tiče Kruševca, biće Hitna pomoć i fizikalna medicina", naveo je Lončar.

Zbog blokada nije aktiviran ugovor za mnoge aparate za bolnice

Zlatibor Lončar izjavio je da su blokade u prethodnih godinu dana dovele do toga da u Sremskoj Mitrovici još nema magnetne rezonance, kao ni u još devet bolničkih centara, kao i da su blokade krive za to što nema novih skenera, kola Hitne pomoći, pokretnih ambulanti i pokretnih apoteka.

Lončar je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika Pokreta radnika Sloga - struka Đorđa Đorđića, rekao da za sve to postoji ugovor, ali da zbog blokada i nedovoljnog ulaska novca u budžet taj ugovor nije mogao da bude aktiviran.

"Magnetna rezonanca za Sremsku Mitrovicu je potpisana još pretprošle godine i trebali ste da je imate ove godine. I imali biste magnetnu rezonancu da nije bilo blokada. Tako da njima možete da zahvalite što vi nemate magnetnu rezonancu, a ugovor stoji i dalje, potpisan sa Svetskom bankom, ali zbog blokada i nedovoljnog ulaska novca u budžet, nismo mogli da aktiviramo taj ugovor", istakao je Lončar odgovarajući na pitanje Đorđića zašto u Sremskoj Mitrovici još nema magnetne rezonance u bolnici u kojoj se leči 330.000 građana, a koja je najavljivana pre dve godine.

Lončar je dodao da je to razlog i zašto još devet bolničkih centara nema u ovom momentu magnetnu rezonancu i ne samo magnetnu rezonancu.

"Zbog blokada koje su bile godinu dana nemamo skenere nove, nemamo kola Hitne pomoći, nemamo pokretne ambulante, nemamo pokretne apoteke, a svi su u tom paketu i u tim ugovorima, što je lako proverivo. I to građani Srbije treba da znaju, treba da znaju građani Sremske Mitrovice zašto nemaju magnetnu rezonansu. To je jedini razlog, ne postoji ni jedan drugi razlog", naglasio je Lončar.

Bajatović: Dogovor o gasnom aranžmanu sa Rusima očekujem iduće nedelje

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da neće biti nedostatka gasa, jer, kako je rekao, Srbija može da kupuje gas sa više strana, a najavio je i da se naredne sedmice očekuje dogovor o gasnom aranžmanu sa Rusijom.

Bajatović je u Skupštini Srbije naveo da će gasni aranžman sa Rusijom biti "dobar cenovno i po fleksibilnosti".

"Osim dogovora sa Rusima koje očekujem iduće nedelje, biće cenovno i po fleksibilnosti dobar, mi možemo da kupujemo ako treba i LNG (tečni prirodni gas). Imamo varijantu B da ne koristimo substituciju mazutom, to je iz pravca Grčke, iz pravca Mađarske, odnosno faktički iz pravca Nemačke. I imamo zalihe na nivou skoro 600 miliona (kubnih metara), a treba nam 800 za prva tri meseca maksimalno. Mi nismo u nebezbednoj zoni kad je gas u pitanju", rekao je Bajatović.

Dodao je da trenutno u Banatskom dvoru ima 750 miliona kubnih metara uskladištenog gasa, da je EPS popunio potrebe za mazutom na godišnjem nivou te da su pune i Robne rezerve.

Mišljenje OFAK-a o NIS-u verovatno sutra, verujem da neće biti negativno

Dušan Bajatović izjavio je da se čeka mišljenje američkog OFAK-a o izdavanju licence NIS-u i da će to verovatno biti sutra, a prema njegovim saznanjima, kako je rekao, to mišljenje verovatno neće biti negativno.

Bajatović je tokom skupštinske rasprave istakao da Naftna industrija Srbije mora da radi i da to, kako je rekao, moraju da znaju i Rusi i Amerikanci.

"Imamo i dovoljnu rezervu, nikakve nestašice neće biti, nemojte da plašite narod, nema potrebe za tim, ali videćemo mišljenje OFAK-a, biće verovatno sutra. Koliko ja znam, iz mojih izvora, ne uzmite mi to za zlo, verovatno neće biti negativno, samo ne znamo šta će pisati u papiru. To ćemo da vidimo", rekao je Bajatović u Skupštini Srbije.

Bajatović je ocenio da je pristup predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je izneo u obraćanju građanima, dobar i da ga podržava.

Bajatović je kazao da nije ovlašćen da govori o planu, ali da će Srbija doneti odgovarajuće zakonske i druge mere, kao i da će podržati "amandman od milijardu i šesto miliona evra" koji se tiče NIS-a.

On je naveo da je Srbija spremna u smislu rezervi, dodajući da plan na državnom vrhu postoji. "Odgovorno mogu da vam kažem, neće biti nikakvih kantica i neće biti nikakvog nedostatka gasa, jer možemo da ga kupujemo sa više strana", poručio je Bajatović.

Jovanov: Lažne su optužbe da je država uradila bilo šta na štetu Rusije

Šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov izjavio je da, kada je reč o NIS-u, niko ništa ne otima Rusima i istakao da je bezobrazluk da se država Srbija optužuje da je uradila bilo šta na štetu Ruske Federacije.

Jovanov je, tokom rasprave u Skupštini Srbije, odgovarajući na navode poslanika "Mi - Snaga naroda" Aleksandra Pavića da poslanici vladajuće koalicije spremaju amandman kojim se, kako Pavić tvrdi, "izdvaja 1,4 milijardi evra za nacionalizaciju NIS-a", upitao Pavića kako se to država sprema da "otme NIS", a ostavila je 1,4 milijarde evra da to plati.

"Ako otimamo, onda ne plaćamo. Drugo, ja ne znam više koju akrobaciju predsednik Vučić nije napravio u političkom i geopolitičkom smislu da ne bi oteo", istakao je Jovanov.

Dodao je da niko ništa ne otima i da niko ništa nije oteo.

Mesarović: Radimo na promociji srpskih prehrambenih proizvoda na kineskom tržištu

Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da Vlada Srbije intenzivno radi na promociji srpskih, pre svega, prehrambenih proizvoda, na kineskom tržištu, imajući u vidu da postoji apsolutna konkurentnost kada je u pitanju i cenovna politika i kvalitet.

Mesarovićeva je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje šefa poslaničke grupe Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija Živote Starčevića o njenoj poseti Kini, rekla da se mora raditi na obimu ukupne proizvodnje imajući u vidu da veliki kupci, veliki potrošači i velika tržišta zahtevaju velike obime. "Na tome ćemo svakako intenzivno raditi", kazala je Mesarovićeva i dodala je Ministarstvo privrede veoma aktivno kad je reč o Kini, pre svega zato što je to čelični prijatelj Srbije, a i zato što je reč o tržištu od 1,4 milijarde ljudi.

Kako je rekla, ni čelično prijateljstvo, ni sporazum u slobodnoj trgovini, ni izjava o zajednici za zajedničku budućnost u novoj eri nije stvar dnevne politike, nego isključivo zasluga predsednika Aleksandra Vučića, odnosno njegovog ličnog odnosa sa predsednikom Kine Si Đinpingom. "Činjenica da je prošle godine, 1. jula, stupio na snagu sporazum o slobodnoj trgovini, dala je srpskoj privredi legitimitet, odnosno prostor da se na jednom tako velikom tržištu prikaže kao jedan, pre svega, pouzdan, ali i konkurentan partner", rekla je Mesarovićeva.

Navela je da je poseta delegacije Srbije bila je pre svega usmerena na predstavljanje Srbije na najvećem sajmu izvoza i dodala da je to najveći međunarodni sajam izvoza na svetu.

Na tom sajmu, kako je rekla, bila je prilika da se Srbija predstavi i kineskim prijateljima i kineskim partnerima, ali i svim drugim zemljama koje su bile izlagači. 

Fokusirani smo na podršku manje razvijenim lokalnim samoupravama

Adrijana Mesarović izjavila je da su Ministarstvo i Fond za razvoj posebno fokusirani na podršku manje razvijenim lokalnim samoupravama u Srbiji, odnosno samoupravama treće i četvrte grupe razvijenosti. Mesarović je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika Milije Miletića da li je moguće da Fond za razvoj više pomogne nerazvijenim opštinama, rekla da je Ministarstvo fokusirano i na podršku lokalnim samoupravama, gradovima i opštinama koje imaju izrazito negativna demografska kretanja. Istakla je da je, u odnosu na sve konkurse, uvek veći procenat izdvajanja za bespovratna sredstva kada je reč o lokalnim samoupravama koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti. "Koristim ovu priliku da pozovem sve naše privrednike, preduzetnike, posebno iz ruralnih sredina, iz ruralnih područja, odnosno područja manje razvijenosti, ili sa izrazito negativnom stopom demografskog kretanja, da se jave na sve aktuelne konkurse Ministarstva privrede", kazala je Mesarović.

Miletić je pitao ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milicu Đurđević Stamenkovski da li će biti mogućnosti da se ukinu penali za raniji odlazak u penziju, a Đurđević Stamenkovski je rekla da je to u nadležnosti PIO fonda, ali da Ministarstvo razmatra tu inicijativu u dijalogu sa PIO. "Konkretna ideja koju ste na ovoj sednici izneli jeste u razmatranju i našeg Ministarstva i mi smo kao jednu od tačaka dijaloga koju vodimo sa PIO fondom naveli tu inicijativu zato što verujemo da bi to obradovalo veliki broj naših građana", navela je Đurđević Stamenkovski. Podsetila je da će od decembra penzije biti povećane 12,2 odsto i naglasila da je reč o nastavku kontinuiteta ekonomskog osnaživanja najstarijih sugrađana.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević je, odgovarajući na pitanje Miletića o rezultatima mera subvencionisanja kupovine prve nekretnine za majke i mlade bračne parove, navela da je do danas za te potrebe isplaćeno blizu 18,5 miliona evra, za 1.167 zahteva. Osvrćući se na budžet Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, ona je rekla da je taj budžet veći nego prethodne godine za 33 odsto, odnosno za 512 miliona i 677 hiljada dinara. "Upravo sam to povezala sa subvencijama za kupovinu prve nekretnine, jer se najveće povećanje odnosi upravo na subvenciju za majke za kupovinu prve nekretnine, dakle sa 750 miliona dinara koliko je bilo predviđeno trenutnim budžetom, odnosno budžetom za ovu godinu, sada možemo da govorimo o 1,1 milijardi dinara za narednu godinu", kazala je Žarić Kovačević. 

Postupci dodele bespovratnih sredstava privrednicima javni i transparentni

Ministarka Mesarović izjavila je da su svi postupci dodele bespovratnih sredstava privrednicima u Srbiji javni i transparentni.

Mesarović je, tokom rasprave u Skupštini Srbije o amandmanima na predloge zakona koi su na dnevnom redu, a među kojima je i predlog budžeta, istakla da nema diskriminacije u dodeli sredstava i da država ne deli firme na "naše" i "njihove".

Ona je, odgovarajući poslaniku Stranke slobode i pravde Dušanu Nikeziću, koji je obrazlažući svoj amandman na predlog budžeta, a kojim se traži smanjenje predloženih subvencija privatnim preduzećima, izneo tvrdnju da država daje subvencije privatnim firmama bliskim vlasti koje već imaju velike prihode, kao primer navela jednu konditersku kompaniju, za koju je rekla da "direktno učestvuje u rušenju države", a koristi bespovratna sredstva Ministarstva privrede.

"Ja ih ne delim na 'naše' i 'vaše' (kompanije). Za nas su privrednici oni koji razvijaju privrednu aktivnost u Republici Srbiji i zapošljavaju građane Srbije i uvećavaju ukupnu i ekonomsku vrednost, ekonomski privredni ambijent u našoj zemlji. Svi postupci su transparentni, apsolutno nema diskriminacije, ne dodeljuju se sredstva kako su se dodeljivala do 2012.", naglasila je Mesarović.

Mesarović poručila opoziciji: Kritikujete Kontinental koji zapošljava skoro tri hiljade ljudi

Mesarović je u Skupštini Srbije odgovorila na kritike opozicije na račun politike državnih subvencija poručujući da je za nju strašno što se kritikuje nemački Kontinetal, za koji kaže da zapošljava skoro tri hiljade srpskih građana i predstavlja 14. izvoznika po redu u Srbiji i direktno doprinosi rastu našeg BDP-a i jačanju ekonomije.

Ona je tako tokom skupštinske rasprave odgovorila poslaniku Narodnog pokreta Srbije Borislavu Novakoviću, koji je kritikovao subvencije države toj nemačkoj firmi, a na kritike opozicije povodom otpuštanja zaposlenih u kompaniji Draklser-Majer navela je da je "sramno" da neko prebacuje Draksler - Majer ovoj vlasti, jer je, kako podseća, ta kompanija u Srbiju došla 2011. godine.

Mesarović je dodala i da u toj kompaniji bez posla neće ostati "hiljadu ljudi", kako tvrdi opozicija, već 396, od kojih je za većinu već nađen novi posao.

"Kompanija Linglong će u najvećoj meri te zaposlene preuzeti. Država Srbija je direktno sa rukovodstvom Draksler-Majera pregovarala i uspela da za ta lica ostvari tri i po puta veću visinu otpremine, koju će primiti po godini staža", rekla je Mesarović.

Đurđević Stamenkovski: Sredinom decembra prva verzija Zakona roditelj - staratelj

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da će Srbija do sredine decembra imati prvu verziju Zakona roditelj-staratelj, a do 1. februara i konačnu verziju.

Na sednici Skupštine Srbije, odgovarajući na poslaničko pitanje Đorđa Komlenskog iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" kada će biti regulisano pitanje roditelja staratelja, Đurđević Stamenkovski je rekla da se na taj zakon zaista dugo čekalo, ali da se ne može reći da, u međuvremenu, nisu urađeni značajni koraci koji su imali za cilj da osnaže položaj porodica u kojima se nalazi dete ili odrasla osoba koja je korisnik osnovne ili uvećane tuđe nege i pomoći. "Mislim da će naša država u regionu dati najbolje rešenje, najpravednije, najhumanije, koje će biti u interesu roditelja i pre svega njihove dece kojima je potrebna podrška i roditeljska ljubav. Takođe, vrlo je važno da definišemo kada neko dobije status roditelja negovatelja, šta to znači, šta se od njega očekuje, da li on prolazi određene obuke, ko su ljudi koji rade na tome da on pruži što kvalitetniju negu, da li on dovoljno obučen iz oblasti zdravstva, pedagogije, mora ipak imati i poznavati neke osnove", rekla je ministarka.

Ona je navela da se ranije nije razgovaralo o predlogu novog zakona roditelj-negovatelj, nego je u pitanju bio Predlog izmena zakona o socijalnoj zaštiti. "Mi smatramo i duboko smo uvereni da je neophodno usvojiti poseban zakon koji bi svojim odredbama intervenisao u mnoge druge zakone, odnosno čije bi odredbe zadirale i u sam zakon o socijalnoj zaštiti", navela je Đurđević Stamenkovski.

"Ono što je manje poznato jeste da Zakon o socijalnoj zaštiti, postojeći zakon, predviđa pravo nezaposlenom roditelju, koji 15 godina u kontinuitetu brine o detetu koje je korisnik tuđe nege i pomoći, da nakon ispunjenja starosnog uslova može ostvariti pravo na minimalnu penziju. Dakle, to je ono što mi danas imamo. A nije se postavilo pitanje šta ako ta nega prestane nekim slučajem nakon 14 godina, recimo, ako ne navrši se 15 godina te nege. Da li to znači da oni neće imati nikakav radni staž", zapitala je ministarka.

Za nekoliko meseci širi socijalni dijalog o novom zakonu o radu

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da će za nekoliko meseci biti otvoren širi socijalni dijalog u vezi novog zakona o radu, a u koji će, pre svega, biti uključeni sindikati. Đurđević Stamenkovski je na sednici Skupštine Srbije rekla da je to jedan od najsloženijih zakona koji treba da bude usvojen. "Zato smo krenuli na vreme. U toku je tvining projekat, otvoren je pre više meseci, zajedno sa našim partnerima iz evropskih država koje učestvuju u projektu sa ciljem da težimo ka usklađivanju radnog zakonodavstva sa najboljim praksama u EU, odnosno u evropskom radnom zakonodavstvu", rekla je Đurđević Stamenkovski odgovarajući na pitanja poslanika.

Ona je navela da je sadašnja faza projekta da se prepoznaju direktive koje postoje u EU, a koje Srbija treba da primeni. "Države koje učestvuju u tome su Švedska, Slovenija, Francuska, Grčka, koje nam pomažu i prenose svoje iskustva. Želim da vam prenesem šta je to što njihovi eksperti za sada daju kao predlog, a tiče se zaštite roditeljstva i materinstva, s obzirom na to da zakon o radu tretira i položaj majki, naročito kada je u pitanju porodično odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Navela je da grčki eksperti predlažu da porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta dobiju i majke koje nisu zaposlene na neodređeno vreme, odnosno koje su angažovane po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili nekim ugovorom o delu, o dopunskom radu.

"Jedan od predloga jeste produženje porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta. Mi na današnji dan imamo za rođenje prvog i drugog deteta 12 meseci odsustva, a tek duplo veće za rođenje trećeg ili četvrtog deteta. S obzirom na to da naša zemlja vodi zaista veliku borbu da nam se deca rađaju i da ohrabrimo roditelje, trudili smo se da ceo ambijent prilagodimo porodici, ali majke i očevi koji su dobili jedno dete, već kod drugog deteta značila bi im podrška i to su demografi prepoznali i u svim njihovim analizama ističu da je rođenje drugog deteta zapravo najvažnije kada je u pitanju demografska bitka, da se tu vodi borba", istakla je Đurđević Stamenkovski.

Pavkov: Imamo ugovorenih ili realizovanih 1108,95 km kanalizacione mreže

Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov izjavila je da država trenutno ima ugovorenih ili realizovanih projekta kanalizacione mreže u dužini od 1108,95 kilometara.

Ona je tako tokom skupštinske rasprave odgovorila na predlog poslanice Stranke slobode i pravde (ŠP) Jelene Milošević da se deo novca za Ekspo 2027 podeli lokalnim samoupravama kao što je Niš za izgradnju kišne kanalizacije i dodala da za Niš postoji projekat za kanalizacionu mrežu.

"Što se tiče grada Niša, jedan od najvažnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine, a direktno se odnosi na izgradnju kanalizacione mreže, je ujedno i najveći projekat finansiran od strane EU uz sufinansiranje sredstava iz budžeta Republike Srbije. To je izgradnja 46,6 km kanalizacione mreže, upravo u gradu Nišu, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i unapređenje kapaciteta postojećeg sistema za pijaću vodu", rekla je Pavkov i dodala je da će građani Niša imati najviši standard po pitanju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Milošević joj je odgovorila da i sa tom projektom Niš neće imati dovoljno atmosferske kanalizacione mreže i da će sa postojećom mrežom to iznositi oko 15 odsto pokrivenosti grada, na šta joj je Pavkov odgovorila da Vlada ne daje pusta i lažna obećanja i da su radovi u toku skoro dve godine, a odgovorila je i da se radi po pitanju deponije u Nišu.

"Što se tiče deponije u Nišu, intenzivno radimo sa upravom grada Niša po pitanju pripreme planske dokumentacije, s obzirom da je to preduslov da bi uopšte bilo kakav regionalni centar u Nišu mogao da postoji", kazala je Pavkov. 

Narodni poslanici završili objedinjenu načelnu raspravu i prešli na amandmane

Poslanici Skupštine Srbije su završili objedinjenu načelnu raspravu o svih 58 tačaka dnevnog reda na trećoj sednici jesenjeg zasedadnja i prešli su na raspravu po amandmanima.

Sednica je počela poslaničkima pitanjima, na koja će ministri u vladi odgovarati u okviru instituta poslaničkih pitanja, koji se po poslovniku održava od 16 do 19 časova.

Na dnevnom redu treće sednice su, pored budžeta i izmene poreskih zakona i set zakona iz oblasti energetike, izmene Zakona o udžbenicima, kao i dopune Zakona o nauci i istraživanjima.

Poslanici pored ostalog razmatraju i izmene Zakona o Vojsci Srbije, Predlog zakona o upravljanju otpadom i predlog za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Među zakonima iz oblasti energetike poslanici razmatraju predlog zakona o nafti, predlog zakona o gasu, kao i predlog zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa. Na dnevnom redu su i predlozi za potvrđivanje nekoliko kreditnih aranžmana i međunarodnih sporazuma.

Sednica počela poslaničkim pitanjima o NIS-u, vodi u Zrenjaninu, tablicama za Preševo

Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas sednicu postavljanjem poslaničkih pitanja predstavnicima vlasti i državnim institucijama, među kojima su i ona o imovini NIS-a, o kvalitetu pijaće vode u Zrenjaninu, kao i inicijativi za uspotavljanje posebnih registracionih oznaka za motorna vozila u Preševu.

Poslanik poslaničke grupe "PSG-SDA Sandžaka-PDD" Šaip Kamberi pitao je MUP zašto nema odgovora na njegov zahtev da opština Preševo dobije sopstvenu registracionu oznaku za motorna vozila, a Vladu je pitao zbog čega je blokiran novac za albanski nacionalni savet iz fondova tzv. Vlade Kosova, kao i šta se dešava sa inicijativom za program za prijem lica iz albanske i bošnjačke nacionalne manjine u policijsku službu na lokalnom nivou.

Poslanik Jedinstvene Srbije Vojislav Vujić pitao je Vladu da se deo sredstava preusmeri u Vrnjačku Banju, kako bi se završio nacionalni vaterpolo centar u tom gradu.

Poslanik grupe "Mi - Snaga naroda" Borislav Antonijević predstavnike vlasti pitao je zašto se govori o zatvaranju rafinerije NIS-a u Pančevu, ako ona može da radi sa četvrtinom kapaciteta i da prerađuje srpsku naftu, kao i šta se desilo sa bušotinama NIS-a u Angoli, kao i sa inicijativom građana Jagodine za izmeštanje planirane pruge koja treba da prođe kroz taj grad. On je upitao Državnu revizorsku instituciju (DRI) zbog čega "gleda kroz prste" Ministarstvu finansija na, kako kaže, greške u radu, kao i zašto ne reaguje na greške u radu drugih budžetskih korisnika. Sve narodne poslanike je upitao zašto nisu glasali za rezoluciju o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, koju je njegova poslanička grupa predložila.

Poslanica "Pokret radnika Sloga - Struka" Sonja Pernat upitala je ministra zdravlja Zlatibora Lončara ko je skinuo zabranu na pijaću vodu u Zrenjaninu i na osnovu kojih analiza, jer je, kako tvrdi, voda neispravna, dodajući da je uz to i skupa.

Poslanici pitali o NIS-u, incidentu ispred Skupštine Srbije, direktoru RTS-a

Poslanici Skupštine Srbije postavljali su danas, na početku sednice na čijem je dnevnom redu rasprava o Predlogu budžeta za 2026. godinu, pitanja izvršnoj vlasti i drugim državnim organima, a između ostalog pitali su o jučerašnjem incidentu ispred parlamenta, izboru direktora RTS-a, NIS-u.

Poslanica Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane Andrijana Aleksandrov rekla je da je javnost juče videla po ko zna koji put pravo lice blokaderske opozicije, a to je da ruše, lome, po mogućnosti i da ubiju.

"Juče smo videli i upotrebu hladnog oružja, poput klješta, baštenskih makaza i da su bili spremni na sve, pa i da se prolije krv ispred Skupštine. Videli smo jednu kukavicu, kako nasrće i mučki udara pesnicom ženu pukom srećom, pa je nije ubio. Pitam se, kakva je to politika?", navela je Aleksandrov.

Ona je ocenila da je to politika nasilja, rušenja, lomljenja, mržnje i posebne mržnje prema ženama.